slobodan tisma

Slobodan Tišma dobitnik NIN-ove nagrade!

2012-01-16T03:46:00.000-08:00

Dobitnik ovogodišnje NIN-ove nagrade za roman godine je pisac Slobodan Tišma za roman "Bernardijeva soba".
Delo "Bernardijeva soba" se izdvojilo osobenom perspektivom ljudske izolacije i umetničke samodovoljnosti i izuzetno uverljivo komunicira sa čitaocima, piše u obrazloženju žirija.

LA STRADA "Grrr! 2004" (live CD)

2011-12-29T02:43:00.000-08:00

Arhivsko / kolekcionarsko / bootleg izdanje PMK Records:

LA STRADA "GRRR! 2004" CD (PMK018)

Polučasovni živi zapis pesama La Strade u samostalnom izvođenju Slobodana Tišme, sa "Grrr!" festivala u Pančevu 2004.

Dizajn: Aleksandar Rakezić Zograf (sajt)
Tiraž: 150 numerisanih primeraka
Datum objavljivanja: 29.12.2011.
PMK Records: pmkrec@yahoo.com (myspace)

FRAGMENTARNO GRUPA KÔD

2010-03-24T06:28:00.000-07:00

RADOVI GRUPE KÔD

2010-03-24T05:29:00.000-07:00

SAMOSTALNI RADOVI SLOBODANA TIŠME U OKVIRU GRUPE KÔD

2010-03-24T05:03:00.000-07:00

ISTORIJAT GRUPE

2010-03-22T05:45:00.000-07:00

Grupa KÔD je osnovana 8. aprila 1970. u
Novom Sadu. Članovi grupe su bill Slavko
Bogdanović, Miroslav Mandić, Mirko
Radojičić, Slobodan Tišma, Janez
Kocijančić i Branko Andrić. Grupu je odmah
posle osnivanja napustio Branko Andrić.
Janez Kocijančić je ostao u grupi do
akcije na Tjentištu jula 1970. Na
realizaciji projekta "Zglob" je sarađivao
Kiš-Jovak Ferenc. Peđa Vranešević se
priključio grupi decembra 1970. Sa grupom
tokom njenog rada i kasnije u "post-
periodu" sarađivali su Boško Mandić i
Dušan Bjelić.
Osnivanje grupe KOD je objavljeno 9.
aprila 1970. tokom akcije "Prostorne
interakcije" u parket salonu Tribine
Mladih u Novom Sadu. Prve akcije grupe KOD
su imale karakter neodadaističkih i flukus
dešavanja i intervencija u urbanom
prostoru. Slobodan Tišma je 18. aprila
realizovao akciju "Kocka", a Mirko
Radojičić je fotografisao neonsku reklamu
gradevinskog preduzeća "Estetika".
Slobodan Tišma i Miroslav Mandić su izveli
akciju "More - Antimore" ispred Katedrale
u centru Novog Sada 22. aprila 1970.
Realizacija parateatarskog događaja
nazvanog "Zglob - tretiranje teatra" je
povodom Sterijinog pozorja realizovana na
Tribini mladih 24. maja 1970. Sledećeg
dana je izvedena akcija "Ogledalo u
gradu". Između 23. i 28. jula 1970. je na
Tjentištu u okviru manifestacije "Mladost
Sutjeske '70" izvedena serija projekata-
intervencija koje se mogu nazvati
intervencije u slobodnom prostoru i land
art radovi. Slobodan Tišma je izveo
projekat-intervenciju sa žutim i crnim
konopcem koji su provučeni kroz zgradu
Tribine mladih (oktobar 1970).
Parateatarski performans Miroslava Mandića
"TRi TRI" u kome su učestvovali Mirko
Radojičić, Slavko Bogdanović, Slobodan
Tišma, Vladimir Mandić, Božidar Mandić
održan je u sali Tribine mladih 9. oktobra
1970. Na Dunavskom keju u Novom Sadu je
održana akcija grupe KOD u saradnji sa
zagrebačkim konceptualnim umetnikom
Goranom Trbuljakom pod nazivom "Javni čas
umetnosti". Miroslav Mandić je oktobra
1970. realizovao akciju "Beli čovek"
izvedenu na ulicama Novog Sada. U
studentskom časopisu "Index" (br. 201 do
br. 209. od maja do novembra 1970) su
objavljeni tekstualni eksperimenti članova
grupe KOD u rasponu od crteža preko
konceptualne poezije i tekstova
konceptualne umetnosti do eseja i prevoda.
"INDEX" br. 209 nije odštampan, redakcija
je kažnjavanja nekih članova redakcije, a
slog rasturen. Između 15. i 18. januara
1971. grupa je sa performansima nastupala
na filmskom festivalu FEST u Beogradu.
Na Tribini mladih je 21. januara nastupila
grupa KOD u okviru grupe JANUAR. U Domu
omladine u Beogradu 9. februara 1971.
nastupaju članovi grupe KOD u okviru
delovanja grupe FEBRUAR. Manifestacija
grupe FEBRUAR nosi naziv "Zakuska novih
umetnosti" i realizovana je kao hepening.
Grupe JANUAR I FEBRUAR su neformalne
grupacije koje grade kratkotrajni,
ekscesni i provokativni u političkom,
umetničkom i egzistencijalnom smislu
pokret ili talas "novosadske alternativne
scene". Pripadnike JANUARA i FEBRUARA
povezuje kritički i subverzivni stav prema
dominantnoj umereno modernističkoj i
socijal-birokratskoj kulturi. Povodom
nastupa grupe FEBRUAR objavljuje se
proglas "Otvoreno pismo jugoslovenskoj
javnosti" koji potpisuju Branko Andrić,
Slavko Bogdanović, Čeda Drča, Janez
Kocijančić, Vladimir Kopicl, Božidar
Mandić, Miroslav Mandić, Mirko Radojičić,
Ana Rakovic, Dušan Sabo, Slobodan Tišma,
Vujica Rešin Tucić, Peđa Vraneševic i Miša
Živanović. Provokativni neoanarhistički
nastup grupe FEBRUAR dovodi do sukoba
između novosadske alternative i umereno
modernističke koncepcije umetnosti koju su
zastupale partijske birokratske strukture.
U centru sukoba se nalaze Tribina mladih,
časopisi "Polja", "Uj Simpozion" i
"Index". Sukob poprima šire dimenzije tako
da se u njega uključuje i beogradska
štampa ("NIN", "Večernje novosti") sa
oštrom birokratskom kritikom "nove
umetnosti" (posebno tekstovi Save
Dautovića i Bogdana Tirnanića). S druge
strane, podršku grupama JANUAR i FEBRUAR
pruža u Beogradu Jovica Aćin, predstavnici
zagrebačke umetničke scene Zvonko Maković,
Hrvoje Turković i predstavnici slovenačkih
omladinskih i alternativnih struktura
(Jaša Zlobec). Sukob na novosadskoj sceni
je razrešen drastičnim razračunavanjem sa
alternativom. Na Tribini mladih je
smenjeno rukovodstvo (Judita Šalgo i Darko
Hohnjec) koje je podržavalo grupe JANUAR i
FEBRUAR. A dva člana grupe KOD su osuđena
na 9, odnosno, 8 meseci zatvora zbog
svojih tekstova. Miroslav Mandić je osuđen
zbog teksta "Pesma o filmu" ("Uj
Simposion" br. 77, Novi Sad 1971), a
Slavko Bogdanović zbog pesme ""Pesma -
Underground Tribina mladih, Novi Sad"
("Student", Beograd 1971).
Tokom 1971. dolazi do niza nastupa članova
grupe KOD na izložbama konceptualne
umetnosti. Nastupili su na izložbi
"Primeri konceptualne umetnosti u
Jugoslaviji" u organizaciji Biljane Tomić
i Ješe Denegrija (Salon muzeja savremene
umetnosti, mart 1971). Povodom izložbe
"Primeri konceptualne umetnosti u
Jugoslaviji" koja je realizovana i na
Tribini mladih u Novom Sadu u aprilu 1971.
održan je razgovor o konceptualnoj
umetnosti na kome su učestvovali Marko
Pogačnik. Milenko Matanović, Andraž
Šalamun, Goran Trbuljak, grupa KOD i grupa
(E Izložba "At the Moment" u organizaciji
Nene Baljkovic i Brace Dimitrijevića je
održana u pasažu u Ulici frankopanskoj 2A
u Zagrebu 22. aprila 1971. Na "7e
biennnale de Paris" (septembar 1971.) nisu
učestvovali kao grupa KOD, već je Slavko
Bogdanović izlagao samostalno, Peđa
Vranešević i Mirko Radojičić su izlagali
sa grupom (E-KOD, Miroslav Mandić je
odbio da učestvuje, a Slobodan Tišma je
odustao od učešća. Učešće na Pariskom
Bijenalu je bilo od značaja pošto je to
bio jedan od trenutaka kada je
jugoslovenska umetnost direktno i
pravovremeno izlazila na svetsku umetničku
scenu. Na izložbi su učestvovali svi
značajni predstavnici konceptualne
umetnosti: Art&Language, Joseph Kosuth,
Lawrence Weiner, Robert Barry, Victor
Burgin, lan Burn, Hane Darboven, Bernar
Venet, grupa OHO, grupa Penzioner Tihomir
Simčić (Braco Dimitrijević i Goran
Trbuljak), itd.
Grupa KOD je prestala sa radom aprila
1971. godine. Grupa je prestala sa radom
zbog razmimoilaženja o mestu i funkcijama
umetničkog rada i izlaganja. Neposredni
povod je bio poziv za pariski bijenale.
Tokom proleća članovi grupe KOD su imali
razgovore sa Otom Bihalji Merinom,
Zanetijem, Damnjanom i Reljićem. Miroslav
Mandić je tokom proleća 1971. odiučio da
prestane da se bavi umetnošću, imajući
potrebu za dubljim, nepoznatim i čudesnim
iskustvom. Tokom leta su Miroslav Mandić,
Slobodan Tišma i Dušan Bjelić odlučili da
putuju po Evropi i razgovaraju sa
umetnicima. Boravili su u Zagrebu, Kranju,
Šempasu i Milanu. Posle boravka u Milanu
vratili su se u Novi Sad. Miroslav Mandić,
Mirko Radojičić, Slobodan Tišma i Slavko
Bogdanović su 23. jula 1971. osnovali
"intimni krug" kao grupu. Slavko
Bogdanović je u jesen 1971. pokrenuo
malotiražni časopis "L.H.O.O.Q" koji je
urađen u trinaest brojeva. Naziv časopisa
je preuzet od slavnog Duchampovog ready
madea i ukazuje na prodadističku
neoanarhističku strategiju delovanja.
Časopis je šest puta izašao sa podnaslovom
"List za permanentnu destrukciju svega
postojećeg" (br. 1-6), tri puta sa
podnaslovom "Underground list za
razvijanje međusobnih odnosa" (br. 7, 9,
11) i tri puta kao "Underground list za
novu revoluciju" (br- 8, 10 i 12), a
trinaesti broj je izašao pod nazivom "List
za prijatelje". Prvi broj časopisa
L-H.0-0.Q. sa tekstom Slavka Bogdanovića i
Miroslava Mandića "Mi smo dražesni dečaci
II" izašao je u prevodu na mađarski jezik
(prevod Katalin Ladik) u okviru časopisa
"Uj Symposion", kao i četvrti broj
časopisa sa radom Miroslava Mandića "Pesma
o filmu". Mirko Radojčić, Peđa Vranešević
i Slobodan Tišma saraduju sa grupom (E-KOD
(osnovana juna 1971.) i pod njenim imenom
nastupaju tokom 1971, 1972. i 1973.
Saradnici grupa KOD, (E i (E-KOD su sa još
nekoliko prijatelja od 1971. godine radili
na osnivanju gradske komune. Komuna je
egzistirala tokom 1973. godine u kući
prizemlje i mansarda u Teslinoj ulici
br. 18.). Boško Mandić, mlađi brat Miroslava
Mandića, koji je bio blizak grupama KOD i
(E tokom 1977. godine je u selu Brezovica
na planini Rudnik osnovao seosku komunu
koja se može smatrati, u prvom periodu
rada, duhovnim naslednikom grupe KOD.
Od proleća 1971. do jeseni 1980. delovanje
Miroslava Mandića je izvan umetnosti. Od
oktobra 1980, ponovo radi u domenu
umetnosti, a trenutno realizuje
dugogodišnji projekat "Ruža lutanja"
(1991-2001). Mirko Radojičić nastavlja
umetnički i teorijski rad. Priređuje
zbornik tekstova i radova "Konceptualna
umetnost" koji je objavljen u časopisu
"Polja" (br- 156. 1972.). U periodu između
1970. i 1973. Miroslav Mandić, Slobodan
Tišma i Mirko Radojičić su delovali na
Tribini mladih kao saradnici i urednici.
Tokom Radojičićevog uređivanja Likovnog
salona i centra za umetnost Tribine mladih
izlagali su: David Nez, Goran Trbuljak,
Zoran Popović, Vladimir Kopicl, Miša
Živanović, Janez Kocijančić, Szombathy
Balint, Slavko Matković, bila je izložena
sekcija konceptualne umetnosti sa Sedmog
pariskog bijenala, Mangelos, Paul Pignon,
V1adan Radovanović, Andraž Šalamun,
Tugomir Šušnik, a realizovana je i prva
retrospektivna izložba "Zenita" posle
Drugog svetskog rata. Radojičicev rad u
umetnosti se kretao kroz istraživanja
arhetipskih simboličkih sistema
posredstvom fotografije, crteža i teksta.
Slavko Bogdanović je prekinuo javno
bavljenje umetnošću i posvetio se pravnim
naukama. Povremeno je pisao poeziju, a
izdvaja se poema "Polje fenomena" (1980).
Slobodan Tišma je radio na projektima
nevidljive umetnosti i pisanju poezije.
Svoju umetničku aktivnost je posvetio
svakodnevnom odlaženju u jednu šumu pored
Dunava i svakodnevnom ispijanju Coca Cole
ispred samoposluge na Limanu (1972-77.) sa
Čedom Drčom, Svetlanom Belić i Mirkom
Radojičićem. Napisao je nekoliko tekstova
"Sakralna umetnosti" I "Galerija Janus"
kojima je ukazao na svoja simbolistička i
ezoterična interesovanja. Veliku poemu
"Vrt kao to", koja predstavlja vrhunac
konceptualne poezije, objavio je 1977.
godine u "Letopisu Matice srpske". U
drugoj polovini sedamdesetih godina se
okreće rok muzici i postaje jedan od
pionira novosadskog punka, deluje u grupi
La Strada i Luna. Danas piše dnevnike i
poeziju. Janez Kocijančić se bavio
poezijom, objavio je dve knjige pesama
tokom sedamdesetih godina. Preminuo je u
zimu 1994. Peđa Vranešević radi muziku za
film i pozorište, a vec niz godina deluje
sa rok grupom "Laboratorija zvuka".

1. Parateatar I akcije
1.1 Parateatar

Prostorno-vremenske realizacije ili
događaji kao umetničko delo su u praksi
grupe KOD realizovani kao: (1)
parateataraski događaji - delo nastaje u
teatarskoj situaciji, najčešće na sceni,
koja se preispituje i prevazilazi samim
egzistencijalnim činom ili programiranjem
događaja koji nemaju estetsko, već imaju
konceptualno opravdanje, (2) akcije - delo
nastaje u urbanom ili prirodnom prostoru
kroz činjenje, delovanje i ponašanje
umetnika.

Parateatarski eksperimenti i akcije grupe
KOD nastaju kako iz razumevanja teatarskog
eksperimenta, tako i iz ne-teatarskih
umetničkih događaja (hepeninga, flukus
festivala, akcionizma, body arta).
Neposredan kontakt sa slovenačkom grupom
OHO (1969-71), slovenačkim post-reističkim
i ludističkim teatrom "Pupilija Ferkeverk"
(1970), performans grupom Michelangela
Pistoleta "LO ZOO" (Septembar 1970) i duži
boravak u Novom Sadu Carla Colnaghia iz
Pistoletove trupe je stvorio mogućnost za
definisanje kodovačkog parateatarskog rada
u kontekstu evropske i jugoslovenske
umetnosti.
Parateatarska dela koja su nastajala radom
grupe KOD ili u njenom okružju su: niz
događaja nazvan zajedničkim imenom "Zglob",
događaj Miroslava Mandića "Tri Tri" i
scensko razmišljanje na mitske teme u 6
slika Carla Colnaghia. "Zglob" je projekat
grupe KOD, "Tri Tri" je projekat Miroslava
Mandića realizovan uz saradnju članova
grupe KOD, Boška i Vladimira Mandića, a
Colnaghieva predstava je parateatarski
događaj u kome su učestvovali akteri
novosadske alternativne scene (Katalin
Ladik, Eva Ujhazi, Ana Raković, Slavko
Bogdanović, Čeda Drča, Vladimir Kopicl,
Miroslav Mandić, Mirko Radojičić, Peđa
Vranešević).
Niz događaja nazvan "Zglob - tretiranje
teatra" (1970.) izveden je na Tribini
mladih u Novom Sadu. "Zglob" čine sedam
vizuelno akustičkih fluksusa. U radu
"Zglob" postoji korespondencija događaja i
tekstualne konceptualizacije događaja. On
je autonomno realizovan na dva plana
prezentacije: (a) plan konkretnog događaja
i (b) plan deskripcije bitnih
karakterizacija događaja kroz govor
učesnika događaja. Struktura događaja
odgovara labavoj i nekoherentnoj strukturi
hepeninga i fluksus predstava ili
dadaističkog-neodadaističkog festivala.
Relacije sa hepeningom, fluksusom,
dadaizmom i neodadaizmom su naglašene
sledećim stavom: "Tu je ponovo u središtu
problem koji pred sebe i druge stavlja
KOD: umetnost praviti od činjenica života.
Znači, ne da teatar (i umetnost) bude
interpretacija ili preoblikovanje
stvarnosti, nego teatar (i umetnost)
praviti od činjenica; ono što se dešava na
pozornici, govori samo o samom sebi, a ne
o nečem što treba zamišljati ili
otkrivati. Drugim rečima, što više
približiti umetnost i život a izjednačiti
ih uvek kada je to mogućno: umetnički
živeti i živeti umetnost. Ono što se
dešava na pozornici (u umetnosti) treba da
ima samo jedno, umetničko značenje, ono
koje ima u vreme dešavanja - samo
dešavanje kao takvo. Sve ono što se
naknadno pripisuje konstrukcije su (iako
to svako delo verovatno implicira i
dopušta), i govori više o sredini ili
pojedincu koji na odreden način primaju
umetnost nego o umetnosti samoj. Još jedan
problem, ideal možda: osloboditi umetnost
od svih funkcija koje joj se pripisuju,
od edukativne i saznajne do religiozne i
ideološke. Svako umetničko delo nalazi se
u prostoru umetnosti, i značenja i
relacije koje delo ima nalaze se u
prostoru umetnosti. (Mirko Radojičić,
"Aktivnost grupe KOD", 1978). Radojičićeva
(autorefleksivna) analiza ukazuje i
naglašava jedan protivuirečan moment
umetnosti kasnih šezdesetih godina. U
pitanju je suočavanje u radu dva oprečna
zahteva i intencije: (a) zahtev za
otvorenošću koncepta umetnosti do tog
stepena da se za "materijal" umetnosti
uzimaju predmeti, situacije ili događaji
izvan umetnosti i to ne kao posredovane
reprezentacije, već kao konkretne i
aktuelne ready made činjenice, i (b)
zahtev da značenja pojavnosti umetničkog
rada moraju biti autonomna, odnosno, da se
moraju rekonstruisati iz samog rada i
njegove fenomenalne i strukturalne
prezentacije. Prvi zahtev je zahtev
radikalnog modernizma koji se oslanja, s
jedne strane, na dadaističke ekscesne
procedure i blizak je evolucionim linijama
dišanovskog ready madea (procesualna
umetnost, siromašna umetnost), a s druge
strane, na opšti senzibilitet šezdesetih
koji umetnost vidi kao polje koje se
pretapa u život, odnosno, život vidi kao
područje umetničke estetizacje. Drugi
zahtev je zahtev visokog modernizma o
autonomiji umetnosti i autonomiji njenih
značenja, odnosno, umetnički rad je
funkcija autonomne konstitutivne
fenomenalne i strukturalne uređenosti.
Zahtev za autonomijom značenja je i
ideološke prirode i tu se razlikuje od
autonomije i bezinteresnosti visokog
zapadnjačkog modernizma. Dok u
anglosaksonskom visokom modernizmu zahtevi
za autonomijom značenja umetnosti
predstavljaju apologiju ideološkoj
bezinteresnosti i neutralnosti i izraz su
formalističkih tendencija definisanja
umetničkog dela, u kontekstu
socijalističke kulture koja podrazumeva
eksplicitnu ideološku jednodimenzionalnu
identifikaciju i izjašnjenje, poziv na
autonomiju značenja umetničkog rada je
politički čin jednake provokativne
vrednosti direktnom činu unošenja
vanumetničkog materijala u kontekst
umetnosti. Naznačeni paradoks zatvorenosti
i otvorenosti koncepta umetnosti se ne
razrešava na umetničkom, već na ideološkom
planu, na planu drugostepenih uokvirenja
rada u svetu umetnosti.
Pored izvorne interpretacije koja prati
intencije i interese članova grupe KOD u
realizaciji "Zgloba" bitna je
interpretacija koja razmatra problem
govorne situacije, govornog čina i
interpretativne zajednice. Vizuelno-
akustičke akcije "Asugenili" (autor je
Janez Kocijančić)i “Esej” (autor je
Miroslav Mandić) rade sa diskurzivno
tekstualnim modusima govorne situacije,
govornog čina i interpretativne zajednice.
Akcija u kojoj umetnici nepomično stoje
dok se između njih kotrlja lopta i u
određenom trenutku uzviknu "Asugenili" ili
akcija u kojoj izvođači pokazuju delove
tela i izgovaraju njihovo ime, ima sledeće
karakterizacije: (1) govorna situacija -
raspored govornika, njihove kretnje ili
mirovanje, izdvojenost napozornici ili
događaj koji se odigrava (kotrljanje lopte)
stvaraju specifičnu atmosferu koja
determiniše kontekst i proctor izgovaranja,
(2) čin izgovaranja reči "asugenili" u
Slučaju lopte je rekonstrukcija
primarnog govornog čina kojim se
izgovoreno i objekt (lopta koja se
prokotrljala) dovode u semantičku vezu,
drugim rečima, sam čin govora, a ne neki
drugi semantički aspekti su dimenzija
definisanja značenja govorne situacije;
u tautološkom radu pokazivanja delova
tela i izgovaranjem njihovih imena, jedna
jezička konvencija i navika imenovanja se
samim činom govora prezentuje u
artificjelnim uslovima jezičke igre, i
(3) interpretativna zajednica - grupa KOD
koja se pojavljuje na bini, izolovana od
publike i drugih mogućih svetova,
normatizovane i nenormatizovane govorne
situacije i činove prezentuje kao jedna
moguća interpretativna zajednica koja
definiše uslove i funkcije građenja
značenja. Zamisao umetničke grupe kao
"interpretativne zajednice" je bitan
aspekt, ne samo pojedinačnih radova, već i
kompleksa njene aktivnosti. Model
"interpretativne zajednice" je osnova na
kojoj se interni rad, razgovori,
egzistencijalni odnosi i način života
saradnika grupe indeksiraju i prezentuju.
Predstava Miroslava Mandića "Tri Tri" je
realizovana u dva dela: (1) bez publike je
realizovan scenski ili, preciznije,
ambijentalni prostor, i (2) realizacija
događaja pred publikom sa planiranim I
neplaniranim tokom događaja. Bilo je
predviđeno da se u okviru "događaja"
prikažu različite umetnosti: likovna
umetnost, film, muzika, balet, teatar i
književnost. Bila je potencirana likovna
umetnost kroz kombinovanja tri osnovne i
tri komplementarne boje. U pitanju je
parateatarski događaj pošto se zasnivao na
teatarskom suočenju ne-teatarskog
delovanja i ponašanja. Ambijent (scena) je
sadržao šest boja, šest učesnika, šest
umetnosti, šest kvadrata kocke. Između
pozornice i gledališta su, u vidu
transparentnog zida, horizontalno
zategnuti kanapi obojeni sa šest boja.
Između "zida" i pozornice postavljena je
metalna konstrukcija kocke, a njene strane
su prekrivene papirima u šest boja. Na
pozornici su na šest mesta postavljeni
stubovi od hartije 2x0,5: plavi, crveni,
žuti, ljubičasti, narandžasti i zeleni. U
pozadini, ispred belog platna, na konopcu
je bilo postavljeno šest raznobojnih
krugova ("šest krugova umetnosti").
Predstava traje od ulaska prvog do izlaska
poslednjeg gledaoca. U trenutku kada je
publika ulazila u salu, učesnici su se
nalazili u stubovima od papira, a
pozornica je bila otvorena i pod punim
osvetljenjem. Kada je publika zauzela
svoja mesta i kada se očekivao početak,
ništa se nije dešavalo narednih pet
minuta. Tada su akteri pocepali svoje
papirne stubove i izašli na scenu. Lica su
im bila namazana bojom koju je imao
odgovarajući stub. Na primer, za
predstavljanje filma je korišcen
kinoprojektor bez filma. Sve što je bilo
osvetljeno njegovom svetlošću na pozornici
ili u publici postajalo je film. Predstava
nije unapred vežbana, tok dešavanja i
pravila je Miroslav Mandić ostalim
učesnicima saopštio pred samu predstavu.
Uloga slučaja je bila suštinska. Na
primer, kraj predstave je trajao oko dva
sata. Učesnici predstave su stajali na
pozornici jedan do drugog okrenuti licem
ka publici, čekajući da publika napusti
salu. Nekoliko gledalaca je bilo uporno,
očekivali su da će im se umetnici obratiti
ili sići sa pozornice. Kako se to nije
desilo oni su se popeli na pozornicu.
Stavljali su umetnicima cigare u usta,
palili ih i gasili, razodevali ih i
razmazivali boju sa lica, iznosili sa
pozornice, smeštali na sedišta, vezivali
ili iznosili u hol. Umetnici nisu pružali
otpor publici, nisu govorili i nisu ništa
činili svojom voljom. Oni su postali
objekti umetničkog delovanja publike.
Za razliku od "Zgloba" koji je bio izveden
na doslovnim i tautološkim radnjama,
gestovima i jezičkim aktima, događaj "Tri
Tri" je bio izveden kao meta-teatrska
predstava: govorio je, prikazivao je i
simulirao je druge umetnosti i efekte
kulture. Dok je događaj "Zglob"
anticipirao aspekte intervencije kao
umetničkog rada, događaj "Tri Tri" je
anticipirao dva aspekta: (1) pomak od
teatra (scene, scenografije) ka ambijentu,
i (2) od umetnika kao aktivnog činioca ka
umetniku objektu publike. Metaefekti su
razvijani u rasponu od estetizovanih
aspekata (sistem šest boja), preko meta-
prezentacije (prikazivanje efekata
umetnosti) do provokacije (deo ambijenta
su bile i "zastave" sa kukastim krstovima,
odnosno, korišćenje tela umetnika kao
objekta). Uloga provokacije je pokazala da
cilj kodovačkog delovanja nije samo
umetnički, već i egzistencijalni,
kulturološki i ideološki. Nije se radilo o
konzistentnom, ideološkom činu, već o
pokretanju različitih i neočekivanih
efekata koji remete utilitarni (normalni)
poredak vrednosti i uverenja umerenog
modernizma i birokratske kontrole
umetnosti i kulture.

1.2. Akcije

Akcija je čin umetnika koji nije izveden u
zaštićenom prostoru i vremenu "teatarske
predstave", već čin koji preuzima
prostorne, vremenske i egzistencijalne
aspekte realnog događaja u realnom svetu.
Akcija nije teatarski model, već je u
pitanju oblik post-objektnog činjenja.
Umetnik ne stvara objekt (delo), već sam
proces činjenja, ponašanja ili
egzistencije izlaze kao "umetnički rad".
Umetnik nadilazi odredenice umetničkog dela
koje se mogu svesti na formu, materijal,
simboliku i vitalnost forme, koristeći po
principu ready madea aspekte sveta kao
aspekte umetnosti. U tom smislu rana
delatnost grupe KOD je postdišanovska,
anti form i postobjektna umetnost. Njihove
akcije se mogu klasifikovati u dve grupe
događaja: (1) događaji u urbanom otvorenom
prostoru grada, i (2) događaji u okviru,
javnih umetničkih manifestacija u kojima
se pojavljuju kao eksces ill iskorak iz
ocekivanog "javnog događaja".
Primer akcija u javnom prostoru je rad
Miroslava Mandića i Slobodana Tišme "More
- Antimore" (1970). Učesnik A (Mandić) i
učesnik B (Tišma) stoje oslonjeni leđima
jedan na drugog u centru grada ispred
Katedrale. Učesnik A pita ,,Šta vidim?”
Učesnik B: “More, a ja?” Učesnik A
odgovara: “Antimore”. Drugi primer , može
biti “nevidljiva akcija”. U centru grada
članovi grupe su ulazili u različite
autobuse, vozili su se nekoliko stanica,
vraćali su se i pričali međusobno svoja
iskustva. Treći primer, članovi grupe su
šetali gradom sa Miroslavom Mandićem koji
je u potpunosti bio obmotan belim krep-
papirom. ,,P1astično crevo” je primer anti
form akcije u urbanom prostoru. “Javni čas
umetnosti” na Dunavskom keju je bio pomak
od akcija u urbanom prostoru ka konceptu
intervencije i land arta.
Nastupi na FESTU i izložbama grupe JANUAR
i FEBRUAR (januar, fefaruar 1971) su akcije
kojima se remeti redosled uobičajene
percepcije javnog, specifičnije kulturno
-umetničkog, prostora i događaja.
Podjednako su korišćeni aspekti
akcionizma, intervencionizma i izložbe
konceptualne umetnosti.
Na FESTU je izveden niz akcija, a u pismu
Dušanu Makavejevu povodom nastupa grupe
KOD je izložen koncept rada. Ovim radom
grupa KOD je izvela pomak od akcionizma ka
akcijama i performansima konceptualne
umetnosti. Akcija nije samo bihevioralni
ili egzistencijalni čin već i građenje
koncepta čina, procesa, mišljenja o
procesu i prostoru. Drugim rečma, akcija
na FESTU i pismo Dušanu Makavejevu imaju
istu funkciju: jedna ideja se izlaže
različitim oblicima prikazivanja (akcijom
i tekstom). Na FESTU su izvedena tri rada:
(1) na balkonu Doma sindikata u Beogradu,
kraj ograde prema holu, 30 minuta je, pred
početak filmske projekcije, bila izložena
“živa skulptura" koju su činili Slavko
Bogdanović i Peđa Vranešević potpuno
umotani u bele zavoje. Skulptura je imala
dve glave, dve ruke i tri noge. Slavko
Bogdanović je na mermernom stubu u
prizemlju hola Doma sindikata izložio
konceptualističke tekstove “Informacije".
Treći rad je bila ,,živa skulptura":
članovi grupe KOD su ušli u vreću od belog
platna dimenzija 5x5 metara i kretali se
po holu kroz gužvu koju je činila publika
FESTA.
Na izložbama grupa JANUAR I FEBRUAR su
povezani postupci izlaganja dela, građenja
instalacija-ambijenata i prostorno-
vremenskog čina (akcije). To su bile
situacije u kojima su umetnički čin,
egzistencijaini čin i politički gest
dovedeni do sadejstva na sceni.

2. Land art, Intervencije I ambljenti
2.1 Koncept intervencije

Intervencija je čin umetnika kojim se
transformiše (preobražava) neko dato
stanje stvari (prirode, kulture). Za grupu
KOD koncept intervencije je bio način da
se strukturalno povežu koncepti
dematerijalizacije umetničkog objekta sa
efektima realnog sveta. Dematerijalizacija
umetničkog objekta označava prevazilaženje
objekta umetnosti kao završenog teksta ili
komada ukazivanjem na situaciju ili proces
u prostoru i vremenu. Postizanje efekata
realnog sveta je ostvareno dvostruko: (1)
prisvajanjem fenomena sveta za umetničko
delo (to je ready made dimenzija) i (2)
unošenjem konceptualnog i materijalnog
poremećaja u uobičajeno stanje stvari
sveta (to je dimenzija inverznog ready
madea). Rani primeri akcija-intervencija
su realizacije u Parket Salonu Tribine
miadlh, akcija Slobodana Tišme ,,Kocka" i
,,Crna i žuta vrpca", grupni rad ,,0g1eda1o
u gradu". Ovi radovi se zasnivaju na
intervenciji (unošenju poremećaja) u
očekivani i uobičajeni utilitarni prostor
ponašanja i života.

2.2 AkciJe i land art realizaclje na Tjentištu

Nastup na Tjentištu je činila izložba sa
vizuelnim materijalima (konceptualnom
poezijom, projektima) koje su realizovali
Slobodan Tišma i Miroslav Mandić. Drugi
deo nastupa su bile intervencije u
prostoru Slavka Bogdanovića i Mirka
Radojičića. Treći deo je realizovan tako
što su Miroslav Mandić, Slavko Bogdanović
i Mirko Radojičić izložili sebe kao
objekte (telo umetnika kao subjekt i
objekt umetnosti) anticipirajući zamisao
body arta.
Karakterističan koncept-rad-intervencija
je ,,Crna vrpca" Slavka Bogdanovića. Na
fasadi zgrade Omladinskog centra je
zalepljena crna izolir traka duga 3 metra.
Ispod nje je istom crnom trakom ispisana
sintagma “crna vrpca". Fotografisana je
samo traka, samo natpis i cela
instalacija. Ovaj rad karakteriše: (1)
nivo intervencije - delovati u konkretnom
prostoru, i (2) tautološki nivo - uspo-
staviti semantički identitet između
vizuelnog (traka), tekstualnog (zapis
“crna traka") i dokumentarnog (snimiti
postavku). Uvođenjem tautologije kao
operacionog modela rešavanja odnosa
vizuelnog i lingvističkog označena je
mogućnost zasnivanja tekstualnog i
analitičkog konceptualizma.
Bogdanović i Radojičić su izveli nekoliko
land art radova. Land artom se u njlhovom
slučaju može nazvati intervencija u
prirodnom prostoru koja uključuje tlo ili
“materijale tla" kao elemente umetničkih
operacija. Njinov land art je “evropski
land art" što znači da za razliku od
američkog, nastaje kroz rad sa
mikroprostornim instalacijama i
intervencijama u prostoru, a ne sa makro
prostornim parametrima. Njihov rad je
blizak land artu Richarda Longa, Hamisha
Fultona, grupe OHO i grupe Bosch + Bosch.
Za razliku od “spiritualnih" operacija
Longa, Fultona i OHO-a njihove realzacije
su materijalističke i u likovno-
istorijskom smislu simboličke (ukazivanje
na simbolizam boja). Reference na
slikarstvo i njegovu transformaciju u delo
“svet" su eksplicitne, naročito u radu
“Apoteoza Jacksonu Pollocku". Seriju
radova pod nazivoin “Apoteoza Jacksonu
Pollocku" su zajednički realizovali
Bogdanović i Radojičić u više varijanti.
Prvi rad je 1 m2 trave poliven žutom,
plavom i crvenom durlin emajl-lak bojom.
Drugi rad je otisak obojene trave na
kvadratnom komadu stiropora. Zatim su
trava (horizontala) i stiropor (vertikala)
izložene jedna u odnosu na drugu pod uglom
od 90 stepeni. Posle nastupa grupe ploča
je bačena u reku Sutjesku sa pretpostavkom
da će Drinom, Savom i Dunavom stići do
Crnog mora. Izuzetno delo kodovačkog land
arta je kamen pored reke, takođe nazvan
„Apoteoza Jacksonu Pollocku", koji je
preliven i poprskan crvenim, plavim,
žutim, sivim i belim durlin emajl-lakom.
Četvrta realizacija je “Polikolorna
interakcija": po obodu plitkog levka
iskopanog u zemiji izliven je durlin
emajl-lak plave, žute, crvene i sive boje.
U svim radovima je naglašena referenca ka
Pollockovom slikarstvu i radikalizaciji
njegovog gesta. Radikalizacija se ogleda u
tome što je Pollockov postupak koji je
rezultirao slikom sproveden u
vanslikovnom realnom prostoru prirode, gde
nema konačnog i završenog dela. Koncipiran
je i rad: u žuto obojiti golet, koji nije
realizovan.
Bogdanović je samostalno realizovao rad
„Kaskade". Tri među sobom povezane rupe
različitih dubina su iskopane u zemlji.
Prva je najdublja, srednja je plića i
treća je najplica. Rupe su povezane
kanalima koji su uvek na nivou pliće rupe.
Dno najdublje rupe je obojeno sivo, dno
srednje belo, a najpliće plavo. Boja teče
sledeći konfiguraciju kaskada tako da se
menja od sive preko bele do plave.
Janez Kocijančić je izveo nekoliko
samostalnih radova. To je bio njegov
pos1ednji nastup kao člana grupe KOD.
Radovi su imali zajednički naziv ,,Serija
Phila 19104". Radovi nisu dokumentovani,
jedini trag je Kocijančićev tekst
objavljen u ,,Poljima" (br. 142, 1970).
Kocijančić je postavio autopoetički okvir
svog rada, ali i delovanja grupe u domeni
intervencionizma. Po njemu karakteristike
nastupa na Tjentištu su: ambijentalni rad,
ekološka umetnost, akcije u prostoru i
konkretistička poezija. U skladu sa
izrečenim propozicijama on je izveo
sledeće radove: (1) ambijentalni rad
nazvan “Veliki žilet” - na fasadi
Omladinskog centra crnom i narandžastom
izolir trakom su “iscrtane” konture žileta
dimenzija 3x2 metra, (2) bihevioralni rad
“Estetički prsluk” - Kocijančić je pre
podne 24. ju1a 1970. nosio prsluk crvene
boje, na koji su bila stavljena dugmeta
raznih oblika i boja, (3) ekološka
intervencija - u reku Sutjesku je izlivena
veća količina crvenog pigmenta koji je
reku obojio u crveno, i (4) konkretna
pesma - izložene cipele su pesma jer nisu
samo cipele, one mogu imati značenja:
prelazak preko Atlantskog okeana, noć u
Veneciji, razgovor o Jacksonu Pollocku,
prvi boravak u Jugoslaviji.

2.3 Javni čas umetnosti - Dunavski kej

Akcija “Javni čas umetnosti” grupe KOD je
realzovan u saradnji sa zagrebačkim
konceptualnim umetnikom Goranom
Trbuljakom, Boškom i Vladimirom Mandić, a
projekat je poslao i Braco Dimitrijević.
Slobodan Tišma je na asfaltu iscrtao belom
bojom konturu svoje senke (portreta).
Bogdanović je realizovao ,,Kaskade", a on i
Mirko Radiojičić su izveli i nekoliko
radova iz serije “Apoteoza Jacksonu
Pollocku". Na asfalt su sipali durlin
emajl lak (beli i sivi, sivi i crni ili
tri osnovne boje). Sa asfalta su na papir
otiskivali tragove boja stvarajući
dvostruke slike na asfaltu i na papiru.
Radojičić je izveo još dva rada: (1) niz
nasip je sipao boju u Dunav koja se u reci
gubila, i (2) sa travnjaka je uklonio
travu sa kvadratne površine 1x1metar i
preko zemlje prosuo zeleni pigment, dok je
preko takvog istog kvadrata sa travom
prosuo pigment boje zemlje. Miroslav
Mandić je radio na semantičkim
postkonkretističkim radovima. Na travu je
stavio slova koja su obrazovala reči
“trava”. Uz obalu Dunava na vodi je
postavio slova koja grade reč “Dunav”.
Mandićevi i Radojičićevi radovi su
izvedeni u fomi tautološkog modela.
Radojičić je uspostavljao tautološke
relacije između prirodnog fenomena (trava,zemlja)
i artificijelnog fenomena (boja
tave, boja zemlje). Mandić je uspostavio
tautološke odnose između nelingvtstičkih
prirodnih fenomena (trava, voda reke) i
lingvističkog čina imenovanja (ime biljke
i ime reke). Goran Trbuljak je izveo dva
rada: jabuke umotane u žicu i zatvorenu
kesu sa semenom je zakopao u zemlju.

2.4 Restoran kod KOD

Rad Janeza Kocijančica “Restoran kod KOD”
je urbani ambijentalni projekt sa
elementima performansa. Stvara se
prostorna situacija koja obećava
potencijalnu realizaciju bihevioralnog
događaja koji je simulakrum ili empirijski
uzorak egzistencijalne situacije.
Kocijančić rad opisuje kao neku vrstu
Projektovane, privremene, nefiksirane i
složene skulpture u prostoru.
Rad je zamišljen na sledeći način: (1) na
delu pločnika katoličke porte se postave
kafanski stolovi i stolice, (2) rad se
izvodi između 10 i 12 sati pre podne radi
svetlosti i upotrebljenih boja, (3) na
stolove se postave flaše, čaše, pepeljare,
slanici, (4) flaše moraju biti razlčitih
veličina i oblika, one su obojene debelim
slojem boje (boje su spektralne i
jednotonalne), (5) neko vreme stolovima
niko ne prilazi, (6) učesnici projekta su
u blizini i snimaju ambijent, (7) u
izvesim intervalima učesnici projekta
mogu ulaziti u ambijent i intervenisati.
Simulacija restorana je izvedena kroz tri
postupka: (1) stvoren je model ili koncept
restorana, (2) restoran je realizovan od
elemenata koji pripadaju realnom restoranu
sa minimalnim intervencijama (boja,
odsutnost kelnera, gostiju), a to znači da
restoran ima status ready madea, (3)
restoran je tautološki model ili
propozicija bilo kog restorana, to
Kocijančić u svom tekstu precizno
naglašava rečima ,,Restoran čija je
isključiva funkcionalnost - njegova
predmetnost." Cilj operacija je pomak od
restorana kao socijalne institucije ka
estetičkoj prezentaciji restorana kao
umetničkog dela. Zamisao umetničkog dela
se proširuje od dela kao likovnog komada
ili teksta u ambijent koji ima odiike
egzistencijalne situacije- Poremećaji
(boja, neprisustvo gostiju i posluge) su
indeksi kojima se nastala situacija odvaja
od svakodnevnih (utilitarnih) i
preobražava u estetički čin.

2.5 Projekti intervencija

Radojičić je u domenu intervencija i
ambijentalnog rada koncipirao više
projekata koji nisu realizovani. U pitanju
su projekti koji mogu ostati koncepti, a
mogu biti i realizovani. Njihova funkcija
dela je ispunjena formulisanjem koncepta
(projektovanjem), realizacija bi bila samo
ukazivanje kako jedna ideja funkcioniše na
različitim nivoima prezentacije umctnosti.
Radojičić je svoje projekte opisao
sledećim rečima: ,,Ja sam iztožio komad
belog platna na kome je pisalo da je to
pesma posvećena Vasku Popi. Druga dva rada
nisam realizovao: trebalo je galerijski
aparat za gašenje požara isprazniti na pod
galerije, i na jednom delu zida nacrtati
sve slojeve: boju, malter, cigle, zld iza
galerijskog zida, jer sam se počeo
interesovati za to da se na jednu izložbu
ne donose radovi koji su pravljeni na
drugom mestu ili za nešto drugo, nego da
se galerija uzme kao medij i da se, prema
njenim mogućnostima i prostoru, realizuje
neko delo."

3. Politički akcionizam I neoanarhizam

Politički akcionizam i neoanarhizam su
bitne odrednice prakse grupe KOD i njenih
prekoračenja granica umetnosti i
egzistencije. Kompleks političkih ideja,
akcija i stavova pripadnika grupe KOD se
može opisati terminima novog senzibiliteta
šezdesetih, dovršenja utopije (poslednje
avangarde), konceptualističke rasprave
ideoloških propozicija sistema umetnosti,
akclonizma i neoanarhizma. Neposredno po
prestanku delovanja grupe KOD, tokom 1971.
Godine, politički aktivizam se nastavlja
kroz delovanje Slavka Bogdanovića,
Miroslava Mandića i njima bliskih
saradnika izvan grupe: Boška Mandića i
Dušana Bjelića.
U pitanju je “novi senzibilitet” pošto
njihov rad nije određen partijskom
identifikacijom “leve” ill “desne”
avangarde, već nomadskim povezivanjem
nespojivog: bunta, hedonizma, ironije,
paradoksa, provokacije, spiritualnosti,
“new agea”. Pripadnici grupe KOD su: (1)
poznavali strategije zapadne nove levice
(Cana Božičić, Peđa Vranešević, (ed.). “Ko
je ko u američkoj levici”, 1970). (2)
ideala hipi pokreta i revolucije droge
(Dušan Bjelić, Miroslav Mandć, “Droga i
revolucija - narkomani svih zemalja
ujedinite se!” i Dušan Bjelić, Miroslav
Mandić, “Četiri tačke akcionog programa”
1971) i (3) aspekata revolucionarne borbe
u zemljama realnog socljalizma (Slavko
Bogdanović, “Dragi Jaša”, 1971). Iz novog
senzibiliteta su proizašle i ideje o
stvaranju komune kao radikaino drugačije
životne zajednice u kojoj se preobražavaju
svi bazični odnosi emocionalnog,
seksualnog, socijalnog i imovinskog
definisanja mikro ili makro društva.
Njihov rad ima odlike dovršenja utopije u
tom smislu što više nije projekcija
mogućeg društva (kao totaliteta ili
primera), već pokušaj da se sopstveni
život preobrazi. Može se reći da pojave
oko 1968. godine označavaju dovršenje
velikih (logocentričkih) utopija
istorijskih avangardi, pošto njihovu
estetsku, duhovnu i političku viziju
shvataju kao program direktnog činjenja i
ponašanja, a ne kao estetsku, etičku i
političku projekciju.
Konceptualističke rasprave ideoloških
propozicija društva i sistema kulture
pripadaju velikom talasu kritičke
postavangardne umetnosti (od
strukturalističkih časopisa Tel Quel i
Peintur do konceptualističkih i
postkonceptualističkih časopisa Art-
Language i The Fox), koja je verovala da
se analizom i raspravom društvenih pro-
pozicija može promeniti znanje o tome šta
umetnost i kultura jesu. Epistemološki
nivo razumevanja jezika umetnosti i
kulture je razradio Mirko Radojičić u
tekstu “Tekst 1”(1971). Kulturološke
okvire sistema umetnosti je razradio
Miroslav Mandić u eseju “Galerije” (1970).
Ideološke mehanizme promene i pobune u
postrevolucionarnom real socijalizmu je
projektovao Slavko Bogdanović u pismu
“Dragi Jaša” (1971).
Kodovački rad ima odlike akcionizma u onom
smislu u kome je uspostavljen akcionizam
austrijskih i nemačkih postfluksus
umetnika, a pre svega Otta Muehla i
Josepha Beuysa. Akcionizmom se naziva
,,direktna akcija” kojom se
egzistencijaini, bihevioralni i
konceptualni aspekti života umetnika
postavljaju u središte umetničkog čina.
Umetnik bez posrednika pokazuje sebe kao
simptom i mesto prevrata u umetnosti,
kulturi i društvu.
Kodovački neoanarhizam je oblik
nepristajanja na institucionalno
birokratski poredak umerenog modernizma
realsocijalističkog društva. Zapadni
neoanarhizam kasnih šezdesetih i ranih
sedamdesetih godina se kritički i ekscesno
sukobljavao sa estetikom visokog
modernizma koja se zasniva na autonomiji
umetnosti. Naprotiv istočnoevropski
neoanarhizam, kome pripada i delovanje
KOD-a, zasnivao se na suočenju sa
ideološki programiranom umetnošću koja je
uvek bila u funkciji partijskih i
birokratskih interesa. Dok je zapadni
neoanarhizam projektovao mogući svet
političkih promena i zatim ga preobražavao
u umetničke i estetske vrednosti duha
epohe, kodovački neoanarhizam je prošao
kroz tri faze: (1) pokušaj stvaranja
“slobodne zone u kulturi” kroz proglase
(grupa FEBRUAR “Otvoreno pismo
jugoslovenskoj javnosti”, 1971) i javne
akcije (izložbe grupe JANUAR i FEBRUAR),
(2) anaiiza konkretnih društveno-
politčikih aspekata novosadske,
vojvođanske i srpske scene početkom
sedamdesetih (Slavko Bogdanović “Dragi
Jaša”, 1971) i (3) provokacija kao
estetska i umetnčika simulacija, tj.
provokacija kao jedino sredstvo otpora
stabilnom institucionalnom sistemu smisla,
značenja i vrednosti (akcije grupa JANUAR,
FEBRUAR, tekstovi o drogi, tekst “Mi smo
dražesni decaci II”, kao i pesma i tekst
zbog kojih su Slavko Bogdanović i Miroslav
Mandić osuđeni).
Tokom nastupa grupe FEBRUAR u beogradskom
Domu omladine Miroslav Mandić je izložio
“10 poruka” u kojima se služio formama
“jezičke (semantičke) igre” i “politčike
parole”. Parola je direktna poruka koja
provocira u rasponu od psovki, rodoskrvnih
izjava do političkih kvalifikacija. Ali,
rad je i seimntička (jezička) igra koja
pokazuje dvosmislenost političkog,
doslovnog, kulturološkog i emocionalnog
značenja poruke. Svaka od deset poruka je
imala legendu-indeks “ja – čitač”, koja je
ukazivala na poremećaj u uspostavljanju i
čitanju značenja. Na primer, “poruka 7: ZA
KRALJA I OTADŽBINU” je šokantna izjava u
socijalističkom društvu, a istovremeno i
naslov filma Josepha Louisia.
U tekstu-razgovoru Miroslava Mandića i
Dušana Bjelića “Droga i revolucija:
narkomani svih zemalja ujedinite se”
(27, maj 1971) koriste se forme partijskog
revolucionarnog govora da bi se govorilo o
drogi (tabu temi realsocijalizma). Na
primer, odgovor Mandića na pitanje Bjelića
“Značaj droge na oslobođenoj teritoriji?”
glasi: “Značaj droge na oslobođenoj
teritoriji je aktivistički, svi partizani,
regularna vojska, revolucionari i narodi
jure po zemljama sveta i nabavljaju drogu.
Svi puše i kažu: mamu mu, al' je dobro
…”. Dvodelni tekst “Mi smo dražesni
dečaci II” koji su pisali Miroslav Mandić
i Slavko Bogdanović predstavja euforični
i ekspresivni izraz sukoba sa društvom:
“pozivam vas na barikade
ja vas pljujem
zatvorite me
dokažite da sam lud
važi
ne ne važi” (Mandić)
Tekst Miroslava Mandića “Pesma o filmu”,
zbog koga je autor osuđen, objavljen je na
mađarskom jeziku i predstavljao je
raspravu o savremenom ratnom ili
partizanskom filmu (primer “Sutjeske”).
Pesma Slavka Bogdanovića objavljena u
beogradskom “Studentu” pisana je na
vrhuncu sukoba i pisana je kao eksplicitna
provokacija - izazov institucijama režima.
Ponašanje i ideje neoanarhizma nisu
nastale spontano, već iz interakcije
umetnika i društvenih institucija. Efekat
njihove provokacije je proizilazio ne samo
iz njihovog ludističkog temperamenta ili
političke pozicije, već iz
konzervativnosti sistema koji nije mogao
da podnese eksces kao umetničko delo. Sve
to je rađeno sa jasnom svešću o
“političkoj situaciji” i konsekvencama
koje se povlače. Na primer, Bogdanović je
zapisao: “pokazaću da SK svojim
nasilničkim delovanjem nastupa protiv svog
programa, protiv slobodne i progresivne
misli, sumarno, baš zato što sudbina
buduće Jugoslavije u velikoj meri zavisi
od stanja u SK moramo biti van njega na
ulici u revoluciji, jer SK nije u stanju
da se reformiše u meri u kojoj je to
neophodno (pogotovu o revolucionisanju SK
ne može biti reči), SK odavno nije
revolucija, živeti umetnost SADA znači
živeti revoluciju…. totalna pobuna
protiv reda rada i mira,” Bogdanovićeve
reči imaju precizan kontekst i istorijsku
poziciju. One su odgovor novinaru
slovenačke “Tribune” Jaši Zlobecu koji je
u to vreme bio na bliskim pozicijama
Bogdanoviću, pružao mu je i podršku, ali
koji je delovao u liberarnijim uslovima
slovenačke partijske tolerancije koja je
dopuštala “marš kroz institucije” i
“reformatorske poteze”. Naprotiv situacija
u Novom Sadu i Beogradu je bila znatno
rigidnija i vodila je ka konfrontaciji.
Napetost i rigidnost takve situacije
pokazuje i pisanje liberarnog pro-
avangardističkog beogradskog novinara
Bogdana Tirnanića koji je bespoštedno i
beskrupulozno napao FEBRUARCE. Konsekvence
takve situacije i njenog drastičnog
završetka su imale za posledicu nestajanje
grupe KOD sa scene javne delatnosti i
prekidanje javnog umetničkog rada.

4. Konceptualna poezija

Konceptualna poezija je pesnička praksa
koja međužanrovskim tekstom, pesmom ili
teorijskim tekstom istražuje prirodu
jezika i mišljenja o poeziji, književnosti
i umetnosti. Konceptualna poezija je
metajezička poezija pošto govori o jeziku
književnosti (poezije) i umetnosti.
Zamisao konceptualne poezije se izvodi iz:
(1) istraživanja jezičke i konceptualne
strukturiranosti konkretne i vizuelne
poezije, i (2) tekstualnih istraživanja
konceptualne umetnosti gde se “tekst”
definiše kao metajezik (jezik o jeziku
umetnosti) koji je u intertekstualnoj
relaciji sa jezicima likovne umetnosti,
književnosti, filma, pozorišta ili muzike.
Put od “pojedinačne umetnosti” ka
“konceptualnoj" ili “analitičkoj" ili
“meta umetnosti" je u istočnoevropskim i
srednjoevropskim zemljama vodio ne samo iz
likovnih umetnosti ka konceptualnoj
umetnosti (kao u SAD, Engleskoj i
Nemačkoj), već i iz poezije ka tekstu kao
umetničkom delu. Iz analize jezika poezije
nastaju konceptualistički eksperimenti
slovenačke grupe OHO (Aleš Kermavner,
Iztok Geister Plamen, Marko Pogačnik,
Tomaž Šalamun), ruskog konceptualizma
(Dimitrij Perigov, Arkadij Dragomošćenko,
Lev Rubinštajn i Aleksej Paršičikov),
mađarskog i českog konceptualizma.
Kada se govori o grupi KOD, treba uočiti
da je većina njenih članova došla iz
pesničkog i tekstualnog eksperimenta.
Bitno je naglasiti, da za razliku od
drugih neoavangardnih eksperimentatora u
domenima poezije (Vladan Radovanović,
Miroljub Todorović, Vujica Rešin Tucić,
Vojislav Despotov) kodovci se ne
identifikuju sa konkretnom i vizuelnom
poezijom, već polaze od simbolizma,
nadrealizma i njegovi strukturalističkih
eksperimenata, odnosno, od uticaja
slovenačkog reizma. Poezija grupe KOD
pripada “novosadskom tekstualizmu" na
prelazu šezdesetih u sedamdesete i
povezana je sa tekstualnim eksperimentima
Vujice Rešina Tucića, Judite Šalgo, Zorana
Mirkovića, Katalin Ladik, pripadnika grupe
(E: Vladimira Kopicla i Miše Živanovića.
Grupa KOD razvija tekstualnu praksu ili
tekstualnu produkciju koju zasniva na
redukovanju poetskih metafora i alegorija
na tautološke iskaze i analitičke
propozicije. Pesma realizovana kao struk-
tura tautoloških iskaza i analitičkih
propozicija je drugostepena u odnosu na
tradicionalni poetski jezik. Zato su pesme
ili tekstovi grupe KOD metapoetske
konstrukcije koje govore o: (1) pesmi
(tekstu), (2) subjektu pisanja, (3)
subjektu čitanja, (4) lingvističkom mate-
rijalu svake besede kao o “oblikovnom
materijalu umetničkog čina", (5) o
intertekstualnom premeštanju iz teksta u
tekst, i (6) pesmi (tekstu) kao konceptu
pesme, poezije i umetnosti. Razlikuju se
dva pristupa poeziji u kodovačkoj
produkciji: rani pristup, prelaz
šezdesetih u sedamdesete, koji vodi iz
poezije u konceptualnu umetnost (u
metajezik) i pozni pristup, kasnih
sedamdesetih i osamdesetih godina, koji
vodi iz konceptualnog teksta (metajezika)
u poeziju (prvostepeni jezik stvaranja,
izražavanja, simbolizacije).
Rani eksperimentalni rad koji prethodi
grupi KOD je trodelna tekstualna struktura
Janeza Kocijančića, Mirka Radojičića i
Slobodana Tišme “Kjuč ključa u vratima
vrata" (“Index" br. 177, 1969). Rad čine
tri dela: (1) “Slika fuge" - naizmenično
pisane pesme po principu fuge, (2) “Moja
predstava o istoj slici sobe" - prozni
tekstovi koji opisuju isti motiv i time
tematizuju zamisao “razlike" I (3)
“Spoljašnja noć - unutrašnja noć” -
konkretističke vizuelno poetske strukture.
Za ovaj rad je karakteristično da se
različiti književni modusi ukazuju kao
registri (otvoreni koncepti) prelaženja
moći pisanja, a ne kao odvojeni svetovi
književnosti.
Pesme-tekstovi Miroslava Mandića “201” i
“Mirko Radojičić" (1970) su tautološke
pesme. Pesmom “201" Mandić govori o
statusu i fenomenu pesme kao tvorevine
reči. Tautologija je sredstvo
autorefleksivnog pokazivanja šta pesma
jeste i kako pesma postoji. Pesmom “Mirko
Radojičić" Mandić govori o zapisu ličnog
imena “Mirko Radojičić". Ovim se
logocentrični poredak poezije (poezije kao
doživljaja) redukuje na poeziju kao pismo.
Pesma “Dan" (1970) je realizovana kao
metajezički i autorefleksivni poredak
teksta kojim se indeksiraju vrste iskaza i
stilski modeli izražavanja (pisanja).
Tekst-poema Mirka Radojičića “Poema o
njenoj strukturi" (1970) je meta-tekst o
idealnom sonetu. Radojičić konceptualizuje
tradicionalnu pesničku formu soneta
projektujući idealni formalni model. Na
primer, on ukazuje da bi idealni sonet
nastao kada bi se azbuka redukovala na
četrnaest slova koja čine akrostih, brojna
vrednost slova odgovarala bi njihovom redu
pojavljivanja u akrostihu. “Reči" koje bi
činile slova reducirane azbuke ne bi imala
utilitarna značenja, već bi svoj smisao
stvarale saglasno svojim sazvučjima.
Zatim, Radojičić ukazuje na hipotetičku
(simboličku) korespondenciju slova i boja
(svako slovo bi odgovaralo jednoj boji
spektra). U sledećem koraku se dolazi do
apstraktne algebarske i vizuelne strukture
kada bi se slova zamenila brojnim i bojnim
vrednostima. Radojičić pokazuje da pesma
postaje konceptualni transformacioni model
fenomena jezika iz lingvističkog u
akustički, u matematički ili u likovni.
Konceptualizacija poezije Slavka
Bogdanovića void od modernističke poezije
“Slike noći" (1970) do konceptualnog
teksta “Zapisaću mojih 200 ideja" i
teksta-ready madea “Porez na promet"
(1970). Konceptualni tekst “Zapisaću mojih
200 ideja" ima strukturu pesme, pri čemu:
(1) sadržaji postaju projekti mogućeg ili
nemogućeg činjenja (koncepti akcija u duhu
siromašne umetnosti, body arta i
akcionizma), i (2) sintagmatska struktura
slobodnog stiha postaje analitička
propozicija (iskaz, stav) mogućeg dela. Na
primer, sedamdesetpeta propozicija glasi
“bilo bi divno prošetati konja kroz
Galeriju Matice srpske", a osamdesettreća
propozicija glasi “napraviću zatvorenu
odnosno otvorenu knjigu - prirodno reč je
o istoj knjizi". Sedamdesetpeta
propozicija nije realizovana (ostaje
iskaz) i zato se može razumeti kao
konceptualno delo koje parafrazira u
ironičnom kontekstu Kounellisovo izlaganje
konja, ali i konzervativizam Galerije
Matice srpske koja izlaze tradicionalno
štafelajsko slikarstvo. Osamdesettreća
propozicija je realizovana kao umetničko
delo-akcija. Upravo ova dva primera
pokazuju kako se poezija transformiše u
metajezik analitičkih propozicija.
Bogdanovićev tekst “Porez na promet” je
upotreba pravnog teksta kao umetničkog
dela zapisana u formi slobodnog stiha.
Ovim radom je Bogdanović postavio sve
karakteristične aspekte dišanovskog ready
madea u domenu tekstualne produkcije:
upotrebio je doslovno pravnički tekst ne
menjajući njegov sadržaj, međutim
razbijanjem normaativne sintagmatske
strukture teksta u formu “slobodnog stiha”
on je izveo operaciju sličnu onoj koju je
Marcel Duchamp realizovao kada je
reprodukciji Leonardove “Mona Lise”
docrtao brkove ili činu postavljanja točka
bicikla na sedište stolice. Minimalni
poremećaj na predmetu ili tekstu koji se
uzima za ready made naglašava njegovu
artificijelnu i ekscentriranu prirodu.
Konceptualna poezija Slobodana Tišme
pisana između 1969. i 1977. predstavlja u
poetičkom smislu razrađen i razvijeni
model konceptualne poezije. Tišmin
postupak je zasnovan na razvijanju tri
poetska plana: (1) dekonstrukcija
simbolističkih paradigmatskih odrednica
autonomije stiha, poetske slike i
simboličkih učinaka na imaginarno
(prezentacije boje, atmosfere, emocije),
na primer, pesma-tekst “Od 1 do 10”
(1970), (2) upotreba lingvističkog
materijala pisma kao materijala formalnih
operacija, tj. od poezije ka tekstu i od
teksta ka tekstualnosti (tekstu kao
umetničkom delu, nevizuelnoj apstrakciji),
na primer, tekst “Kao neko” (1970), i (3)
od koncepta teksta (metajezika) ka pesmi
kao prvostepenom poetskom diskursu, na
primer, poema “Vrt kao to” (1977). Tišmin
postupak karakteriše kretanje od poetske
punoće u fenomenološkom smislu ka
konceptualnom meta-shematizmu. U
kontekstualnom smislu on se služi
intertekstualnim, introspektivnim i
autorefleksivnim postupcima kretanjima od
simbolizma ka strukturalizmu i
konceptualnoj umetnosti i, zatim, ka post-
simbolizmu. Tišma radi sa pozadinskim ili
dubinskim mehanizmima jezika koji
konceptualni i strukturalni skelet
(konstrukciju) teksta preobražava u
simboličku ili alegorijsku sliku, odnosno,
u sinestezijski efekt.

5. Konceptualna umetnost
5.1 Analitički radovi

Članovi grupe KOD su izveli niz vizuelnih
radova po uzoru na pojavnost i funkcije
teksta. Analitičkim radom se naziva delo
koje vizuelnom i tekstualnom pojavnošću i
izgledom ostvaruje tautološki odnos slike
i teksta, formuliše se kao analitička
propozicija ili autorefleksivno razotkriva
proceduralne, fenomenološke, konceptualne
i mentalne puteve svog nastajanja.
Slobodan Tišma je izveo dva dijagramska
crteža pod nazivom “Kvadrat” i “Dimenzija
greške” (1970). “Kvadrat” je parafraza i
nova vizuelno-tekstualna hermeneutička
interpretacija izvornog Maljevičevog
kvadrata. Rad je realizovan u formi
vizuelnog zapisa koji sledi logiku
zapisivanja teksta: popunjavanje reda i
ređanje redova jednog ispod drugog. U
nenumerisanom redu na vrhu strane su
tragovi šaranja olovkom i zapis reči
“kvadrat”. U pitanju je fenomenalno pred-
stanje kvadrata. Što simbolizuje
arbitrarna šara-škrabotina, odnosno,
koncept kvadrata reprezentovan zapisom
reči “kvadrat”. Brojem jedan je numerisan
drugi red u kome je nacrtana kontura
kvadrata i kosa projekcija paralelopipeda
u čijoj je osnovi crno obojeni kvadrat.
Između drugog i trećeg reda je zapisano
“Kazimir Maljevič”. Treći red je numerisan
brojem dva i u njemu su nacrtana četiri
kvadrata: dva crna i dva popunjena
tačkicama. U četvrtom redu, numerisanom,
brojem 3, zapisan je slobodoručno tekst:
“Sve je količina!
Intenziteti sličnog koji bi da pređu u
jedno dejstvo
Približavanje
Usmerenost - usmeravanje"
Pod tačkom četiri i pet ovlaš je skiciran
niz transformacionih procesa od “haosa”
(škrabotine) do konture kvadrata i kruga,
pri čemu su konstruisane i naznake treće
dimenzije. U petom delu je data propozi-
cija “Otvaranje kvadrata” koja ukazuje na
pomeranje od statičkog suprematističkog
kvadrata ka seriji kvadrata, otvaranju
zatvorene konture kvadrata i nizanja
kvadrata da bi se postigla iluzija treće
dimenzije. Odlika opisanog crteža-teksta
je njegova ambivalentnost: on je i crtež i
tekst, on istovremeno interpretira i
interpretiran je. U dvojnosti njegovih
funkcija da je interpretacija i
interpretirano otkriva se hermeneutički
potencijal zapisa, koji je naglašen
postojanjem “izvornog teksta”, tj.
Maljevičevog “crnog kvadrata”. Za Tišmu je
realizacija crteža-teksta odcrtavanje
horizonta pred-razumevanja koji okružuje
Maljevičev kvadrat. “Horizont pred-
razumevanja” je granitna kontura koja deli
i spaja pojavnosti vizuelnog i tekstu-
ainog. Tišmina interpretacija izvornog
uzorka, crnog Maljevičevog kvadrata, koji
smešta u središte rasprave, u smeru je
“onoga što je prethodilo kvadratu” i
“onoga što sledi iz kvadrata”, a to su
generičke putanje transformacija crnog
kvadrata.
Kao što je za Tišminu raspravu Maljevičevo
delo bilo polazište građenja
interpretacija, tako je Tišmin crtež-tekst
poslužio kao osnova za raspravu i analizu
Vladimira Kopicla iznesenu u eseju
“Bazični esej: kritičko-apologetski osvrt
na “Kvadrat” Slobodana Tišme”. Kružnost
interpretativnih puteva je prenesena sa
jednog nivoa diskurzivnosti na drugi.
Maljevičev kvadrat je jezik prvog reda,
Tišmin crtež-tekst je diskurs drugog reda,
a esej Vladimira Kopicla člana grupe (E je
diskurs trećeg reda. Uočavanjem
diskurzivnih hijerarhija u radu grupa KOD
i (E pokazuje se da je njihov rad
konstituisan u terminima konceptualne
umetnosti. “Bazični esej …” se razvija u
smeru transformacije “teksta o” (teksta
kritike) u metadiskurzivni “tekst kao
umetnički rad". U uvodu su stajale reči
Amyja Goldinga: "... kritičar nastoji,
često po svaku cenu, da umetničko delo
tumači ‘njim samim’, tj. upinje se da
dijagnosticira stepen u kome dati umetnik
koristi mogućnosti medija." Zatim, sledi
statistička analiza “Kvadrata" izvedena do
kraja, a završni deo rada sadrži
“Pravilnik za čitaoca 'Bazičnog eseja'" u
kome su razrađene relacije stvaralac
-delo-kritika-kritičar-konzument. Esej kao
celina je postao umetničko delo sa
sopstvenom logikom, u kome su nagovešteni
Kopiclovi kasniji analitički i tekstualni
radovi. Rad pokazuje da se “trećestepeni"
diskurs Kopiclovog teksta (teksta koji je
o crtežu koji je o suprematističkoj slici)
preobražava u umetnički tekstualni rad
konceptualne umetnosti.
Tišma je veći broj konceptualnih radova
realizovao u sveskama koje do sada nisu
izlagane. Rad na sveskama ima izrazito
konceptualan i intiman karakter, što znači
da ukazuje na Tišmin solipsistički
postupak. U svesci iz 1972. godine Tišma
je realizovao nekoliko eksplicitnih
konceptualističkih crteža. Nacrtano je pet
monohromnih kvadrata u crvenoj, plavoj,
zelenoj, žutoj i crnoj boji. Pored svakog
kvadrata piše ime njegove boje. Jedino
pored žutog kvadrata piše reč “crno". Na
stranici sveske je nacrtana crna kriva
linija, pored nje je zapisano “na velikoj
površini mala crna kriva". Na stranici je
napisano “pismo nosi važnu poruku" i
“pismo nosi prijatnu poruku". U svesci iz
1974. godine se zapažaju promene od
konceptualnih tautoloških relacija teksta
i crteža ka “pop" i “psihodeličnim"
učincima teksta i ikoničkih crteža
(“Amorin”).
Serija crteža Slavka Bogdanovića i
Slobodana Tišme “IN NO STRANGE LAND
(SUBJEKTIVNI NOTNI TEKST NA MUZIKU DONALDA
ERBA)" (1970) pripada tradicija
automatskog pisma. Crteži započinju
prividno kao zapisi rukopisa (pisanog
pisma, ispisanog pisanog pisma) da bi se
transformisali u formu pisma bez
prepoznatljivih znakova (škrabotinu,
trag). U radu ostaje samo beleženje
procesa. Trag kao dokument pisanja, a
pisanje kao izraz svesti (ili možda
izmicanja svesti).
Bogdanović je izveo seriju radova “Medium
is massage", “T. No. 1", “T.' N°. 1"
(1970). “Otvorena knjiga - zatvorena
knjiga" i “zakovana knjiga" (1971) u
kojima je zamisao ready madea doveo do
analitičkog tautološkog dela. U radu
“Medium is massage" na istrgnutoj stranici
iz knjige je intervenisao tako što je
povlačio vertikalne linije kroz tekst
izbegavajući da precrta odštampane reči.
Time je postigao dvostruki efekat: (1)
tipografski je poremetio sintagmatsku
strukturu teksta i tekst učinio vizuelno
interesantnim, i (2) konzistentni tekst je
vizuelnim formalnim povlačenjem linija
razbio na tri nekonzistentna teksta.
Radovi “T. No. 1" “T.’No. 1“
demonstriraju princip redukcije od teksta
do grafičke topološke strukture. Na prvom
listu je otkucani tekst koji je na opisani
način razbijen, povlačenjem linija. Na
drugom listu su iscrtane samo linije iz
teksta sa prve stranice, ali bez teksta.
“Otvorena knjiga - zatvorena knjiga" je
pravi ready made sa konceptualnim pod
tekstom. Oko knjige po njenoj korici i
lubovima je izveden crtež zatvorene
linije. Linija zatvara knjigu i prekidanje
linije nastupa u trenutku otvaranja
knjige. U pitanju je dvostruka
tautologija: tautologija crteža i
tautologija objekta.
Konceptualni crteži Miroslava Mandića
“Čelik”. “Delo A, B, C", “300 tačaka".
“Ulaznica u galerije suvremene umjetnosti"
su konceptualne i mentalne vežbe zasnovane
na repeticiji, tautologiji, redukciji,
serijalnosti i metajezičkoj deskripciji.
Crtež “Čelik" čine zapisi reči “celik" u
tri različite veličine. Zamisao repeticije
(ponavljanja) kao osnove serijalnosti je
Ustanovljena. “Delo A, B, C" je rad koji
čine tri lista sa sledećom strukturom: na
listu A piše “autor", na listu B piše
“ja", a list C je prazan (bez teksta).
Odnos listova A, B i C je tautološki odnos
značenja i reference na koju se značenja
odnose. Rad se može shvatiti i kao
konceptualna shema redukcije od opštijeg
pojma (autor) preko specifičnijeg pojma
(ja) do same stvari (prazne površine). Rad
se može interpretirati i u duhu
poststrukturalističke zamisli smrti
autora.
Rad “300 tacaka" je izveden u dve verzije:
(1) verzija u kojoj se tačke prostiru po
površini gradeći polje tačaka i (2)
verzija sa zgusnutim tačkama koje grade
pravougaonu površinu. Distribucija tačaka
se zasniva na konceptu serijalnog
umnožavanja i ponavljanja jediničnog
elementa (tačke).
Crtež-tekst (dijagram) “Ulaznica u
galerije suvremene umjetnosti" je
metajezički rad zasnovan kao jezička igra
sa pojmom muzeja i njegovim odnosom prema
pojmu umetnosti. Mandić je razlikovao dva
plana umetnosti: (1) “umetnost" u
istorijskom smislu, koja je određena
odnosom semantičkog plana (kome odgovara
ideja boga) i sintaktičkog plana (kome
odgovara zamisao čoveka), i (2) “umetnost
20 veka” koja je određena poljem odnosa
sintaktičkog plana (kome odgovara zamisao
čoveka) i semiotičkog plana (kome odgovara
zamisao strukture). Ovim radom je
anticipirana i bipolarnost grupe KOD koja
je delovala u rasponu od analitičko
-političkog plana do analitičko-
spiritualnog plana.
Analize Peđe Vraneševića realizovane u
formi slike sa tekstom “Z1 Z2” (1971),
unikatne knjige umetnika “NZ” (1971) i
serije crteža “1-2-3” (1972), su u stilskom
smislu primeri analitičke konceptualne
umetnosti. Rad “Z1 Z2” iznosi
karakterlstičan kritički stav konceptualne
umetnosti u odnosu na ontološko
razlikovanje figurativne (ikoničke) i
apstraktne (aikoničke umetnosti). Za
konceptualnu umetnost između ikoničkog I
aikoničkog umetničkog dela nema suštinske
razlike, pošto je umetničko delo uvek neko
materijaino stanje plohe. To Vranešević
precizno demonstrira izlažući: (1) sliku
Z1 koja prikazuje ljudsku glavu (profil)
realizovan belim i crnim tušem, i (2)
sliku Z2, koja prikazuje strukturu tačaka
realizovanih crnim i belim tušem. U tekstu
ispod slika Vranešević postulira da su
slike Z1 i Z2 međusobno jednake pošto su
i jedna i druga nastale nanošenjem crnog i
belog tuša. U pitanju je eksplicitan
materijalistički i analitički rad koji
zadire u suštinsku prirodu modernizma.
Knjiga “NZ” polazi od teze Karla Marxa,
koju citira, o razlici i neuporedivosti
grčke i savremene umetnosti. Poenta rada
je razlikovanje ideala prirode kome
pripada “humanistička vizija umetnosti” i
“veštačke umetnosti” sintaktičkog
kombinovanja koja sledi iz savremenog
tehnološkog i urbanog iskustva. Serija
crteza “1-2-3” je realizacija upravo takve
“artificijelne umetnosti” zasnovane na
analitičkim propozicijama mogućeg raster
sveta i koja je izvan prirode i prirodnog
(mitskog) poimanja sveta. Na tri lista su
realizovani raster-strukture: (1) crvena
raster struktura sa trougaonim bazičnim
elementom, (2) identična prvoj strukturi
struktura realizovana sa crnim debelim i
tankim linijama koje stvaraju optički
efekt razlike, i (3) struktura nastala
preklapanjem prethodne dve (crvene i crne)
strukture. Ovim radom je postignut
konceptualni efekt (odnos istih i
različitih struktura), mentalni efekt
(mentalno predočavanje puta povezivanja
jedne strukture sa drugom) i optički efekt
(perceptivno iskustvo viđenja
strukturalnog poretka nominalnih promena
rastera).
Analitički radovi Mirka Radojičića su
paralelno razvijani na (1) konceptualnom,
(2) strukturalnom i (3) arhetipskom planu.
Pri tome, on je interslikovno i
intertekstualno povezivao fotografske
reprezentacije, dijagramske crteže i
tekstualne indeksacije. Prvi
karakterističan rad je rad sa neonskom
svetlošću. Fotografisana je neonska
reklama preduzeća čije je ime “ESTETIKA”
(1970). Reklama je snimljena tokom dana
kada nije osvetljena i tokom noći kada je
osvetljena sa i bez blica. U pitanju je:
(1) ready made — preuzimanje postojećeg
stanja stvari, i (2) tautologija - kao
estetski artefakt je izložen objekt koji
konceptualizuje estetsku produkciju
dotičnog preduzeća i koji sam sebe
indeksira kao estetski objekt. Uz ovaj rad
ide i jedna skica-koncept neonskih
projekata zasnovana na pseudo-tautološkom
odnosu neonskog natpisa reči “neon” i
“neant” (ništavilo). U crtežima za
naslovnu stranu časopisa “Index” br. 209
(1970), u nekoliko serija crteža nazvanih
“Milimetarska hartija” (1970) Radojičić je
razradio strukturalni princip crteža kao
izraza analitičke propozicije. Crtež u tom
slučaju nije reprezentacija nekog objekta,
situacije ili procesa iz sveta, nije izraz
umetnikovog psihološkog ili mentalnog
stanja, ali nije ni demonstracija neke
konceptualne ili teorijske teze, već je
posledica sintaktičkih formalnih
definicija umetničkog dela kao formalne
strukture. Rad sa formnim aspektima
strukturiranja u okviru izabranog ili
zadatog sistema (sistem rastera
milimetarske hartije) je Radojičića
usmerio ka istraživanju prirode umetnosti
kao sistema propozicija, što ga je zatim
odvelo ka tekstualnom i teorijskom
konceptualizmu. U seriji crteža
objavljenim u časopisu “Problemi” (br.
101, 1970) i katalogu izložbe “Mladi
umetnici i mladi kritičari” Radojičić je
model formalnog sintaktičkog izvođenja
vizuelne strukture iz vizuelne strukture
primenio na aikonički oblik (krug) i
ikonički oblik (cvet) pokazujući da između
ikoničkog i aikoničkog oblika postoji
proces strukturalnog formalnog izvođenja
prema unapred zadatim pravilima, a ne
poredak odnosa fenomena. Odnos ikoničkog i
aikoničkog oblika je Radojičića usmerio na
još jedan problem kojim će se baviti tokom
sedamdesetih i osamdesetih godina, a to je
problem arhetipa (osnovne, univerzalne
civilizacijske ili simboličke stukture).

5.2 Grupa kao objekt I subjekt rada

Analize grupe kao jezičke, ideološke,
seimološke, psihološke ili duhovne
zajednice su bile karakteristične za
konceptualnu umnetnost na prelazu
šezdesetih u sedamtdeste godine. Zamisao
autorefleksije koja je primenjivana na
analizu postupaka stvaranja umetničkog
dela ili na samo umetničko delo (kao trag
materijalnog i konceptualnog stvaranja) je
proširena na analizu i raspravu zajednice.
U tom smislu, na primer, grupa OHO je
sprovodila istraživanja relacija
racionalnog, intuitivnog, sistematičnog i
senzibilnog unutar grupe, a grupa
Art&Language je uvela pojam indeksa kao
formalnog sredstva za označavanje i
klasifikovanje tema, tekstova, literature
i objekata razgovora unutar grupe. U grupi
KOD su izvedena četiri karakteristična
rada usmerena na istraživanje relacija
zajednice.
Miroslav Mandić i Slobodan Tišma su izveli
radove “Usaglašeni senzibilitet” i
“Komplementarnost” povodom “Četvrtog
trijenala jugoslovenske likovne umetnosti"
(1970). “Usaglašeni senzibilitet” se
zasniva na tome: (1) da je svaki učesnik
akcije iscrtao pet geometrijskih kontura
(krug, kvadrat, parvougaonik, romb), (2)
da su konture po redosledu crtanja
međusobno poklopljene, (3) u idealnom
slučaju usaglašenog senzibiliteta umetnici
bi nacrtali identične konture koje bi se
poklopile, (4) to se nije desilo pa
preklopljene konture uvek grade zajedničku
površinu koja je označena crnom bojom, tj.
presek dve konture predstavlja usaglašeni
senzibilitet učesnika. U radu
“Komplementarnost” o kome postoji
tekstualni dokument rađeno je sa bojama.
Izabrane su tri osnovne boje žuta, zelena
i plava. Zatim je svaki od učesnika
pomislio na tri boje: (1) Mandić je
pomislio na plavu, žutu i crvenu boju, (2)
Tišma je pomislio na žutu, plavu i crvenu
boju. Komplementarna boja njihovih misli
je bila zelena.
Slavko Bogdanović je izveo rad “Strip o
grupi KOD i njenim članovima” (urađen kao
broj 9 časopisa “L.H.0.0.Q”, 1971). Rad
čini osam crteža koji se formalno dovode u
vezu sa odnosima u grupi KOD: (1) crtež 1
prikazuje kukasti krst i označen je
natpisom “polazna pozicija”, (2) crtež 2
je kvadrat izveden iz kukastog krsta sa
simetralama i odnosi se kao simetrični
poredak na grupu KOD 19. decembra 1970,
(3) crtež 3 je kvadrat sa upisanim
kvadratima izveden iz osnovnog oblika (iz
crteža 1 i 2), (4) crtež 4 je realizovan
izdvajanjem četiri ugaona kvadrata iz
mreže osnovnog kvadrata, (5) crtež 4a je
nastao iz crteža i brisanjem mreže koja je
povezivala ugaone kvadrate u strukturu,
(6) crtež 5 prikazuje složenu strukturu
koja nastaje translatornim pomeranjem
unutrašnjih kvadrata izvan osnovne konture
kvadrata, čime se prikazuje stanje grupe
KOD posle marta 1971. i formiranja
“intimnog kruga” u okviru nje, (7) crtež
5a prikazuje male kvadrate izvedene iz
mreže unutar osnovnog kvadrata po
spoljašnjem obodu osnovnog kvadrata, i (8)
crtež 6 prikazuje strukturu pet kukastih
krstova koji su izvedeni iz osnovnog
kvadrata i malih periferijski kvadrata,
crtež prati zapis “završna pozicija”.
Bogdanovićeva “sintaktička spekulativna
rasprava” grupe KOD pokazuje kako se
formalne sintaktičke kvadratne strukture
mogu izvoditi i kako se njihovi slučajevi
mogu pripisati stanjima i evoluciji grupe.
Koriščenje kukastog krsta, koji je u
socijalističkoj Jugoslaviji bio tabu-znak,
predstavlja politički eksces i
provokaciju. Bogdanović se služio
dvostrukošću ovog znaka: njegovim
arhetipskim značenjem kao simbolom
mudrosti (indijska učenja) i njegovom
političkom provokativnošću koja je
proizlazila iz simbolike fašističkog i
nacional socijalističkog znaka. Ovde nije
u pitanju identifikacija sa ideologijom
fašizma, već proizvodnja simptoma koji u
telu realsocijalizma stvara eksces i
otvara diskurs trauma.
Primer analize “interpretativne zajednice”
je zasnovao Mirko Radojičić: “Ja sam posle
gašenja grupe i grupnog rada samostalno
napravio nekoliko radova. Jedan je bio
pokušaj da se odredi senzibilitet moj i
članova KOD-a koji je prestao da radi, i
moj i članova grupe (E sa kojom je trebalo
da radim u grupi (E KOD. Na papirima, na
kojima su bili nacrtani kvadrati, trebalo
je da svako nacrta svoju projekciju kocke:
u slučaju KOD-a dobijena je jedna kocka, u
slučaju (E četiri". Iz ovako realizovanog
grupnog rada, koji snima i indeksira
’stanje senzibiliteta’ članova. Radojičić
je izveo dijagramski rad koga čine crtež
kvadrata sa tekstom 'kvadrat - linija',
crtež kose projekcije kocke sa tekstom
‘kocka – prostor’ i crtež strukture
koncentričnih kvadrata sa dijagonalama i
tekstom “hiperkocka – struktura”. Bitni
aspekt Radojičićevog postupka je rad sa
treće-stepenom diskurzivnom strukturom:
(a) prvostepenu strukturu čine
individualni senzibiliteti članova grupe
reprezentovani kroz dijagramski crtež
projekcije kocke, (b) drugostepenu
strukturu čine međusobne relacije
dijagramskih crteža projekcija kocke, koje
u međusobnim relacijama definišu okvir
“interpretativne zajednice” grupa KOD i (E
i (c) trećestepenu strukturu čini
Radojičićev rad koji, na apstraktnom nivou
prikazuje prostore pojavnosti kocke: u
ravni je kvadrat, kocka je u
trodimenzionalnom prostoru (prikazana je
njena aksiometrijska projekcija), a
struktura je model višedimenzionalnog
simetričnog prostora prikazana je
shematikom grafa).
Rad Peđe Vraneševića “KOD” je ludistička
struktura koja poziva članove grupe da uđu
u interaktivnu situaciju. Strukturu rada
treba razumeti kao fluksus projekt moguće
subjektivne interakcije, a ne kao poziv i
projekt konkretnog čiana. U pitanju su dva
teksta: (1) prvim se pozivaju članovi
grupe da zamisle boju kruga i ostatka
površine kruga, odnosno (3) drugim se
pozivaju da iseku kosu i da je stave u
sredinu kruga. Rad se može razumeti i kao
ironična igra sa kodovačkom ambicijom da
formalno i strukturalno prikažu svoje
intersubjektivne relacije.

5.3 Tekstualna ili teorijska konceptualna umetnost

Slavko Bogdanović je na tekstualnom planu
ostvario četiri tipa tekstualne
produkcije: (1) konceptualnu poeziju, (2)
koncepte ili projekte, tj. tekstove koji
su između konceptualizacije poezije i
konceptualističkog lingvističkog
projektovanja mogućih članova ("Zapisaću
mojih 200 ideja...”, “T – T” iz 1970. i
“Informacija 1, 2, 3 i 4” iz 1971), (3)
analitički rad “Močvara” (1970) i (4)
politički postkonceptualni tekstovi
(časopis L.H.0.0.Q, 1971). Temeljni
analitički Bogdanovićev rad je knjiga
“Močvara”. Ona nastaje usred jezika u
traženju doslovnog “materijalnog
potencijala” jezika. Doslovnost jezika
označava uobičajeno dve veoma različite
stvari: (1) direktnu, neposredovanu,
korespondenciju jezika i njegove
reference, na primer, relacije rečenice
“Ja sada vidim drvo ispred sebe.” i drveta
koje je ispred govornika koji gleda u
njega, ali i (2) direktnu, neposredovanu,
prezentaciju, “jezičkog materijala”:
jezičkih (lingvističkih) oblika, odnosa,
strukturacija, elemenata. Formalistički
pristup, u jednom od ishodišnih značenja
koja vode poreklo od niskog književno
lingvističkog formalizma, ukazuje na
direktnu neposredovanu prezentaciju,
konstrukciju i analizu “jezičkog
materijala”. Bogdanović rad na knjizi
“Močvara” razvija u tom smeru. “Močvara”
je analiza u smislu “razlaganje” i
eksplikacija “razloženog”, vođena do
nivoa znakova. Bogdanovićev rad se
uspostavlja na četiri diskurzivna nivoa:
(1) prezentacija analize (razlaganja) reči
“močvara”, (2) autorefleksivna
specifikacija sprovedenih procedura i
njihovog konteksta, (3) prezentacija
knjige kao umetničkog rada, (4) očekivanje
da će čitalac knjige nastaviti da
razrađuje njene postavke. Jedan od bitnih
Bogdanovićevih ideoloških stavova,
karakterističan za umetnost šezdesetih,
odnosi se na demokratizaciju umetnosti,
odnosno, na uvođenje posmatrača u proces
konceptualnog dovršenja dela. Bogdanović
proširenje umetnosti ne vidi samo u
proširenju medijskog okvira i u otvorenim
konceptima umetnosti, već i u aktivnoj
recepciji čitaoca ili učesnika.
Bogdanovićev stav ima utopijsku komponentu
šezdesetosmaškog optimizma koji govori o
širenju sveta umetnosti ka životu, i jednu
konkretnu dimenziju koja tekst i čitaoce
teksta vidi kao učesnike u
interpretativnoj zajednici, pri čemu
pojam “interpretacija” označava
transformaciju osnovnog teksta.
Tekstovi Peđe Vraneševića su meta-
tekstovi. Njih određuju dva nivoa
prezentacije: (1) prvostepeni nivo
prezentacije kao umetničkog dela - tekst
je delo konceptualne umetnosti načinjeno
za izlaganje na zidu i čitanje, i (2)
metajezički nivo govora o “prirodi
umetnosti” i o “statusu konceptualne
umetnosti”. Dva karakteristična primera su
“Nemogućnost tačnog određenja…” (prvi od
5 tesktova iz serije, 1971) i “Svestan
krize umetnosti” (1973). Tekstom
“Nemogućnost…” Vranešević konceptualno
definiše status mišljenja u kontekstu
umetnosti obzirom na proctor. Za njegov
rad bitna su tri aspekta: (1)
materijalistička dimenzija razumevanja
odnosa u umetnosti (“postojanje mišljenja
je komponenta prostora”, “realni
prostor”), (2) autorefleksivno definisanje
statusa rada u konceptualnoj umetnosti
(“manifestacija mišljenja o manifestaciji
mišljenja”) i (3) svest o udelu
interpretativnog u doživljaju i
razumevanju materijalnog (“realni prostor
superponiran teorijskim”). Tekst “Svestan
krize umetnosti” je postkonceptualistički
tekst kojim se autokritički razmatra
status konceptualnog umetnika. Vranešević
naslućuje da konceptualna umetnost svojim
radikalnim preispistivanjem prirode, smisla
i granice umetnosti problematizuje i
instituciju umetnika. Umetnik se u svakom
trenutku nalazi pred pitanjem “kuda
dalje?” ili “Kako dalje?” Vranešević na ta
pitanja daje odgovore ukazujući na bazične
teme rasprava u okviru grupa KOD i (E (1)
prekinuti bavljenje umetnošću, (2)
realizovati utopiju umetnosti kao načina
života i (3) tragati za novim trendom.
Tekstovi Mirka Radojičića “Tekst 1” i
“Tekst 2” (1971) su rezultati
paradigmatski sprovedenog analitičkog rada
povezanog sa analiličkom filozofijom,
hermeneutikom teksta i konceptualnom
analizom. U pitanju su “klasični”
konceptualistički tekstovi pisani za
publikovanje (časopis, katalog, knjiga) i
za izlaganje na zidu u galerijskom i
inženjerskom prostoru. Oni imaju formu
steitmenta, tj. u obliku propozicionalnih
stavova iskazuju stav i propoziciju o
definisanju prirode i koncepta
konceptualne umetnosti. Može se smatrati
da je Radojičićev “Tekst 1” “tractatus-
svet". “Svet” je ma koji skup, sklop ili
struktura bilo kojih elemenata povezanih u
integralnu celinu: “Pretpostavite da se
totalno stanje sveta u jednoj datoj
prilici može u potpunosti opisati tako što
će za ma kog datog člana nekog stanja-
prostora reći da li u toj prilici taj dan
postoji ili ne. Svet koji ispunjava ovaj
uslov može se nazvati Tractatus-svet. To
je ona vrsta sveta koju je Wittgenstein
zamislio u svom Tractatusu. On pripada
jednoj vrsti sveobuhvatnije predstave o
tome kako je svet sazidan.” (von Wright).
Radojičićev “Tekst 1” je totalno stanje
sveta (svet umetnosti, svet konceptualne
umetnosti) u jednoj datoj prilici,
odnosno, njegov iscrpni opis koji nudi
sveobuhvatnu predstavu o tome kako je svet
umetnosti, tj. konceptualna umetnost,
sazdana. Radojičić je ovaj metod
konstituisanja rada, koji iscrpljuje
totalna stanja sveta prezentacije, sproveo
kao opšti princip realizacije i to ne samo
tekstualnih radova. Njegov umetnički rad u
tekstu, crtežu i fotografiji skup je
malog broja nezavisnih i autonomnih
totalnih stanja sveta umetnosti. Analiza
Radojičićevog “Teksta 1” se može izložiti
kroz tri stupnja: (1) analizu konteksta,
(2) analizu strukture teksta i (3) analizu
grupa stavova koji grade tekst.
Analiza konteksta. U prvoj rečenici
teksta, kojom negira ulogu originalnosti i
značaj svojih izvora, Radojičić ukazuje na
polazište razmatranja - na Wittgensteinov
“Tractatus”. Prva rečenica “Teksta 1” je
izvedena, gotovo doslovno preuzeta, iz
druge rečenice petog pasusa predgovora
“Tractatusa”. Njene su funkcije dvostruke:
(1) da pažljivog čitaoca uputi u kontekst
promišljanja i relacije sa
Wittgensteinovim radom, i (2) da unese
stav da je tekst pred nama poligon
razmišljanja i analize, a ne zbir konačnih
i izvornih sudova o umetnosti. Time
Radojičić sprovodi eksplicltnu kritiku
modernističike originalnosti. Radojičić
naglašava autorefleksivnu prirodu spisa
kroz koji čitalac mora da se, kao i
autor, ispenje kao po lestvama, da bi ih
na kraju odbacio. Drugi bitan kontekst na
koji se ukazuje je konceptualna umetnost.
Konceptualna umetnost je za Radojičića
okvir u kome on definiše svoj rad i okvir
koji se definiše njegovim pisanjem i
analizom. Dvostrukost koju tekst preuzima,
preuzimajući da sinhrono bude i
analizandum i analizans, bitna je
karakteristika teorijske konceptualne
umetnosti, tj. analitičkog usmerenja
konceptualne umetnosti. U tom smislu,
“Tekst 1” je teorijski objekt: umetnički
rad u funkciji teorijske analize i
verifikacije prirode i koncepta umetnosti.
Analiza strukture teksta. Struktura
“Teksta 1” je složena i zasniva se na:
(a) modelu propozicionalnih stavova, (b)
skupu definicija, i (c) interpretaciji
pojma “jezik umetnosti”. Tekst je
zamišljen kao propozicionalni stav, a to
znači da prva rečenica, preuzeta od
Wittgensteina, iskazuje umetnikove namere,
želje, uverenja, odnosno, odnos, prema
mišljenom materijalu. Ostale rečenice
teksta izražavaju propozicije, definišu i
objašnjavaju pojmove. U globalnoj
shematici zasnovanoj na propozicionalnim
stavovima, Radojičić koristi i pojedine
rečenice koje su u formi propozicionalnih
stavova (“Mene interesuje mogućnost govora
i pisane reči kao jezika.”) čime naglašava
da je tekst autoanaliza kojom se
razjašnjavaju i iznose intencije koje
determinišu i upravljaju njegovim radom.
Definicije konceptualne umetnosti su
zasnovane u: (a) obliku deskripcija i (b)
u obliku propozicioniranja što
konceptualna umetnost jeste. Procedurama
definisanja Radojičić postiže da se
konceptualna umetnost razumeva kao
veštački jezički sistem konstruisan iz
uverenja i namera umetnika, a ne prirodno
i po sebi razumljivo data pojavnost u
smislu modernističkog shvatanja
originalnog stvaralačkog čina.
Objašnjavanje upotrebljenih pojmova
(jezik, zreo jezik, savršen jezik) je
izvedeno sa namerom da se razradi i
definiše okvir u kome on sprovodi rad, s
obzirom na jezičko okružje sveta umetnosti
i kulture. Analiza značenja grupa stavova.
Radojičićev tekst čine tri grupe stavova:
(a) prva rečenica, (b) rečenice označene
brojevima od 1 do 13, (c) tekst koji
sledi nakon stavova označenih brojevima.
Prva rečenica usmerava pažnju na kontekst
i metod autorefleksivnog rada, odnosno,
ima funkciju “stava” u globalnoj shemi
teksta. Rečenice označene brojevima su
definicije umetnosti, uže, konceptualne
umetnosti. Radojičić umetnost definiše kao
skup koga čine umetnička dela. Time je
određena polazna shema čiju transformaciju
izvodi konceptualna umetnost pokazujući da
se težište interesa i rada pomera sa
umetničkog dela (predmeta) na: (1) jezik
umetnosti i (2) proces dolaženja do dela,
tj. proces dolaženja do dela postaje isto
toliko važan koliko i sam rezultat. Na
ovim osnovama se konceptualna umetnost
definiše kao ispitivanje mogućnosti
jezika, a to znači da je konceptualna
umetnost autorefteksivna jezički
determinisana aktivnost spoznavanja
prirode umetnosti. Treća grupa stavova
razrešava pitanje određenja koncepta i
pojavnosti “jezika” umetnosti. Tu
Radojičić polazi od problematike svog
rada: (a) njega zanimaju govorni i pisani
jezik, ali su oni po svojoj formaciji
(prirodnosti) isuviše složeni da bi se
podvrgli direktnoj analizi, (b) zato on
istražuje primarnije veštačke modele
vizuelnih sistema. Radojičić vizuelne
sisteme ne definiše preko znakovnog
(semiotičkog modelovanja), već preko
zamisli “primarnijeg vizuelnog jezika”,
odnosno, koncepta “veštačkog vizuelnog
jezika”. Naznačena procedura odgovara
“sintaktičkoj naturalizaciji” u
Wittgensteinovoj filozofiji. Sa primarnog
razmatranja metodologlje vizuelnog rada
vraća se opštim pitanjima jezika -
pitanjima savršenog, nesavršenog i zrelog
jezika. Ova tema duguje rano-
vitgenštajnovskom zahtevu da se dođe do
“idealnog” ili “savršenog jezika”
prikazivanja sveta. Tu se otkriva i jedna
od bitnih Radojičićevih opsesija: opsesija
savršenim i kompletnim radom. Kasniji
Radojičićev rad sa fotografijom u
kombinaciji sa crtežom i tekstom podređen
je ovoj normi, ili idealu postizanja
savršenog jezika. Možda je iz tih razloga
Radojičićeva produkcija minimalna, jedan
rad na tri do četiri godine, drugim
rečima, sve ono što ne može biti izrečeno
u domenu jezika koji, barem, simbolizuje
savršeni jezik, pripada ćutanju.
“Tekst 2” je prezentovan u obliku
“negativa”, na crnoj podlozi su bela
slova. U pitanju je fragment, prezentovani
su stavovi 6 i 7 mogućeg većeg teksta. Za
razliku od “Teksta 1”, “Tekst 2”
prezentuje minimalnu osnovu građenja
teksta koji bi mogao da se označi terminom
“tractatus-svet”.

6. Nevidljiva umetnost

Pored ideoloških i analitičkih, aspekata
delovanje grupe KOD je uslovljeno i
Interesovanja za ezoterične i simboličke
sisteme su razrađivana individualno posle
prestanka delovanja grupe tokom
sedamdesetih i osamdesetih godina. Spoj
ideološkog, analitičog i ezoteričnog rada
nije uobičajeno za anglosaksonsku
konceptualnu umetnost, međutim duboko je
integrisan u neoavangardna i
postavangardna kretanja u Srednjoj (grupa
ZERO, Joseph Beuys, Franz Erhard Walter,
Hane Darboven, bečki akcionisti) i
Istočnoj Evropi (ruska, češka, slovenačka,
srpska konceptualna umetnost). U
polazištima grupe KOD se nalaze
interesovanja za simbolizam. U toku
delovanja grupe i tokom kasnijeg
individualnog rada su se suočavali sa
kompleksom ezoteričnih pojava koje
karakterišu kasne šezdesete i sedamdesete
godine: (1) izučavanje istočnih učenja,
pre svega zen budizma i taoizma u sintezi
sa dubinskom psihologijom arhetipa Karla
Gustafa Junga (Mirko Radojičić), (2)
izučavanje evropskog simbolizma i
ezoterije od hermetizma do antropozofije
(Slobodan Tišma, Mirko Radojičić, Slavko
Bogdanović), (3) praktikovanje
poznomodernističke “spiritualnosti” ili
bivanje u duhu “novog senzibiliteta” hipi
pokreta, komuna i novog doba (gradska
komuna u Novom Sadu, seoska komuna “Bistri
potok” koju je osnovao Boško Mandić sa
porodicom na planini Rudnik), i (4)
individualne mitologije umetnika kao
profetske ličnosti koja objedinjuje
egzistencijalne preobražaje ezoteričnog u
egzoterično i obratno (Miroslav Mandić).
Pojam nevidljive umetnosti je zasnovan
metafizičkim shvatanjem dematerijalizacije
umetničkog objekta. Dematerijalizacija
umetničkog objekta se može razumeti kao:
(1) doslovna zamena umetničkog dela
(komada) tekstom ili dijagramom o procesu
mišljenja, koncipiranja, projektovanja,
izvođenja dela ili izgledu dela, (2)
pomeranje interesovanja umetnika sa dela
kao vizuelnog, materijalnog ili prostornog
produkta na delo kao jezički ili
semiološki sistem proizvodnje značenja u
umetnosti, kulturi i društvu, i (3)
pomeranje interesovanja umetnika sa dela
na metafizičke, u egzistencijalnom,
kontemplativnom i spekulativnoim smislu,
aspekte razumevanja umetnosti, kulture ili
sveta kao totaliteta bića, predmeta i
energija. Grupa KOD je bila uključena u
procese dematerijalizacije objekta
umetnosti kroz sva tri aspekta
dematerijalizacije prelazeći kroz njih kao
kroz razvojne faze. Do metafizike
umetnosti, u kritici se ta usmerenja u
konceptualnoj umetnosti nazivaju mistički
konceptualizam (Renato Barrili) ili
transcendentalni konceptualizam (Tomaž
Brejc), kodovci su došli: kroz traganje za
mogućinostima sinteze umetnosti i života
(što je egzistencijalna varijanta) i kroz
interes za simboličko dejstvo artefakata
umetnosti (što je simbolička varijanta).
Egzistencijalna varijanta je ostvarena
kroz istraživanje i razvijanje
senzibiliteta i međusobnih mentalno-
emocionalnih odnosa u grupi, a razvijena
je kroz težnju ka komuni (novom totalitetu
života) i umetničkom ponašanju kao obliku
promene subjekta i sveta. Simboličko
istraživanje je ostvareno kroz tekstualni
fantazam (poema Slobodana Tišme “Vrt kao
to" (1977), poezija Slavka Bogdanovića
“Polje fenomena" (1980) i knjiga pesama
Miroslava Mandića “Ja sam ti je on”
(1984) ali i kroz arhetipski crtež i
fotografiju (Mirko Radojičić “Struktura
rasta" (1970-73), “Nacrt jevrejskog
svećnjaka" (1972), “YI KING" (1972),
“Jedan dan leta" (1975), “Ja, Čuang Če,
sanjao sam jednom da sam leptir" (1975),
“Linija” (1972), “Krug” (1979), “Une ligne
ambigue (et deux photographies claires)"
(1982), “Mesec” (1984), “Plavo" (1984),
arhitektonski nacrti (nastali tokom
osmadesetih) ili crteže Slavka Bogdanovića
“Tajna piramide je ..." (1984)).
Pored interesovanja za ezoterično, pojam
“nevidljiva umetnost" ima i jednu
egzoteričnu karakteristiku, interesovanje
za trivijalno, svakodnevno, intimno. U tom
smislu nastaju “dela” Slobodana Tišme
izvedena kao odlazak u šumu (1973) ili
grupna akcija pijenja coca cole (1972-77)
Ili stvaranje nepostojećeg benda za
nečujnu muziku (1976). Akcija svakodnevnog
ispijanja coca cole ispred samoposluge na
Limanu zaslužuje pažnju. U pitanju je
akcija koja: (1) visoku estetičnost
konceptualne umetnosti trivijalizuje i
vraća ponašanju tipičnom za popularnu
kulturu, (2) kao da sledi stav kasnog
Wittgensteina da metafizičke pojmove
(biće, vreme) svodi na pojmove
svakodnevnog govora, tj. izuzetno
ponašanje umetnika-stvaraoca se svodi na
trivijalno pasivno ponašanje “običnog
čoveka", i (3) iskazuje se poverenje,
analogno učenjima zena, u trivijalni čin
koji pokreće probuđenje (satori).
Mirko Radojičić je sa analize jezika
(prirode i koncepta umetnosti) prešao
sredinom sedamdesetih godina na izučavanje
i istraživanje (lociranje, specifikaciju,
indeksiranje) specifičkih jezičkih
(simboličkih, odnosno, arhetipskih)
sistema ukazujući na izvesne “univerzalne"
invarijante (“prošivene bodove") u
prirodi, ljudskoj svesti - podsvesti,
nesvesnom označitelja i tragovima
kulturoloških ekonomija označavanja. Tokom
sedamdesetih godina to je značio pomeraj
od Wittgensteina prema Jungu. On nije
postao Jungovac, pre bi se reklo da je u
pitanju vitgenstajnovac koji prihvata neke
jungovske sadržaje. U seriji crteža
“Struktura rasta" (1970) jednostavnim
geometrijskim i sintaktičkim operacijama
transformisao je trougaonu strukturu,
strukturu kruga i kvadrata u strukturu
cveta (ikonički znak, mimetička shema,
realistička reprezentacija). Ali time je
otvorena i jedna istorija simboličkog rada
(prekrivanja označitelja) u čijim
ishodištima se nalaze romantičarski
Rungeovi crteži (konstrukcije) cveta
(biljnog paterna) sa početka devetnaestog
veka. U kasnijim radovima je paralelno
izlagao serije crteža (transformacije
geometrijskih struktura u strukturu cveta)
i fotografije cveta, odnosno, nizove
fotografija koji prate razvoj cveta od
organskog rasta (tako bliskog Kleeu) do
naslućivanja i prepoznavanja idealnog
oblika kruga (bliskog Dureru, Rungeu,
Ittenu, ... i svakako Radojičićevom
savremeniku Longu). Radojičićev rad u ovom
periodu korespondira izvesnim ishodišnim
sećanjima i emotivnim vezama sa prirodnim
prostorom svog porekla (hercegovačkim
pejzažom), životom i radom komune (i
porodice) u Šempasu i interesima za
zapadnu (alhemijsku, romantičarsku) i
istočnu (zen,taoističku)”sakralnost”.
Kasniji Radojičićev interes za francuski
poststrukturalizam, ali i rani interesi
za simbolizam, rad sa prirodom postavljaju
i kao oblik “prosvećenog” (russoovskog)
prekida sa urbanom diskurzivnošću (koju
reprezentuje tekstualnost konceptualne
umetnosti)i traganje za istinom koja je
iznad ili ispod ili pored intelekta. Tu se
uočava I jedan paradoks: I Pogačnik, I De
Maria i Long i Fulton i Radojičić u
traganju za onim iznad ili ispod ili pored
intelekta “brujanju prirode” dolaze do
simboličnog koje jeste upravo
najsofisticiraniji učinak intelekta
(“esencijalno” civilizacije). Radojičić
kroz čitanja i primene Jungovih učenja
pokazuje moć simboličkog poretka. Kao
primer metapoetičke razrade arhetipa u
savremenoj umetnosti može poslužiti
sledeća Radojičićeva izjava: “Svaki rad
(umetnički), pa i onaj koji je
“zajednički”, individualan je čin, jer je
izraz individualne slobode, individualnog
duhovnog profila i individualnih želja za
ispoljavanje (stvaranje). U
zajedničkom radu se dešava da se
individualni radovi dodiruju, ili
čak podudaraju, ili da se odnose
na istu “temu" (tj. rečeno
terminima klasične teorije, mogu
biti jednaki po formi ili po
sadržini), ali su slojevi
individualnog uvek vidljivi. U
individualnim radovima može se
ispoljiti arhetip, dakle nešto
što predstavlja kolektivni,
zajednički duh. (Arhetip ne
objašnjava jedno delo ili jednu
umetnost, samo ih karakteriše.)
Arhetip se javlja u delima zato
što ljudi hoće da ispolje
(ukoliko dela nisu samo za zabavu
ili samo za igru) kroz delo
određenu situaciju, sliku, ideju.
Arhetip može da se u delu pojavi
i upotrebi nesvesno ill svesno i
da ima funkciju simbola ili
znaka. Iako nije u potpunosti
tako, reći ću da je prva upotreba
arhetipa kao simbola i da je
karakteristična za
“tradicionalnu” umetnost kroz
koju su se arhetipovi i
uobličavali. U današnjoj
umetnosti preovladava upotreba
arhetipa kao znaka, ili kao
predmeta za analitički rad (iako
se i tu može pojaviti nesvesno,
što ga samo potvrđuje), pa
arhetip doživljuje, za naše vreme
“klasičnu, lingvističku sudbinu:
kao više ili manje proizvoljan
znak uključuje se u sistem jezika
dela i umetnosti, u “planetarni
jezik komunikacije". Zbog toga
današnja umetnost nema velikih
umetnika, kakve je imala
“tradicionalna" (ranija)
umetnost, ali - sama umetnost
nikada nije bila velika kao
današnja."

Miško Šuvaković

-------------------------------------------------------

NOVOSADSKA SCENA NOVE
UMETNOSTI RANIH SEDAMDESETIH

Novi Sad s početka sedamdesetih, konkretno zbivanja
oko Tribine miadih, glasila Index, Polja, Uj Symposion,
prvo je središte nove umetničke prakse u Srbiji, to je
poprište jedne neponovljive i nezaboravne atmosfere i
mnoštva događaja koji će ovaj stari kulturni centar nak-
ratko učiniti jednim od bitnih i ključnih punktova na mapi
neoavangardne umetnosti u tadašnjem ukupnom jugo-
slovenskom kulturnom prostoru. Imajući u vidu sva ta
zbivanja i samu duhovnu klimu koja ih je uslovila i koja se
oko njih odvijala, nastao je pojam "novosadska alterna-
tivna scena sedamdesetih", što je zapravo pojam koji pok-
riva pojave šire od samo likovnih i čisto umetničkih; to je
pojam koji bi trebao da označi ceo jedan specificni kul-
turni i kulturološki kompleks unutar kojega je već tada
bila teško - a tako će ostati do danas - sasvim precizno
odrediti mesta, udela i doprinose nemalog broja prota-
gonista i učesnika te veoma složene situacije.
Otuda ne iznenađuje da su bile vrlo retke i daje trebalo
dugo čekati detaljne istorijske obrade umetničkih zbiva-
nja o kojima je reč. Rasutost tih zbivanja praćena ras-
plinutošću izvornih dokumenata poznatih i dostupnih tek
uskom krugu učesnika i njihovih poznanika, odsustvo
odgovarajućih metodoloških instrumenata analize i vred-
novanja tih višemedijskih fenomena, ne retko i otpor sa-
mih aktera da do istorizacije njihovog delovanja uopšte
dođe - sve to je uslovilo da objavljena građa o zbivanjima
oko pojave nove umetnosti sedamdesetih u Novom Sadu
ostane malobrojna, ali zato za uzvrat i na sreću koncen-
trisana u dva kapitalna doprinosa poznavanju tih pojava
sabrana u pionirskoj studiji Mirka Radojičića u katalogu
izložbe Nova umjetnička praksa 1966-1978. u Zagrebu
1978. i potom niz godina kasnije u detaljnoj i uzornoj
obradi Miška Šuvakovića u katalogu retrospektivne izlož-
be Kod, (E) i (E)-Kod u Novom Sadu 1995.
Upućujući, dakle, na ta dva ključna izvora nepotrebno
bi bilo, izuzev u najsažetijim crtama, ovde iznositi sada već
utvrđene i poznate faktogorafske podatke o zbivanjima na
alternativnom krilu novosadske umetničke scene ranih
sedamdesetih. Alternativne zato jer te pojave u Novom
Sadu nastaju, kao uostalom i u drugim tadašnjim jugos-
lovenskim središtima, u načelnom otklonu od lokalnog
umerenog modernizma ili oštrije rečeno, u otporu prema
vladajućem "socijalističkom estetizmu", pri cemu su pro-
tagonistima novosadske altenativne scene obe ove for-
macije (umereni modernizam kao širi fenomen epohe i
socijalistički estetizam kao uži domaći fenomen) zapravo
sjedinjene u jednu za njih neprobojnu i nepristupačnu
atmosferu, čine neprihvatljivim kako iz čisto umetničkih
tako i iz osnovnih egzistencijalnih razloga. Jer, treba imati
u vidu da se nova umetnost sedamdesetih, u ovoj kao i u
svim drugim sredinama, javlja kao posredna ili nepos-
redna posledica raspoloženja "velikog odbijanja" pokre-
nutog društvenim i ideološkim previranjima oko i nepos-
redno posle šezdesetosme. Ovo raspoloženje je bilo ge-
netski i biološki naprosto usađeno pripadnicima novosad-
skih grupa kao generacijski povezanim mladim ljudima, u
njihovom prirodnom negiranju gotovo "svega postojećeg"
u tadašnjem društvu i u tom društvu vladajućoj kulturi, ali
takvo raspoloženje bilo je takođe blisko i nekolicini nešto
starijih autora i to onih koji su prethodno prošli kroz
iskustvo enformela, kao sto je slučaj sa slikarom Joszefom
Aczom koji će u ulozi likovnog kritičara (u natpisima u
listu Magyar Szo) podržavati prve nastupe subotičke gru-
pe Bosch + Bosch i posebno s Bogdankom Poznanović kao
umetnikom pedagogom i zajedno s Dejanom Poznano-
vićem, promotorom saznanja o novim umetničkim zbivan-
jima, u seriji informacija o vizuelnim umetnostima objavlji-
vanim u časopisima Polja 1970. i Uj Symposion 1972. go-
dine.
Napustajući slikarstvo enformela čiji je sredinom šez-
desetih jedan od protagonista na vojvođanskoj umetnič-
koj sceni, Bogdanka Poznanović početkom sedamdesetih
dvema izložbama na Tribini miadih i akcijama, Srce-Pred-
met i Kocke-reke u otvorenim prostorima Novog Sada, uz
pomenute informacije, među prvim u sredini u kojoj de-
luje stvara klimu nove umetnosti: fiksno delo zamenjeno
je akcijom, iz zatvorenog prostora galerije umetničko do-
gađanje uvedeno je u slobodniji prostor grada i prirode.
Osnovna težnja ovih izložbi-akcija sastoji se u prevazi-
laženju izolovanog položaja umetnika u odnosu na sop-
stvenu okolinu, u potrebi i zahtevu za širom komunikaci-
jom i komunikativnošću umetničkog rada, a otuda svi
mediji koji takve relacije omogućavaju i olakšavaju bili su
sada ovoj umetnici bliži i prihvatljiviji od njene dotad
pretežne slikarske prakse. Zato smatra da manuelno i
unikatno treba da u izmenjenoj umetničkoj klimi ustupe
mesto tehničkom i umnoživom, praksa umetnosti treba
odsad da se obavlja novim medijima kao sto su fotografija,
dijapozitiv, film i naročito video, za čije uvođenje u nas-
tavu uspeva da se izbori na Akademiji u kojoj predaje.
Sve to je deo ukupnog shvatanja ove umetnice za koju
neće postojati granice izmedu likovnog i verbalnog u ime
jedinstva vizuelnog poetskog a odgovarajuće mesto objed-
injavanja ovih područja biće knjiga kao autonomno i in-
termedijaino umetničko delo. Poduhvat koji možda pred-
stavlja vrhunac u shvatanju i u praksi Bogdanke Pozna-
nović jeste akcija skoro dvogodišnjeg trajanja Feedback
letter box, 1973-74, uz učešće preko trideset umetnika iz
niza evropskih i izvanevropskih zemalja, sa ciljem da up-
ravo interpersonalna komunikacija - razmene, kontakti,
učešća, poznanstva i nova upoznavanja, sve to načelno
rečeno bez granica u vremenu i prostoru - potisne i za-
meni usamljenost ateljerske i izlagačke umetnosti. Zala-
žući se za ove ideale delom/delanjem, prisustvom, pisa-
njem i nastavom, Bogdanka Poznanović otvorila je mnoge
prolaze i prolaze za mnoge u tada trenutno aktuelnom
umetničkom ambijentu. Danas se vidi kao jedan od pioni-
ra nove umetnosti za čiju se promociju u svojoj sredini
mnogostruko zalagala, otuda sve što je uradila u svojoj
ukupnoj javnoj ulozi tek traži detaljniju obradu i pravič-
niju istorijsku valorizaciju.
Težnja ka umetničkoj zajednici u kojoj će solidarnošću
niza ličnih doprinosa biti moguće postići što potpunije
učešće u avanturi i zanosu nove umetnosti, sprovodenje u
delo tada goruće ideje-vodilje o podudarnosti životnog i
umetničkog ponašanja, nalazi na novosadskoj sceni ranih
sedamdesetih mogućnost i načine ostvarenja u osnivanju i
jednogodišnjoj aktivnosti grupe Kod (između aprila 1970.
i marta 1971). Grupa Kod se danas vidi kao tipični izdanak
duhovne klime trenutka u kome nastaje: jedan uži krug
mladih, pretežno još studenata humanističkih i društvenih
nauka, međusobnih poznanika i prijatelja, okuplja se i
udružuje, ne sa ciljem da se specijalistički i profesionalno
bave umetnošću, nego pre svega u težnji da ispolje i iskažu
sopstvenu energiju, sklonosti, zajedničke duhovne i život-
ne nazore. "To što smo radili - posvedočiće kasnije jedan
od njih - hteli smo da bude naš život i od početka do sada
težili smo i definitivno nismo našli modus u kome bi se to
osim u životu kao umetnosti i umetnosti kao životu moglo
manifestovati". Iako deluju kao tesno povezana zajed-
nica, pripadnici Koda samo su u nekoliko slučajeva iz-
vodili kolektivne radove, u najvećem broju slučajeva zna-
će se tacno ko je tvorac i začetnik neke zamisli, ali među
njima ipak postoji solidarno lišavanje međusobnog indi-
vidualnog nadmetanja u ime iskazivanja zajedničkih sen-
zibiliteta, mentaliteta, jednom rečju ciljeva. Tek znatno
kasnije, pri retrospektivnoj analizi, jasno će se razabirati
autorski profili pojedinih pripadnika Koda, dok je u vre-
me kratkotrajne aktivnosti grupe svesno uključenje u za-
jedničke projekte bilo svima svojstveno, kod svih dobro-
voljno i namerno. Zato, ako se ovde govori o Kodu kao
celini a ne o njegovim pojedinim članovima, niko od njih
time se ne prikraćuje, svako od njih nalazi sopstvenu iden-
tifikaciju u ravnopravnom učešću u praksi i atmosferi
ovog sasvim neprogramskog ali ipak i relativno malobro-
jnog i prema spoljnjim prilikama odbojnog umetničkog i
životnog kolektiva. Upravo primer Koda mozda najpre
odaje razloge udruživanja većeg ili manjeg broja autora u
klimi nove umetnosti sedamdesetih: jer, u poremećajima i
polarizacijama tadašnjih društvenih prilika, mladi su mo-
gli da se osećaju čvršćim u krugu blisko ili istomišljenika,
lakše su u takvom krugu nalazili sebe, tek tu i tako nalazili
su snagu (a zapravo živeli su u iluziji) da će u zajednici
moći "poboljšati i promeniti svet", u šta se tada u novoj
umetnosti i posredstvom nove umetnosti barem nakratko
želelo da poveruje.
Javno delovanje grupe Kod počinje aprila 1970. akci-
jama u prostoru Katoličke porte, potom na Dunavskom
keju u Novom Sadu, nastavlja se parateatarskim pred-
stavama (performansima) na Tribini mladih, nastupom na
Tjentištu (kada nastaju radovi u duhu land arta i akcija
Apoteoza Jacksonu Pollocku); januara 1971. nastupaju
prilikom otvaranja FEST-a u Beogradu, februara u Domu
omladine priređuju Koktel novih umetnosti (uz učešće pri-
padnika grupe(E...). Upravo zbog ovih (i drugih sličnih)
nastupa koji su privukli pažnju javnosti i izazvali reakcije
medija, ujedno zbog ponašanja koje je konvencionalna i
komformistička okolina čitala kao gestove provokacije i
ekscesa, rano delovanje Koda ostaće upamćeno po svom
žestokom i drastičnom aktivizmu kojemu su u nesporazu-
mima tadašnjih prilika pridavane prenaglašene političke
konotacije, a sve to rezultiralo je danas neshvatljivim i
apsurdnim sankcijama tadašnjih lokalnih vlasti zbog čega
su dvojica kodovaca (Slavko Bogdanović, Miroslav Man-
dić) radi svojih stavova o/u kulturi i umetnosti pretrpeli
rigorozne višemesečne zatvorske kazne. Mirko Radojičić
će kasnije istaći da se u praksi i ciljevima Koda zaista
"javlja i potreba za društvenim angažovanjem all ne u cilju
politizacije nego demokratizacije i dezinstitucionalizacije
umetnosti", pri čemu se "kompleks političkih ideja, akcija
i stavova pripadnika grupe Kod može opisati terminima
novog senzibiliteta šezdesetih" (M. Šuvaković). No cela ta
politizacija atmosfere oko delovanja grupe Kod bila je -
danas je sasvim evidentno -više spolja viđena i od drugih
isforsirana nego što je samim akterima svojstvena i pri-
marna. Naime, politizacija kodovaca - ukoliko je u tome
uopšte moglo da bude reči - sastojaće se pre u prirodnom,
spontanom, nekonformističkom, jednom rečju u slobod-
nom ponašanju mladih intelektualaca u jednom skuče-
nom i totalitarnom društvu i poretku, nego što je posredi
bila neka svesna strategija "političke umetnosti" ili "poli-
tike unutar umetnosti", kako je to povremeno znalo da
bude slučaj u kompleksu evropskih istorijskih avangardi
prve polovine veka (ogranci futurizma, ruskog konstruk-
tivizma i produktivizma, berlinskog dadaizma) ili pak u
kompleksu posleratnih neoavangardi (ogranci novih ten-
dencija i nove figuracije prve polovine šezdesetih godina).
Umetnost i umetničko - tačnije nova umetnost i drugo
(drugačije) umetničko, kako se to shvata u kontekstu kli-
me postšezdesetosmaškog "velikog odbijanja" - ostaje,
dakle, osnovna preokupacija i primarni cilj delovanja pri-
padnika Koda. Radojičić će posvedočiti da "aktivnost od
osnivanja grupe do kraja 1970. odlikuje širina rada, sin-
tetički pristup umetnosti i težnja za njenom autonomijom
u odnosu na ideologiju... Radovi su se zato kretali od
fluksusa i akcija do teatra i filma, od siromašne umetnosti
do land aria i process aria, od poezije do konceptualne
umetnosti. Od kraja 1970. do prestanka rada grupe (mart
1971) najveći deo rada spada u konceptualnu umetnost,
većinom jezičkog tipa...". Zato danas kada se govori o
Kodu i procenjuju učinci i doprinosi pripadnika grupe,
neizbežno je barem pomenuti njihove najzapaženije rez-
ultate kao sto su Kocka i Crna i Žuta traka Slobodana
Tišme, kolektivna serija fluksus nastupa Zglob, potom Re-
storan kod Kod Janeza Kocijančića, kapitalni tekstualni
rad Močvara Slavka Bogdanovića, dijagramski i analitički
crteži Tišme, Radojičića i Peđe Vraneševića, Usaglašen
senzibilitet Tišme i Mandića, Mandićev crtez 300 tačaka,
Bogdanovićeve Zakovane knjige, a iz postkodovskog pe-
rioda posebno Radojičićevi radovi u mediju fotografije
Struktura rasla-krug, 1-10, Mesec i dr, te najzad Mandićev
visegodišnji projekat, još uvek u toku realizacije, pod naz-
ivom Ruža lutanja (1991-2001)... A unutar produkcije gru-
pe (E) (koja deluje istovremeno s Kodom i s kojom će se
posle razilaska Koda pojedini njeni članovi spojiti u krat-
kotrajnu grupu (E) - Kod, ključni doprinos čine lingvistički
konceptualni radovi i poezija Vladimira Kopicla kao jed-
ne od najjačih autorskih ličnosti na novosadskoj alterna-
tivnoj sceni sedamdesetih, potom rad Entropija vida Če-
domira Drče i Ane Raković, dve verzije zajedničkog rada
trojke Kopicl-Drča-Raković na temu "pokušaja uspostav-
ljanja kontinuiteta ostvaren metodom iznurivanja orga-
nizma" i napokon ciklus (Ne) semantičko polje Miše Živa-
novića. Tačno će biti uočeno i utvrđeno da su upravo u
području tekstualne i teorijske konceptualne umetnosti
proizišle iz studija Wittgensteina i njegovog Tractatusa,
kao i iz drugih izvora analiticke filozofije i iz desosirovske
lingvistike, doprinosi autora okupljenih u obema novosad-
skim grupama u svojoj vrsti jedinstveni unutar celokupnog
kompleksa nove umetničke prakse u tadašnjem jugos-
lovenskom kulturnom prostoru. Iza dinamike mnogobro-
jnih događanja, u senci sukoba s vladajućim kulturno-
političkim instancama sopstvene sredine, iza privida po-
dudarnosti između umetnosti samog postojanja, krilo se
zapravo u dubini duhovnog života većine pripadnika no-
vosadskih grupa kontemplativno i meditativno jezgro, po-
svećenost čak do krajnjeg asketizma nekom spiritualnom
i ezoteričnom zovu koji će nekolicinu od njih - a u tome je
Tišma bio najdosledniji i najekstremniji - dovesti do povla-
čenja i zatvaranja u sebe, ali ne u potpunoj pasivnosti nego
u ime primene ponašanja ni za koga drugog osim za sa-
mog umetnika postojeće "nevidljive umetnosti".
Ukoliko bi uopšte bilo moguće naći okvir objedinjava-
nja vrlo različitih praksi pripadnika novosadskih grupa u
novoj umetnosti s početka sedamdesetih, prihvatljiv bi bio
zaključak u kojemu se tvrdi da je "u pitanju novi senzi-
bilitet... određen... nomadskim povezivanjem nespojivog:
bunta, hedonizma, ironije, paradoksa, provokacije, spiri-
tualnosti new agea... Njihov rad ima odlike dovršenja uto-
pije u tom smislu što više nije projekcija mogućeg društva
(kao totaliteta ili primera), već pokušaj da se sopstveni
život preobrazi". A taj "pokušaj da se sopstveni život
preobrazi" trebao bi da u radu pripadnika novosadskih
grupa bude izveden posredstvom (nove) umetnosti, pri
čemu ipak umetnost nije tek kanal ili sprovodnik nego
sama suština preobražaja kome se teži. Ali to nije umet-
nost kao disciplinarno određeno i omeđeno medijsko po-
Ije, nego umetnost kao višedisciplinarna aktivnost u kojoj
se ne pravi razlika između njene unutarnje jezičke jezgre i
njenih spoljnjih socijalnih i kulturnih manifestacija, uvek u
cilju i u funkciji one vrste umetnosti i u krajnjem slučaju
one kulture življenja koje se u sopstvenom radu i
ponašanju zastupaju. Otuda objašnjenje zašto su se, na
primer, neki od pripadnika novosadskih grupa angažovali
na organizacionim poduhvatima poput priređivanja prve
revalorizacije Zenita i zenitizma retrospektivom na Trib-
ini mladih 1972, gde su takođe bile prirežene izložbe
Mangelosa, Jurja Dobrovica, Vladana Radovanovića,
Damnjana, Zorana Popovića, Brace Dimitrijevića, Borisa
Bućana, Gorana Trbuljaka, grupa OHO i Bosch-Bosch i
dr; zašto je po njihovoj uredničkoj koncepciji i njihovim
prevodima priređen sjajni tematski broj Polja posvećen
konceptualnoj umetnosti, 1972, i objavljena publikacija o
body artu Telo umetnika kao objekt i subjekt umetnosti, 1974.
Poneti i zaneti pozivom umetnosti u njenoj unutarnjoj
suštini, odani sopstvenom radu bez dugoročnih predvi-
đanja mogućih implikacija toga rada, naći će se sasvim
nepripremljeni na proces specijalizacije i profesionaliza-
cije koji će uskoro zahvatiti područje nove umetnosti se-
damdesetih, u tom pogledu ostaće otporni na bilo kakve
kompromise, često preterano odbojni za saradnju s insti-
tucijama čije su im (istina vrlo retke i zakasnela) ponude
mogle u smislu promocije i podizanja statusa u javnosti da
budu od izvesne koristi. Posle nekoliko nastupa koji su im
donosili priznanja za njihovu ulogu pionira (na izložbi
Primeri konceptualne umetnosti u Jugoslaviji u Salonu Mu-
zeja savremene umetnosti u Beogradu 1971, u sastavu
jugoslovenske selekcije na Bijenalu mladih u Parizu iste
godine, na izložbi Rasponi '73 u Galeriji suvremene umjet-
nosti u Zagrebu 1973, i dr) postepeno su se a potom i
konačno povlačili iz tadašnje javne umetničke scene ipak
nikada ne prekidajući ozbiljan i temeljit rad na sebi i u
sebi, izgrađujući se s vremenom svako od njih ponaosob u
zrele ljudske ličnosti koje su u područjima svojih inte-
resovanja i bavljenja, u domenima svojih često izvanu-
metničkih profesija, težili ne samo da primene brojna
znanja nego i da zadrže osnovna moralna načela koja su
stekli u svojoj, spolja gledano, kratkotrajnoj, ali u sebi
nikada sasvim zaboravljenoj i zapostavljenoj nego za ceo
dalji život plodnoj umetničkoj mladosti.

Ješa Denegri

--------------------------------------------------------------------------

TEKSTOVI, RADOVI I DOKUMENTACIJA GRUPE KÔD

1970

- KOD, ZGLOB, (sedam vizuelno-akustičkih akcija), rukopis.

- KOD, ZGLOB, 3 crno bele fotografije, 18xl0cm.

- KOD, ZGLOB, 88 kontakt kopija na 4 lista, 18x24cm.

- KOD, TEZE ZA NOVI ČASOPIS, rukopis, Novi Sad, 21. april. Retrospektivno objavljeno u Miško Šuvaković (ed.),
Scene jezika - uloga teksta u likovnim umetnostima - Fragmentarne istorije 1920-1990 - Antologija tekstova umetnika – knjiga 2, ULUS, Beograd, 1989.

- KOD, IZVRŠNOM ODBORU OPŠTINSKE ZAJEDNICE KULTURE, Šapilografisan tekst.

- Božidar Mandić, Slobodan Tišma, Miroslav Mandić, Katolička porta ispred Tribine Mladih, crnobela fotografija, 24x30cm.

- KOD, KONCEPCIJA ČASOPISA POLJA, rukopis.

- KOD, GRUPA KOD NA Tjentištu, 3 kolor fotografije, 9x12.

- KOD, OBJEKTI GRUPE KOD, 2 kolor fotografija, 9x12.

- KOD, GRUPA KOD NA Tjentištu, 3 crno bele fotografije, 9x14.

- Mirko Radojičić i Slavko Bogdanović, APOTEOZA JACKSONU POLLOCKU, akcija,
4 crnobele fotografije, 9x14cm, Tjentište.

- Mirko Radojičić i Slavko Bogdanović, APOTEOZA JACKSONU POLLOCKU, akclja,
3 crnobele fotografije, 24x30cm, Tjentište.

- Mirko Radojičić i Slavko Bogdanović, APOTEOZA JACKSONU POLLOCKU, akcija, kolor fotografija, 9xl2cm,Tjentište.

- Mirko Radojičić i Slavko Bogdanović, APOTEOZA JACKSONU POLLOCKU II, kolor fotografija. 9x12.

- Mirko Radojičić i Slavko Bogdanović, APOTEOZA JACKSONU POLLOCKU II, crno bela fotografija, 9x14, Tjentište.

- Grupa KOD i Goran Trbuljak, JAVNI ČAS UMETNOSTI, 4 crno bele fotografije, 13x18cm, 18.10.1970.

- Grupa KOD i Goran Trbuljak, JAVNI ČAS UMETNOSTI, 4 crno bele fotografije, 24x30cm.

- Grupa KOD i prijatelji, FOTOGRAFIJE IZ AUTOMATA, akcije, 26 crno belih fotografija, 4x5cm.

- Slavko Bogdanović, UMETNOST (DANAS), UMETNIK (STVARALAC), UČESNIK (AUTOR) – TEZE, rukopis.
Retrospektivno objavljeno u Miško Šuvaković (ed.), Scene jezika - Uloga teksta u likovnim umetnostima - Fragmentarne istorije 1920-1990 - antologija tekstova umetnika - knjiga 2, ULUS, Beograd, 1989.

- Slavko Bogdanović Dada, ZAPISAĆU MOJIH 200 IDEJA..., “INDEX” br. 201, Novi Sad.

- Slavko Bogdanović, T - T', rukopis.

- Slavko Bogdanović, I DALJE PO STAROM, “Index” br. 202, Novi Sad.

- Slavko Bogdanović SUMA 2N, “Index” br. 203, Novi Sad.

- Slavko Bogdanovic Dada, POREZ NA PROMET, “INDEX” br. 202, Novi Sad.

- Slavko Bogdanović, VUJICA REŠIN TUCIĆ - JAJE U ČELlČNOJ LJUSCI, “INDEX” br. 203, Novi Sad.

- Slavko Bogdanović, FAKK I FUCK, “INDEX” br. 205, Novi Sad.

- Slavko Bogdanović, T. No. 1 i T'. No. 1, “INDEX” br. 207-8, Novi Sad.

- Slavko Bogdanović, MOČVARA, knjiga umetnika, rukopis, Novi Sad.

- Slavko Bogdarović, Dada, SLIKE NOĆI, “Polja” br. 137, Novi Sad.

- Slavko Bogdanović, CRNA VRPCA, akcija, 3 crno bele fotografije, 24x30cm, Tjentište,

- Slavko Bogdanović, KASKADE, 4 crno bele fotografije, 9x14 i 13x18, Tjentište 25. jul.

- Slavko Bogdanović, REALIZACIJA KASKADA, kolor fotografija, Tjentište, 9xl2cm.

- Slavko Bogdanović, KASKADE, 3 kolor fotografije, 12x9cm, Tjentište.

- Slavko Bogdanović, POLIKOLORNA INTERAKCIJA, 3 kolor fotografije, 12x9cm. Tjentište.

- Slavko Bogdanović, KASKADE, 2 crno-bele fotografije, Novi Sad 19. oktobar.

- Slavko Bogdanović, No.l - IN NO STRANGE LAND (SUBJEKTIVNI NOTNI TEKST NA MUZIKU DONALDA ERBA), crtež flomasterom, 21x25cm.

- Slavko Bogdanović, No.2 - IN NO STRANGE LAND (SUBJEKTIVNI NOTNI TEKST NA MUZIKU DOHALDA ERBA), crtež flomasterom, 21x25cm.

- Slavko Bogdanović, No.3 - IN NO STRANGE LAND (SUBJEKTIVNI NOTNI TEKST NA MUZIKU DONALDA ERBA), crtež flomasterom, 2lx25cm.

- Janez Kocijančić, PUKOTINE, “INDEX” br. 201, Novi Sad.

- Janez Kocijančić, LASCIATE OGNI ONESTA' VOI CUE CHE ENTRATE, “INDEX” br. 205, Novi Sad.

- Ivan Kocijančić, RESTORAN KOD KOD (ENVIRONMENT), “INDEX- br. 206, Novi Sad.

- Janez Kocijančić, SERIJA PHILA 19104, “Polja” br. 142, Novi Sad.

- Janez Kocijančić, NOVOSADSKI VANGUARD, “Polja” br. 142, Novi Sad.

- Janez Kocijančić, RESTORAN KOD KOD, akcija, tekst, fotografije, 30x40cm.

- Janez Kocijančić, ŠTIRIDNEVNOST: VIZUAL 1: ZAMAŠKI, KAR PREVEČ ZAMAŠKOV - DAN PROSTORNOSTI I VIZUAL 2: KASPIJSKO MORJE - DAN ASOCIJACIJE, “Problemi- br. 97, Ljubljana.

- Janez Kocijančić, NASLOV (knjiga poezije), Matica srpska, Novi Sad.

- Miroslav Mandić, TRI TRI, akcija, 5 crno-belih fotografija, 13x18cm.

- Miroslav M. Mandić, 201, “INDEX” br. 201, Novi Sad.

- Miroslav M. Mandić, MIRKO RADOJIČIĆ, “INDEX” br. 201, Novi Sad.

- Miroslav M. Mandić, PESMA O SEBI, “INDEX” br. 201, Novi Sad.

- Miroslav M. Mandić, P, “INDEX” br. 201, Novi Sad.

- Miroslav M. Mandić, VERUJUĆI, “INDEX” br. 201.

- Miroslav M. Mandić, ONA I, ONA II, ONA III, “INDEX” br. 201, Novi Sad.

- Miroslav Mandić, GALERIJE, “INDEX” br. 202, Novi Sad.

- M. M. Mandić, FILM GOVORI SAM ZA SEBE, “INDEX” br. 203, Novi Sad.

- M. M. Mandić, SUMA 2N, “INDEX” br. 203, Novi Sad.

- M. M. Mandić, UČINJENO (U SISTEMU SOCIOLOŠKIH KATEGORIJA) KAO DELO, ”INDEX” br. 204, Novi Sad.

- M. M. Mandić, VOJVOĐANSKA KULTURA! KO JE TAJ ŠTO VIČE? TAJ UVEK VIČE JER NAJJAČE VIČE. IZ NENAPISANE KNJIGE, “INDEX” br. 205, Novi Sad.

- M. Mandić, M.ISLIM ALI K.AKO, “INDEX” br. 205, Novi Sad.

- K. Mandić, PEĐA-FILM, “INDEX” br. 207-8, Novi Sad.

- M. Mandić, LAGATI! A ZAŠTO NE I FILMOM, “INDEX” br. 207-8, Novi Sad.

- M. Mandić, OVO JE PRE SVEGA PESMA, “INDEX” br. 209, Novi Sad. Slog rasturen.

- M. Mandić, PESMA 1, “INDEX” br. 209, Novi Sad. Slog rasturen.

- M. Mandić, PESMA 2, “INDEX” br. 209, Novi Sad. Slog rasturen.

- M. Mandić, DAN, “INDEX” br. 209, Novi Sad. Slog rasturen.

- M. Mandić, KLIŠE U DESNOM UGLU, “INDEX” br. 209, Novi Sad. Slog rasturen.

- Miroslav Mandić, PRAZNIČNI SONETI I J0Š NEKI POSLOVI, “Polja” br. 143, Novi Sad.

- Miroslav Mandić, Slobodan Tišma, PRILOG ČETVRTOM TRIENALU JUGOSLOVENSKE LIKOVNE UMETNOSTI: USAGLAŠENI SENZIBILITET, DIMENZIJE GREŠKE, ADAKTILNI MOBIL 452, KOMPLEMENTARNOST, “Polja” br. 143, Novi Sad.
- Miroslav Mandić, DELO A. B. C, 3 crno bele fotografije, 24x30cm.

- Miroslav Mandić, ČELIK, tekst pisan rukom, 2lx30cm.

- Miroslav Mandić, TRAVA, crno-bela fotografija, 13xl8cm.

- Miroslav Mandić, DUNAV, crno-bele fotografije, 13xl8cm.

- Miroslav Mandić, ULAZNICA U GALERIJE SUVREMENE UMJETNOSTI, crnobela fotografija, 13x9cm.

- Miroslav Mandić, PORTRET MIŠE ŽIVANOVIĆA, crtž flomasterima u boji, 4 komada 21x30cm.

- Slavko Bogdanović, JEDNO VEČE ZVANO VEČE - VLADIMIR I BOŽIDAR MANDIĆ, “INDEX” br. 202, Novi Sad.

- Mirko Radojičić, POEMA 0 NJENOJ STRUKTURI, SONET, tekst kucan pisaćom mašinom.

- Mirko Radojičić, ESTETIKA, crno-bele fotografije, 13x8cm, 1970 i 1978.

- Mirko Radojičić, NEON, NEANT ESTETIKA, crtež olovkama u boji, 2lx30cm.

- Mirko Radojičić, NIZ STRMI NASIP PREKRIVEN BETONSKIM BLOKOVIMA U DUNAV JE SIPANA BOJA (BELI LAK), crno bela fotografija, 18x13cm.

- Mirko Radojičić, DVA KVADRATA: ZEMLJA-TRAVA, crno-bela fotografija, 14x9cm.

- Mirko Radojičić, DIZAJN ZA NASLOVNU STRANU ČASOPISA “INDEX" br. 209, crtež, 12x21cm.

- Mirko Radojičić, MILIMETARSKA HARTIJA, crtež za časopis “NeuroArt”.

- Mirko Radojičić, POEMA BEZ REČI ZA VASKA POPU, objekt.

- Slobodan Tišma, KVADRAT I DIMENZIJA GREŠKE, “INDEX" br. 201, Novi Sad.

- Slobodan Tišma, KAO NEKO, rukopis.

- Slobodan Tišma, KAO NEKO, “INDEKS" br. 207-8, Novi Sad.

- Slobodan Tišma, PESME I ZAPISI. “Polja" br. 136, Novi Sad.

- Slobodan Tišma, OD 1 DO 10, “Polja” br. 143, Novi Sad.

- Slobodan Tišma, CRNA I ŽUTA VRPCA, akcija, 6 crno-belhn fotografija, 5x24cm.

- Slonodan Tišma, KOCKA, akcija, 8 crno-belih fotografija, 23, 5x29,5cm.

- Slobodan Tišma, No.l - IN NO STRANGE LAND (SUBJEKTIVNI NOTNI TEKST NA MUZIKU DONALDA ERBA), crteži flomasrterom, 21x25cm.

- Slobodan Tišma, No.2 - IN NO STRANGE LAND (SUBJEKTIVNI NOTNI TEKST NA MUZIKU DONALDA ERBA), crtež flomasterom, 21x25cm.

- Cana Božičić, Peđa Vranešević (ed.), KO JE KO U AMERIČKOJ LEVICI, “INDEX” br. 204.

- Peđa Vranešević, ARHITEKTURA I ARHITEKTURA, “INDEX" br. 206, Novi Sad.

- Peđa Vranešević, FILM / UNDERGROUND / FILM-FILM, “INDEX” br. 207-8, Novi Sad.

- ŠTA JE NOVO U INDEXU / ŠTA JE S INDEXOM, “INDEX" br. 202, Novi Sad, 21. oktobar.

- NASLOVNA STRANA, “INDEX" br. Z07-8, Novi Sad, novembar.

1971

- KOD, PLASTIČNO CREVO, akcija u urbanom prostoru Novog Sada, 2 crno-bele fotografije, 9xl4cm.

- Grupa KOD i prijatelji, ULIČNA AKCIJA, akcija, 7 crno-belih fotografija, 9x7cm.

- Branko Andrić, Slavko Bogdanović, Čeda Drča, Janez Kocijančić, Vladimir Kopicl, Božidar Mandić, Miroslav Mandić, Mirko Radojičić, Ana Raković, Dušan Sabo, Slobodan Tišma, Vujica Rešin Tucić, Peđa Vranešević, Miša Živanović (Grupa za nove umetnosti Februar KOD novosadske Tribine mladih), OTVORENO PISMO JUGOSLOVENSKOJ JAVNOSTI, šapirogarfisani tekst.

- Miroslav Mandić, Mirko Radojičić, Slobodan Tišma, Slavko Bogdanović, INTIMNI KRUG, rukopis, Novi Sad, 23. juli.

- Miroslav Mandić, Slavko Bogdanović, Mirko Radojičić, Slobodan Tišma, PISMO DUŠANU MAKAVEJEVU, rukopis, Novi Sad, sa beleškom Slavka Bogdanovića objavljeno u Miško Šuvaković (ed.). Scene jezika - Uloga teksta u
likovnim umetnostima - Fragmentarne istorije 1920-1990 - antologija tekstova umetnika - knjiga 2, ULUS, Beograd, 1989.

- Dušan Bjelić, ŠTA ZNAČI BITI POŠTEN DANAS?, L.H.0.0.Q. no.3, Zrenjanin.

- Slavko Bogdanović, LETNJI PROJEKT, skica iz dva dela, crtež crnom I crvenom olovkom, rađeno za časopis “Problemi", Rekonstrukcija, 3 fotografije, 1994.

- Slavko Bogdanović, INFORMACIJA 1, INFORMACIJA 2, INFORMACIJA 3 i INFORMACIJA 4, “Problemi” št. 101, Ljubljana. INFORMACIJE su izlagane-objavljene na prvom FESTU januara 1971. i na izložbi “Primeri konceptualne umetnosti", Salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd.

- Slavko Bogdanović, PROGRAM ČASOPISA “L.H.O.O.Q.", Bosut, Novi Sad.

- Slavko Bogdanović, Miroslav Mandić, MI SMO DRAŽESNI DEČACI II, rukopis, tekst je objavljen na Mađarskom jeziku u časopisu “Uj symposion” kao prvi broj časopisa “L.H.0.0.Q.”

- Slavko Bogdanović, DRAGI JAŠA, rukopis, Bosut, Pisan je za ljubljanski časopis, “Tribuna", povučen od autora pred objavljivanje.

- Slavko Bogdanović, ZAKOVANA KNJIGA, objekt, crno bela fotografija, 9x14cm.

- Slavko Bogdanović, OTVORENA KNJIGA - ZATVORENA KNJIGA, objekt.

- Slavko Bogdanović, STRIP 0 GRUPI KOD I NJENIM ČLANOVIMA, “L.H.O.O.Q.” UNDERGROUND LIST ZA RAZVIJANJE MEĐULJUDSKIH ODNOSA, no. 9, Bosut.

- Slavko Bogdanović, UNDERGROUND TRIBINA MLADIH, NOVI SAD, “Student” (specijalan broj posvećen undergroundu ), Beograd.

- Carlo Colnaghi, LJUDSKI MANIFEST, L.H.O.O.Q. 6. jun.

- Janez Kocijančić, RESTORAN KOD KOD, plakat, sitoštampa, 73x73cm, Tribina mladih, Novi Sad.

- Janez Kocijančić, PROJEKAT 3p4a2k - urbanotopografska rotacija + sveobuhvatnost bojenja, “Polja”, Novi Sad, 1971.

- Dušan Bjelić, Miroslav Mandić, DROGA I REVOLUCIJA - NARKOMANI SVIH ZEMALJA UJEDINITE SE!, rukopis, Zrenjanin.

- Dušan Bjelić, Miroslav Mandić, ČETIRI TAČKE AKCIONOG PROGRAMA, “L.H.O.O.Q.” no. 2, Zrenjanin i “UJ SYMPOSION”, Novi Sad, jul.

- No 1 / MIROSLAV MANDIĆ, Časopis “No”, Novi Sad.

- Miroslav Mandić, 300 TAČAKA, 2 crno bele fotografije, 24x30cm.

- Miroslav Mandić, 10 PORUKA, tekstovi parole.

- Božidar Mandić, MANIFEST ZA KULTURU NOVOG SADA, L.H.0.0.Q, Rijeka.

- Božidar Mandić, DROGA JE DIVNA STVAR, L.H.0.0.Q, Rijeka.

- Božidar Mandić, TEORIJA DEZINFORMACIJE, L.H.O.O.Q, Postojna, jesen.

- Božidar Mandić, AUTO-FOTO INFORMACIJA, “Problemi” St.101, Ljubljana.

- Nepoznat autor (prevod sa holandskog Božidar Mandić), KAO UGOVOR - PLAN “ZAVESA”, rukopis, 1971 ili 1972.

- Mirko Radojičić, TEKST 1. Objavljen u Mirko Radojičić (ed.), Konceptualna umetnost, “Polja” br. 156, Novi Sad, 1972.

- Mirko Radojičić, TEKST 2. 1971, sitoštampa. Objavljen u katalogu Marijan Susovski (ed.), Nova umjetnička praksa 1966-1978, Galerija suvremene umjetnosti, Zagreb, 1978.

- Mirko Radojičić, CRTEŽI, “Problemi” br.101, Ljubljana.

- Mirko Radojičić, I-IV , crtež flomasterom, 21x30cm. Rad je objavljen u katalogu izložbe Mladi umetnici i mladi kritičari, Muzej savremene umetnosti, Beograd, 1972.

- Mirko Radojičić, NACRT ZA NASLOVNU STRANICU ČASOPISA “POETIKA - ČASOPIS ZA TEORIJU KNJIŽEVNOSTI I UMETNOSTI STRANIH AUT0RA”, crtež flomasteromn na milimetarskom papiru, 30x42cm.

- Mirko Radojičić, MILIMETARSKA HARTIJA, serija crteža na milimetarskom papiru A-4 formata, 30 listova.

- Mirko Radojičić, PROJEKAT ZA MONDRIJANA I MALJEVlČA, 2 crteža na milimetarskoj hartiji A-4 formata.

- Mirko Radojičić, skica MILIMETARSKA HARTIJA, crtež flomasterom na milimetarskoj hartiji, 21x30cm.

- Mirko Radojičić, MILIMETARSKA HARTIJA, crtež flomasterom na milimetarskoj hartiji, 21x30cm.

- Mirko Radojičić, MILIMETARSKA HARTIJA, crtež flomasterom na milimetarskoj hartiji, 60x84cm.

- Mirko Radojičić, SKICA: KVADRAT KOCKA HIPERKOCKA, crtež flomasterom na milimetarskoj hartiji, 21x30cm.

- Mirko Radojičić, KVADRAT-LINIJA, KOCKA-PROSTOR, HIPERKOCKA-STRUKTURA, crtež flomasterom na milimetarskom papiru, 21x30cm. Rad je objavljen u katalogu izložbe Miško Šuvaković (ed.) Primeri analitičkih radova, Galerija SKCa Beograd i Galerija Nova Zagreb, 1978.

- Mirko Radojičić, KVADRAT-LiN1JA, KOCKA-PR0STOR, HIPERKOCKA-STRUKTURA crtež flomasterom na milimetarskoj hartiji, 84x59,5cm.

- Slobodan Tišma, RASPOREDITI PREDMETE PREMA ZNACIMA SA LEGENDE, instalacija, jedna crno bela fotografiJa, 21x30cm.

- Slobodan Tišma, SVE JE KOLIČINA, tekst-letraset, ??X??cm. Rad je objavljen u katatogu Izložbe Mladi umetnici i miadi kritičari, Muzej savremene umetnosti, Beograd, 1972.

- Peđa Vranešević, Z1 Z2, crtež-slika-tekst, 21,5x5Ocm.

- Peđa Vranešević, TEKST, tuš na kartonu, 5 komada, 23,5x20cm.

- Peđa Vranešević, NEMOGUĆNOST TAČNOG ODREĐENJA..., tekst pisan rukom tehničkim slovima, 1971. Rad je objavljen u katalogu izložbe Mladi umetnici i mladi kritičari, Muzej savremene umetnosti, Beograd, 1972.

- Peđa Vranešević, NZ , knjiga umetnika, unikat, 16,5x15,5.

- POVODOM REALIZACIJE PROJEKTA “MART” VUJICE REŠINA TUCIĆA I NJEGOVE SUPRUGE NADE, “L.H.O.O.Q. – UNDERGROUND LIST ZA RAZVIJANJE MEĐULJUDSKIH ODNOSA” no. 11, Bosut, 11. decembar.

1972

- Grupa KOD, Klaus Groh (ed.), AKTUELLE KUNST IN OSTEUROPA: CSSR * JUGOSLAWIEN * POLEN * RUMANJEN * UDSSR * UNGARN, DuMont Aktuell , Koln.

- Slavko Bogdanović, POSLE DUGOG VREMENA, rukopis, Bosut, 20. januar.

- Slavko Bogdanović, CLOSED LETTER / ZATVORENO PISMO I OPENED LETTER / OTVORENO PISMO, dve koverte adresirane na Klaiisa Groha. Objavljeno u Klaus Sroh (ed.), AKTUELLE KUNST IN OSTEUROPA: CSSR * JUGOSLAWIEN *POLEN * RUMANJEN * UDSSR * UNGARN, DuMont Aktuell , Koln.

- Janez Kocijančić, ESTETISCHES RESTAURANT, Klaus Groh (ed.) AKTUELLE KUNST IN OSTEUKOPA: CSSR *JUGOSLAVIEN * POLEN * RUMANIEN * UDSSR * UNGARN, DuMont Aktuell, Koln.

- Miroslav Mandić, Slobodan Tišma, UBEREINSTIMMEND SENSIBILITAT, Klaus Groh (ed), AKTUELLE KUNST IN OSTEUROPA: CSSR * JUGOSLAWIEN * POLEN * RUMANIEN * UDSSR * UNGARN, DuMont Actuell, Koln.

- Mirko Radojičić, KONCEPTUALNA UMETNOST - SEPTIEME BIENNALE DE PARIS, plakat, 30x59cm.

- Mirko Radojičić (ed.), KONCEPTUALNA UMETNOST (tematski broj), “Polja" br.156, Novi Sad.

- Slobodan Tišma, SVOD BIT REKE, rukopis zbirke pesama, 1972-73.

- Slobodan Tišma, DOK (JONA), “Polja” br.2 Novi Sad i “Probiemi" št.?, Ljubljana.

- Slobodan Tišma, SAKRALNA UMETNOST SLIKARSTVO – KIPARSTVO, rukopis.

- Retrospektivno objavljeno u Miško Šuvaković (ed.), Scene jezika - Uloga teksta u likovnim umetnostima - Fragmentarne istorije 1920-1990 - antologija tekstova umetnika – knjiga, ULUS, Beograd, 1989.

- Slobodan Tišma, SVESKA, sveska crteža i tekstova, 17x22cm.

- Peđa Vranešević, KOD, Klaus Groh (ed.), AKTUELLE KUNST IN OSTEUROPA: CSSR * JUGOSLAVIEN * POLEN * RUMANIEN * UDSSR * UNGARN, DuMont Aktuell, Koln.

- Peđa Vranešević, 1-2-3, 3 crteža tušem i perom, 19x2Ocm.

- E. PLAN RADA LIKOVNOG SALONA TRIBINE MLADIH U 1972, šapilografisani tekst.

- Mirko Radojičić, PROJEKTI ZA IZLOŽBE: TRIBINA MALDIH I GALERIJA STANARA IDE BIARD, crteži na milimetarskoj hartiji, 21x30cm.

- Mirko Radojičić, NACRT JEVREJSKOG SVEĆNJAKA, crteži na milimetarskoj hartiji, 2lx30cm, 1972-73.

- Mirko Radojičić, YI KING, objekti od drveta, dva komada, manje dimenzije, 1972-73.

- Mirko Radojičić, AUTOPORTRET, crtež, oko l0x14cm.

1973

- Mirosiav Mandić, VOLIM SVOJ ŽIVOT ZATO ŠTO GA HOĆU DATI ONOME KOGA VOLIM, tekst-pozivnica za privatni performans, Novi Sad.

- Slobodan Tišma, 1. LEDENO SLOVO No, crtež flomasterom, oko 21x30cm.

- Slobodan Tišma, BEZ NAZIVA, 3 crteža flomasterom, 21x30cm.

- Slobodan Tišma, TAP TAP ..., crtež flomasterom, 21x30cm.

- Slobodan Tišma, TOK..., crtež flomasterom, 21x30cm.

- Slobodan Tišma, TERRA..., crtež flomasterom, 23xl5,5cm.

- Slobodan Tišma, VEČITO VRAĆANJE ISTOG, crtež flomasterom, 21x30cm.

- Slobodan Tišma, POLOŽAJ, crtež flomasterom, 21x30cm.

- Slobodan Tišma, 10 IDEJA, crtež flomasterom, 21x30cm.

- Slobodan Tišma, SODOM SID MID MAAD, crtež flomasterom, 21x30cm.

- Slobodan Tišma, TRAVA, crtež flomasterom, 21x30cm.

- Slobodan Tišma, PRVI I PRVO, crtež flomasterom, 21x30cm.

- Slobodan Tišma, VARIKIN, crtež flomasterom, 21x30cm.

- Slobodan Tišma, SPREMAN SAM NEŠTO DA PRIZNAM U VEZI MOJE UMETNOSTI, crtež flomasterom, 21x30cm.

- Slobodan Tišma, TREBA SAMO DA NAPIŠEM, crtež i tekst flomasterom, 21x30cm.

- Slobodan Tišma, BLUE JEANS, crtež flomasterom, 21x30cm.

- Slobodan Tišma, AMORIN, crtež flomasterom, 21x30cm.

- Slobodan Tišma, MIKELANDJEL0 PISTOLETO i MARIJA PIOPI..., crtež flomasterom, 21x30cm.

- Slobodan Tišma, RUŽIČASTI BROD, crtež flomasterom, 21x30cm.

- Slobodan Tišma, BILJE (PLANINSKO CVEĆE), crtež flomasterom, 21x30cm.

- Slobodan Tišma, GALERIJA JANUS, rukopis.

- Peđa Vranešević, SVESTAN KRIZE UMETNOSTI, Biljana Tomić, Ješa Denegri (ed.) RASPONI 73, Galerija suvremene umjetnosti, Zagreb.

1974

- Mirko Radojičić, FOTOGRAEIJA - PORTRET U PRIRODI, fotografije.

- Slobodan Tišma, ... crtež flomasterom, 15,5x23cm.

- Slobodan Tišma, SVESKA, sveska crteža i tekstova, 21x30cm.

1975

- Janez Kocijančić, KAMEJA VAN VREMENOG (knjiga poezije), Radnički univerzitet “Radivoj Ćirpanov”.

- Mirko Radojičić, STRUKTURA RASTA - KRUG 1-4, 4 crno-bele fotografije, 8,5x8,5cm, Nevesinje.

- Mirko Radojičić, STRUKTURA RASTA - KRUG I-X, 10 crno-belih fotografija, 8,5x8,5cm, Nevesinje.

- Mirko Radojičić, STRKTURA RASTA - KRUG 1-9, Nevesinje, 9 crno belih fotografija, 21x29cm. Fotografija i crtež objavljeni u katalogu izložbe Ješa Denegri, Biljana Tomić (ed.) NF2 Fotografija kao umjetnost.
Centar za Fotografiju film i TV Zagreb, Muzej savremene umetnosti Beograd i Razstavni salon Rotovž
Maribor, 1976.

- Mirko Radojičić, 1-10, 10 crno-belih fotografja, 18x24cm, ideja iz 1970, realizacija 1975.- Mirko Radojičić, JEDAN DAN LETA, 1 crno-bela fotografija 21x30cm i 36 kontakt kopija na jednom listu 21x30cm. Rad je delimično objavljen u katalogu izložbe “Prisustvo fotografije u savremenoj umjetnosti - IX jesenji salon”, Izložbeni salon Doma Kulture, Banjaluka, 1979.

- Mirko Radojičić, KAMERA 0.45, 0.90, 1.80, beskonačno oka 0.45, 0-90, 1.80, 100, serija fotografija.

- Mirko Radojičić, PROGRESIJA OBLAKA, 4 fotografije.

1977

- Miroslav Mandić, ŠTA DA NAPIŠEM UJUTRU KAO SEĆANJE NA KASNO PISANJE UVEČE, crtež i tekst, 21x30cm, objavljeno u časopisu “Adresa” br. 1, Zrenjanin.

- Miroslav Mandić, U ČETVRTAK 8 APRILA ..., crtež i tekst, 21x30cm, objavljeno u časopisu “Adresa” br. 2, Zrenjanin.

- Miroslav Mandić, KROZ ŠARENE PRUGE, crtež i tekst, 21x30cm, objavljeno u
časopisu “Adresa” br. 3, Zrenjanin.

- Miroslav Mandić, MLADI GROZDOVI U RUCI, crtež i tekst, 21x30cm, objavljeno u časopisu “Adresa” br. 4, Zrenjanin.

- Mirko Radojičić, LINIJA (1972-73), crtež olovkom, 21x30cm. Objavljeno u časopisu “Adresa” br. 1, Zrenjanin.

- Mirko Radojičić, STRUKTURA RASTA, xerox fotogrflje, 23x21cm, objavljeno u časopisu “Adresa” br. 2, Zrenjanin.

- Mirko Radojičić, JA, ČUANG ČEU, SANJAO SAM JEDNOM DA SAM LEPTIR..., crtež i tekst, 21x30cm.
Rad je predviđen za časopis “Adresa” no. 4, ali nije poslan.

- Slobodan Tišma, VRT (KAO) TO, “Letopis Matice srpske” br, maj, Novi Sad.

- Slobodan Tišma, PRESIPANJE VODE, akcija, 3 crno-bele fotografije, 21x30cm.

- Slobodan Tišma, THE END, crno bela fotografija, 18x24cm.

- MOTIV IZ BREZOVICE SEDAMDESETIH, sleva na desno: Anđelija i Vladimir Kopicl, Slobodan Tišma, Božidar Mandić, nepoznata osoba, Paja, Miroslav Mandić, Štrboja, crno bela fotograflja, 10x7cm.

1979

- Mirko Radojičić, KRUG, tekst, serija crteža, instalacija i fotografija, iz projekta “Naš zajednički rad” (Bojan Bole, Marko Pogačnik, Mirko Radojičić, Maja Savić, Paja Stanković i Miško Šuvaković).

1980

- Mirko Radojičić, ARHITEKTONSKI RADOVI, crteži različitog formata, 1978-80.

1981

- Miroslav Mandić, PROSTORI OD KOJIH OKREĆEMO GLAVU, tekst. Objavljeno u ZAJEDNIČKA ŠKOLA 0 PROSTORU, Salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd.

1982

- Mirko Radojičić, UNE LIGNE AMBIGUE (ET DEUX PHOTOGRAPHIES CLAIRES), fotografije u boji i crtež, dve table 49x39.1cm.

- Mirko Radojičić, PLAVO, concept, tekst i dva crteža A-4 formata.

1984

- Mirko Radojičić, MESEC, fotografije i tekst, dve table, 30x30cm.

- Slavko Bogdanović, TAJNA PIRAMIDE JE..., crtež i tekst, 70x30cm.

- Miroslav Mandić, JA SAM TI JE ON (knjiga poezije), Matica srpska, Novi Sad.

- Miroslav Mandić, UMESTO 1000 REČI DVANAEST PLANINA, tekst. Objavljeno u katalogu PROSIORI II, Galerija Doma kulture “Studentski grad”.

- Slavko Bogdanović, POLJE FENOMENA, tekst-poezija.

1986

- Miroslav Mandić, VARŠAVA - JEDNE NOĆI JEDNA PESMA (knjiga poezije), biblioteka AUT, Beograd.

1987

- Mirko Radojičić, CRTE I TAČKE - ZA STUDIJU 0 PRISUSTVU KULTURA ISTOKA U DELIMA FRANCUSKIH STVARALACA, 0D KLODELA D0 BARTA, “Mentalni proctor” br. 4, Beograd.

- Miroslav Mandić, NE, NE VERUJEM DA SE OVA REČENICA NE ČUJE (knjiga proze),
Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad.

1989

- Božidar Mandić, PORODICA BISTRIH POTOKA, “Dnevnik”, Novi Sad.

1992

- Miroslav Mandić, RUŽA LUTANJA 1 (knjiga prozno-poetsklh tekstova), Društvo prijatelja “Ruže lutanja”, Beograd.

1993

- Miroslav Mandić, KAJA - JA SAM TI JE ON II (knjiga poezije), Matica srpska, Novi Sad.

1994

- Miroslav Mandić, RUŽA LUTANJA 2 (knjiga prozno-poetskih tekstova), Društvo prijatelja “Ruže lutanja”, Beograd.

- Miroslav Mandić, PASSPORT OF A MAN IN MOTION, Palace of Art, Budapest.

-----------------------------------------------------------------------------------

AKCIJE I IZLOŽBE GRUPE KÔD

- Prostorna intervencija u Parket salonu Tribine mladih u Novom Sadu, 9. april 1970.

- Slobodan Tišma, KOCKA, Katolička porta u Novom Sadu, 18. april 1970.

- MORE-ANTI MORE, akcija, Novi Sad, 22. apriI 1970.

- Svakodnevne akcije u prostoru grada, april 1970.

- ZGLOB, 7 fluksusa, Tribina Mladih, Novi Sad, 24. maj 1970.

- OGLEDALO U GRADU, akcija, Novi Sad, 25. maj 1970.

- IZLOŽBA I AKCIJE, Tjentište, 22-28. jul 1970.

- Miroslav Mandić, TRI TRI, akcija, saradnici na projektu: Mirko Radojičić, Slavko Bogdanović, Slobodan Tišma, Vladimir Mandić, Božidar Mandić, Sala Tribine mladih, Novi Sad, 9. oktobar 1970.

- Grupa KOD i Goran Trbuljak, JAVNI ČAS UMETNOSTI, akcije, Dunavski kej, Novi Sad, 18. oktobar 1970.

- AKCIJE, FEST, Beograd, 15-18. januar 1971.

- JANUAR, izložba-akcije, Tribina mladih, Novi Sad, 21. Januar 1971.

- FEBRUAR: ZAKUSKA NOVIH UMETNOSTI, dansing dvorana Doma omladine, Beograd,
9. februar 1971.

- PRIMERI KONCEPTUALNE UMETNOSTI u JUGOSLAVIJI, Salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd, 3. Mart 1971.

- AT THE MOMENT, Veža Frankopanska 2a, Zagreb. 22. april 1971.

- Carlo Colnaghi, MINOTAUR, ATLAS - OBLAČENJE FAUSTA - SLOBODNO SCENSKO RAZMIŠLJANJE NA MITSKE TEME U 6 SLIKA, učesnici: Katalin Ladik, Eva Ujhazi , Ana Raković, Karlo Colnaghi, Slavko Bogdanović, Čeda Drča, Vladimir Kopicl, Miroslav Mandić, Mirko Radojičić, Peđa Vranešević, Tribina mladih, Novi Sad, 7. jun 1971.

- SEPTIEME BIENNALE DE PARIS: CONCEPT, Paris, 24. septembar - 1. novembar 1971.

- DOKUMENTI 0 POST-OBJEKTNIM POJAVAMA U JUGOSLOVENSKOJ UMETNOST 1968-1973.
Salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd, juli 1973.

- ASPEKTE GIGENWARTIGE KUNST AUS JUGOSLAVIEN, Akademie Der Bildende Kunst, Wiene, 28. oktobar - 29. novembar 1975.

- NOVA UMJETNIČKA PRAKSA 1966 - 1978. Galerija suvremene umjetnosti,
Zagreb, 1978.

- PRIMERI ANALITIČKIH RADOVA, Galerija SKCa Beograd i Galerija Nova Zagreb, 1978.

- NOVA UMETNOST U SRBIJI 1970-1980: POJEDINCI, GRUPE, POJAVE, Muzej savremene umetnosti Beograd,
Galerija suvremene umjetnosti Zagreb i Galerija umetnosti Priština, 1983.

- SCENE JEZIKA - ULOGA TEKSTA U LIKOVNIH UMETNOSTI - FRAGMENTARNE ISTORIJE 1920-1990. ULUS, Beograd, april 1989.

SAMOSTALNI RADOVI SLOBODANA TIŠME U OKVIRU GRUPE KÔD

2010-03-22T05:43:00.000-07:00

"SAKRALNA UMETNOST
SLIKARSTVO – KIPARSTVO"

„Noch war ich blind, doch schwankten lichte Sterne durch meines Wesens wunderbare Ferne.“
Novalis, „Astralis“

Sakralna umetnost razvija religiozno osećanje
Ona je sredstvo ozdravljenja
Ona je vrhunska terapija (magija)
Ona je okrenuta Početku
Jedini autoritet su Bog i Mitski preci
kojima drevna umetnost ugadja i kojima se jedino i bavi
Sakralna umetnost stvara od umetnika
Božanstvo
Ona ga vaskrsava

Slikar je onaj koji se usavršava (razvija)
On slika sakralne predmete (odeća ili bilo koji predmet koji je dodirivao)
Slikar ne sme slikati izmišljene predmete u posebnoj podeli Sakralne umetnosti kiparstvo je vrhunska umetnost. Kip je posvećeno telo umetnika koji zrači magičnom lepotom (sjaj)
To je telo Boga
Pojavljivanje

Sve slikarstvo je zanemarljivo (koncept)
Slikartvo je put zaborava
Slikatsvo je vračanje
Otac slikarstva je vrač prvosveštenik
Slikarstvo je tumačenje slkarstva
Slikarstvo se na kraju ispostavlja kao moderna umetnost jer je u suštini fragmentarno ali teološki ono je sakralna umetnost nižeg reda
Umetnik četkice platno boje su sakralni predmeti slikarstva ali to je u stvari vrač to je lažni kip

Odsustvo Boga
U sakralim predmetima je Odsustvo Boga
Ali on ih je jednom dodirivao
Esencija kiparstva je Sjaj
Stvaralački trenutak kiparske umetnosti je spajanje Astralisa sa Fizičkim telom
Tada se javi Bog
Boga može poznati samo Bog (umetnik=konzument)
Bog zrači zagonetnom lepotom koja razvija žeđ slikara
Slikar bi hteo biti kipar
komadanje Tela Boga i proždiranje su obredni činovi Novog slikarstva jer tog trenutka dolazi do ponovnog razdvajanja
Astralisa od Fizičkog tela, pošto je Astralis nepobediv tako je to proždiranje (začaranost)
Svi slikari su začarani
I kada pije (kada se hrani) slikar slika
Slikarstvo je uvek udaljavanje Astralisa
Slikarstvo je gašenje Sjaja u predmetima
Ali to je i put ka ponovnom spajanju pošto je Sve krug
U slikarstvu Krug je savršena Slika tela ali je po svojoj prilici nezamisliva
Realni krug je Spirala
To je lažno kiparstvo (institucije)
Događanje Lažnog kiparstva je jedna vrsta Bahanalija (hepening environment)
Blede senke tih zbivanja dešavaju se još i danas ali to su ublaženi oblici žderanja (nadahnuće i inspiracija)

Kip se još ni jednom nije pojavio medju slikarima
Božanstva su odsutna (muzeji)
Ni jedan slikar još nije kročio tamo

Predlog za jednu izložbu slikarstva:

Slikar izlaže svoje slike

Predlozi za jednu izložbu Lažnog kiparstva:

Umetnik jede ambroziju i jede nektar (zna se šta je to). Umetnik je svestan
te simbolike
Makar trenutno on je Božanstvo

Ili

U izložbenoj prostoriji je umetnik (prerušeni slikar) sa isukanom sabljom. On budno motri da mu se ko ne približi
Ako mu se neko približi poseče ga. Izložba traje dok umetnik ne zaspi

Jedan san:

Noćas je umro Otac slikarsta ali kasnije su mu javili da je umro krojač koji je bio naivni slikar
Plakao sam ali kad mi je rečeno da je umro krojač bilo mi je lakše
Na zidu je stajala jedna njegova slika
Bila je to Slika drveta jedan mali akvarel uokviren ornamentima. Želeo sam da prisvojim tu siliku sada posle njegove smrti. Druge slike bile su rađene u mozaik tehnici i bile su vredne ali mi se nisu svidele. Bilo je dosta loših slika.

Slobodan Tišma (1972)

VRT KAO TO

2010-03-22T05:29:00.002-07:00

0. KAO NEKO

1. kao kada
2. ili prema istom
3. kako
4.
5. (da, da)
6. i uvek sam u svemu
7. i uvek sam kada u svemu
8. i uvek sam kada u svemu različito
9. i uvek sam ako u svemu različito od sebe je
10. i uvek
11. sebe je
12. da li je tamo
13. to je to
14. ovo nije ovo
15. ovo je ono
16. ovo nije ovo, ali je tamo
17. ali je dugo od tada
18. davno tako
19. to je to, ako nije tu
20. ja nisam ja
21. ja je ja
22. ko sam ja
23. šta nije ja
24. ko nisam ja
25. ko nije ja
26. ko je ja
27. ni sa čim nije tako sad
28. kao da pre
29. ni sa kim nije tako u svemu
30. kao nekad
31. prema
32. ali i posle, ili samo posle
33. a to
34. da se iz tih nekad
35. tako je to
36. pa
37. i ne kao nekad
38. kao sad nikako
39. jednom i to već
40. sa kim je tada iza onih istih
41. sa svim tim više od nekad
42. nikad pre
43. nekad pre tih
44. nekad veoma blizu
45. nekad opet
46. i tako
47. uvek iako opet
48. nikad
49. gde je to sve ili kada
50. sad
51. i šta sada
52. ništa
53. ništa nije suviše
54. ili za sad
55. za sad tako
56. ništa nije suviše tamo
57. sa tim
58. kao i uvek
59. uvek pre nekad
60. ako sam suviše u tome
61. bez kakvih ili bar uopšte
62. u opštem
63. mnogo takvih
64. zar više ne
65. da li (si) već tako odavde
66. jednom
67. jedno bez drugih
68. ni za kog
69. odavde dovde
70. zar ne
71. o
72. ponovo
73. odande
74. od kada niko ni sa kim nije
75. neko
76. jednom u jedno
77. jedno u drugom
78. bez svega toga
79. skoro dosta
80. i kao to
81. skoro sasvim
82. skoro uvek ne
83. skoro uvek tu pod istim
84. zašto da ne
85. tako to
86. iznad svega

Beleška uz KAO NEKO

Sve što u jednom iskazu može biti subjekt, objekt, predikat nije reč.
Imenice nisu reči.
Kuća, na primer, nije reč ili je to manje od drugih.
TaKODje, glagoli, možda nisu reči.
Pridevi?
Prave reči su na primer KAO, GDE, ILI, UVEK, SA.
Ja uvek kažem: spolja gledano.
Šta to znači?
Ovo je izmišljeno spolja ili iznutra... Ali ne do iskaza.
Spoljašnost je neusmerena i nevezana.
To bi bilo ispoljavanje.
Jezik nije SVE.
Za ovu belešku ne mogu preuzeti odgovornost.
Sve što je u njoj, verovatno je pogrešno i besmisleno i još gore od toga: proizvoljno.
Ponižena još odavno, KAO je jedna reč mnogo zlostavljana i pogrešno korišćena sve do dana današnjeg.

1. OSTACI O PLIVANJU

7. Čitava kiša znakova padne
i do jutra
sija sunce
On se kloni takvih mesta

8. Beo list
Jedna ravan
Jedan prostor
Svirajući na sebi
on gubi iz vida jedan plan
Ako ih zadobije
u povratku više i sa puno (šarenih) zastavica
to je
kao Ništa

2. KNJIGA SVEĆNJAK KROV

Imao sam težak dan
pa sam počeo sa strugotinom
To mi se dopalo
jer nije bilo slično širenju strugotine

Kada meni neko govori Ja
Slikam
Ako govorimo jedno drugom
Ne razumemo se

Otvorim knigu knjiga se zatvori
Listovi se slože listovi su slični
Listovi su isti jedan list
Sto listova dvesta stranica
Praznih sa otisnutim slovima
Knjiga se uprlja ali knjiga
Nije zgodan predmet. Ona je
Puna takvih reči, zapravo, stranice
Jer knjiga je prazna: zgodne
Su reči koje nešto znače (ako sam ne-

Raz-po-ložen) zatim jednog šireg niza
Koji je preko knjige koji je jednostavno
Napušta jer knjiga može ili ne može
Biti Raz-po-ložena. Tako ona se premešta
I ja je prezirem, ona menja moje
Raspoloženje. Knjige su oduvek stare

Zaboravim knjigu. Ili još kada kažem
Uslov za tako nešto: rasparčati je na listove
I svaku stranicu posebno držati da ima
Sa smislom preko sebe svoj početak
I kraj na kvadratu od hartije, sa odsutnom
Stranicom koja je par. Telo hartije deli značenje
I zatvara kvadrat u kvadrat sa obe strane
Ali reči ne odgovaraju jedna drugoj
Na rastojanju drže telo hartije

Ili kad čitam praznu knjigu ja preskačem
stranice bez napora
i uz smeh visoko se vinem, dozvoliću sebi
ovaj put što ne spada u ovaj tekst ali
ne mogu odoleti da ne preskočim i ove redove:
skakač uvis što je laka atletika na
TV, kada skakač preskoči sebe
kao praznu knjigu
Ako, dakle, otvorim knjigu, počinjem
sa prvom stranicom pažljivo, koja je prazna
koja je nematerijalna oblikom, istovetna sledećoj
Ona kao jedna stoji nasuprot svom
beskonačnom umnožavanju, svom telu koje
joj se večito vraća. Tako u ovom svetu
stanice se umnožavaju i knjiga raste
kao hleb
Knjiga je za siromašne. Alegorija

Danas bih pisao o svećnjaku
Koji su doneli naši priajtelji
I koji sam prisvojio
Premda beše namenjen mojim roditeljima.
Taj svećnjak su videli mnogi.
Svećnjak se nalazi u mojoj sobi
Već pet godina. Ja sam se predomišljao
šta bih mogao da dodam, da opišem

Počinjem iz početka tako kao da se može početi
s kraja
To je priča bez svoje knjige
o limaru koji se u snu okliznuo na krovu
kuće, u snu se to ponavljalo mnogo puta
u svim mogućim detaljima koji su oslikavali
mnoštvo sitnih gotovo beznačajnih odstupanja
Događaj se polako praznio, sve je manje
ostajalo neopisanih mogućih mesta pojedinosti
a njegovo telo primalo sve veću snagu
dok najzad nije pokupilo svu krv sa stranica
knjige. I onda događa se ispisao, telo se
zatvorilo tako da mu je bilo moguće
prići (bez opasnosti) a da se ne bude
uvučen u slučajnost
Za to vreme knjiga se polako otvarala
razvijajući stranice u krug sve dok se nije
spojila prva sa poslednjom
O N D A događaj se ispisao
O N D A sa pokretom ruke
O N D A sa nejasnom pomisli
O N D A sa pogledom u prazno
O N D A sve se to u nesvesti vratilo
Ali knjiga je pala u zaborav
padala je prema praznini
(rasla je) podupirući svet (telo)
On se okliznuo u snu na krovu
On je sanjao da se okliznuo na krovu
On je sanjao da se okliznuo u snu na krovu
On se okliznuo na krovu

3. DOK JONA

1
dođe govoreći
zbližavajući bliže sve

krug
ispunjen (ispuniti se)

2
protiv
ispred na dva

idi izađe
kako zašto obrnuto

3
da beži ali bezbojno
odvoz pražnjenje

prevoz unapred
napon plati dakle kako

4
voda (drugi komad) velika
u onom što se ne da otvoriti

prećutano zora
napisano jutro

5
razbacati pobacati
spavati

šta je jedno u više obuhvatiti
niže u nepomično niže i više

6
napamet pouka
međa

ustati
opomenuto nepoznato dvoje troje

7
bacanje pa kocka
pre početka mnogo ranije

da peva dogovor
bez svesti ne-svest

8
četiri pitanja
sećanje jedno na drugo

broje

trava

9
ogledalo (u) ogledalo

ali uvek na drugom mestu
ali nikad na istom mestu

otvoriti se poravnati

10
saznati
udaljavati

prerano
bez reči shvatljivo

11
šta
utoliti i uhvatiti

mnogo da pomognu jedno
nemoći već

12
bacati
videti

sebe
zatišje

13
veslati
kraj

nemoći stići
a kamoli bliže

14
razviti razvijajući
radi

na jedan
razbacati glasove

15
uzeti
prestati

odande
i šta govoriti vratiti

16
bojati se tada
učiniti

počela
prava

4. SVOD BIT REKE

I

BITKA BOJA

Rupa umire.
Štapovi su apodiktika,
obe laž.
Duga evolucija
(U sivom kvadratu)
Na sivom putu stoji M
Svadljiva prsa padaju u drugi gaj
i kap se samo jedna broji.
Mašina otkriva potop i knjigu stablo
Litrasti mundiri
Siva su polja šumara
slušalice ulice

Prsa. Psi. Mundiri
Štapovi

Rupa. Kap. Apodiktika
Mašina. Knjiga

Stablo

II

PRAZNIK

Nad prag se vodenast nadnosi
razneseno pramenje
tako beskrajna okolina
šumeća tiha.-

u satnom mehanizmu
vedar.
Pamuk je razvejan
nahvatan na ledeni ogrtač najzad.

Ono što će se popiti
nema ga iza
kada prašina spusti
po polju
u viru
ledeni pomaci isto
tamno je okolo
ali razdvaja i dalje to.-

plavo nemo

III

PONEDELJAK: VODA

Mlad prolećni vetar buči u polju
Višestruko se razdrešilo jezerce
Tiha i dobra hidra nadkrilila je nebo
Probuđeno veliko telo zasenilo blizinom
Pogled ne dodirnuvši ga

Razbijen vetar otvara prozore
u ogledalo uleće koje ga zaledi
koje se umnoži. Udarcem zaleđena krpa
Mrlja naraste na staklu?
Senka oblaka pokriva spoljašnju unutrašnjost
Rane ružičastih ogledala

su beli trorogi krik u kvadratu
(Vazduh je stao

i putem se ništa ne kreće)
Krug je taman

Na sve se spušta
talas (snežna lavina) iznoseći površini
predmete umanjene
gomile sličnih i većih stvari

5. VRT KAO TO

1.

San dve porodice. Prizor Kako to je to
U baroknoj sobi u sebi
Vrt. Klizanje ako nije to
Na jezeru uvek
Zakopčan u crno i uvek sam u svemu
Tako čist i očešljan sjajno uvek sam kad u svemu
Stoji uveče u vrtu u svemu različit
Prolazi izmedju stabala u svemu različit od sebe
Za nečujnom muzikom ako je sam suviše
Dok ga grane udaraju po licu jednom pre
Koje se pretvori u krvavu masku opet
Pokrivenu lišćem u opštem

Pokušaj s pevanjem Bloody man

Lakovane cipele nekad veoma blizu
Ispred ogledala to (je to)
Iznenada on nacrta krug To

Nazimu kako će biti
Sons of hibernia. Contrapunkt
Pijanstvo. Evolucija
Tik tok tik tok tik tok tik tok tik tok tik tok

POGOVOR

HIATUSI JEZIKA I TRANSCENDENCIJE

34. Tako (moje) telo ima značenje tajne
35. Postoji jedna istina
Ali ne izvan moga
govora

S. Tišma, Ostaci o plivanju, 1971.

Slobodan Tišma (r. 1946) je novosadski konceptualni umetnik (grupa KOD) pesnik i muzičar (grupe Luna i La Strada). Njegovo delovanje započinje kasnih šezdesetih godina u okvirima novosadske tekstualne neoavangarde i razvija se preko analitičke konceptualne umetnosti ka postkonceptualnoj ezoteriji (crteži, tekstovi i poezija) i ka postmodernističkim spojevima visoke i popularne kulture (muzička produkcija panka). Novosadsku tekstualnu neoavangardu (Vujića Rešin Tucić, Vojislav Despotov, Judita Šalgo), produkcija članova grupe KOD pre njenog formiranja tokom 1969. i tokom njenog delovanja, produkcija grupe (E: Vladimir Kopicl) karakteriše postavljanje teksta kao jezičke formalne strukture (od sintagmatskog ka konkretističkom tipografskom poretku jezika) i postavljanje formalnog jezičkog poretka kao političkog pisma koje remeti utilitarni jezik umerenog pesničkog modernizma srpke kulture. Sa grupom KOD (Slobodan Tišma, Slavko Bogdanović, Miroslav Mandić, Mirko Radojičić, Janez Kocijančić) delovao je u domenima parateatra, uličnih akcija, konceptualne poezije, konceptualne umetnosti, umetnosti ponašanja i nevidljive umetnosti. Konceptulna poezija u Tišminom slučaju jeste oblik autorefleksivnog govora jezikom teksta u telu poezije. Nakon perioda konceptualne umetnosti, piše tekst Sakralna umetnost (1973.) kojim autopoetički određuje svoja ezoterična interesovanja i traganje za nevidljivim i neprikazivim odnosno za procesima umetnosti i života (život kao ritual, umetnost kao ritualizovani život). Izabrane pesme (1970 – 1977 ) Slobodana Tišme, tek danas sabrane i priređene za objavljivanje, pružaju uvid u jednu od najuzbudljivijih pesničkih praksi kod nas. To su primeri postavangardnog pesništva koji u poznom modernizmu (nakon neoavangardnog nultog formalističkog pisma ) pokreću analitička (formalizovani jezik, propozicija, koncept), fenomenološka (doživljaj jezika, poniranje u jezik, hijatusi svesti i jezika) i transcendentalna (ono što se jezikom ne može izreći, ali na šta se jezikom može ukazati) pitanja pesme, pesničkog teksta, teksta kao teksta, tekstualnosti – intertekstualnosti, lirike, poezije i umetnosti. Pesma, kasnih šezdesetih, još uvek jeste simboličko telo koje Tišma izdvaja iz vrtloga modernističkog preispitivanja granica jezika ( Malarmeov glas slučaja i jezika koji traži svoju boju, Rilkeov diskretni ton u unutrašnjem zvuku vremena i prostora, Vitgenštajnova upitanost nad jezičkim i onim izvan jezika što jezik zahvata i ispušta). Početkom sedamdesetih njegov pesnički tekst jeste okret zavrtnja strukturalnog reda u simboličkom telu poezije koja, Tišma to suptilno izvodi, razotkriva svoj konkretistički, fikcionalni i simbolički poredak stvaranja atmosfere, smisla i značenja. Tekst kao tekst, nastaje tokom 1970. i 1971. godine (karakteristično delo je tekst Kao neko, 1970). Takav tekst jeste konceptualističko iskliznuće iz poezije u sam poredak jezika (semiotiku i semiologiju jezika) koja ne traži opravdanje u tradiciji poezije i istoriji književnosti, već ističe svoju suštinsku materijalnu pojavnost kao besede i kao TU prisutnosti bitka jezika (granice jezika jesu granice sveta). Njegova poezija ima svojstva tekstualnosti, a to znači produkcije koja se oslobađa referencijalnih obaveza i pokazuje moć stvaranja sveta od jezika. Taj svet jeste svet kruženja i interpretiranja, poezija nije ekstatičko pevanje, već metajezičko i hermenautičko prolaženje iz teksta u tekst. Zatim zarez između 1973-1977, Tišma čini iskorak iz hermeneutičkog kruženja između teksta i pesme (tekstualnosti i poezija) postavljajući, metaforično govoreći, jezik teksta kao ogledalo koje ogleda (pokazuje i prikazuje) poeziju / liriku u njihovoj istorijskoj otsutnosti. Tišma poemom Vrt (kao) To (1977) aparturu avangarde (granice jezika, jezik kao materija i jezik kao svet) neovangarda (jezik kao materijalna struktura i semiotički poredak) i postavangarde (jezik kao autorefleksija i interpretacija koncepta teksta i istorije poezije) upošljava u prokazivanju nepokazivog (nevidljive ezoterične atmosfere zapadne poezije u njenom istorijskom dovršetku, u njenoj istorijskoj odsutnosti). Slobodan Tišma tim gestom, blisko velikim pesničkim mimezisima mimezisa Roberta Dankana, Toma Rejvorta, Majkla Palmera, Arkadija Dragomeščenka, Iztoka Gestera Plamena ili Darka Kolibaša anticipara postmodernu postistorijsku inverziju moderne TU prisutnosti u post-moderno prikazivanje asimetričnog odstunog i različitog. Ovo je središnji moment koji ima izuzetne teoriske i estetičke konsekvence: ukazuje se na kretnje od granica prisutnosti i identiteta (Vitgenštajnovo ukazivane da treba govoriti o samo onome o čemu se može govoriti) do govara o odstutnom i uvek različitom, odnosno, asimetričnom (Deridino ukazivanje na sosirovsko isticanje razlike, zatim Lakanovo pozivanje na činjenicu da jezik govori i o onome što ne pokazuje i na Levinasovu tvrdnju mnoštvo individualnosti). Produkcije, ponašanje i učinci Slobodana Tišme imaju status umetnosti: on nije jednostavno (institucionalno) književnik, pesnik ili pisac, već subjekt koji se bavi jezičkim i životnim igrama poezije u polju fenomena umetnosti. On pokazuje kako se subjekt poezije pojavljuje u izoštrenostima hipoteza subjekta tekstualnosti i, obratno, on pokazuje kako se subjekt tekstualnosti gubi u neoštrinama i zamućenostima hipoteza subjekta lirike. Nakon 1977. godine Tišma će prekinuti bavljenje poezijom da bi se zatim tokom osamdesetih vratio pismu (pisanju dnevnika) i zatim u devedesetima napisao zbirku pesama Marinizmi (1995.)

Zbirka izabranih pesama je strukturirana u šest sekcija:
0 KAO NEKO (INDEX, 1970.)
1 OSTACI O PLIVANJU, fragmenti (integralno: Letopis Matice Srpske, 1971.)
2 KNJIGA SVEĆNJAK KROV (Letopis Matice srpske, 1973.)
3 DOK (JONA), fragmenti (integralno: Polja, 1973.)
4 SVOD BIT REKE (integralno neobjavljen rukopis pesama, 1973; fragmenti u Letopisu Matice srpske, 1975)
5 VRT (KAO) TO (Letopis Matice srpske, 1977.)

Reći da je Kao neko tekst nulte ili označiteljske dimenzije znači da se pojavljuje nešto što pokazuje samu tekstualnost, a ne tekst kao poeziju, prozu ili esej. Intencije i učinci teksta Kao neko se prepoznaju u konceptu ranog poststrukturalističkog pisma koje se ukazuje kao paradigmatski splet. Paradigmatskim tekstom se naziva tabelarni (nelinearni) model izgradnje (samog) tekstualnog diskursa. Termin splet sugeriše da svaki skup zapisa predstavlja polazište tekstualnih odnosa upijanja drugih tekstova njihovog preobražaja u čistu (samu, ogoljenu) tekstualnost. Termin paradigma sugeriše da svaki element teksta funkcioniše kao dinamički znak koji pre konstruiše nego što izražava neko značenje. Pesme Ostaci o plivanju, Knjiga Svećnjak Krov, Dok (Jona) i Vrt (kao) to su dugačke pesme (koje prelaze sto stihova) i koje svojom dužinom ostvaraju tesktualnu protežnost realnog vremena čitanja i fikcionalnog vremena simboličkog reda ili narativnih nagoveštaja. Ostaci o plivanju su eksplicitni promer konceptualne poezije, a to znači da su pisani u formi niza stihova (svaka grupa stihova je označena rednim brojem), fikcionalni i narativni elementi se prepliću sa autorefleksivnim i metajezičkim konstruktima i jezik je funkcija koncepta (jezikom se izažava strukturalni koncept pesme kao teksta i jezik je sredstvo uspostavljanja mentalne predodžbe na način na koji to Vingenštajn u Tractatusu obećava). Pesma Knjiga Svećnjak Krov odstranjuje strukturalni poredak stavova i uspostavlja tekstualni kontinuum koji ima odlike prepleta autorefleksivnog govora („ Danas bih pisao o svećnjaku“ ili „Počinjem iz početka tako kao da se može početi s kraja“ ili „O N D A događaj se ispisao“), govora egzoterične svakodnevnice („Imao sam težak dan“, „Zaboravim knjigu“), meta narativnog umetanja druge – asimetrične priče u poetski tok(„To je priča bez svoje knjige / o limaru koji se u snu okliznuo na krovu / kuće... „) i alegorijskog apostrofiranja potencijalne transcedencije („Ili kad čitam praznu knjigu ja preskačem / stranice bez napora / i uz smeh visoko se vinem, ...“). Pesmu Dok (Jona) čine šesnaest fragmenata označenih rednim brojevima, koji su deo veće celine. Svaki fragment ima četiri stiha. Svaki stih je pojedinačna reč ili sintagma koja se može razumeti ili kao trag nekog jezika (deridijanska interpretacija) ili kao mentalna slika (vitgenštajnovska interpretacija). Primeri formulacije traga su „ispunjen (ispuniti se)“ ili „ispred na dva“ ili „u onome što se ne da izdvojiti“ ili „razbacati pobacati / spavati“ ili „otvoriti se poravnati“, itd. Primeri formulacija mentalne slike su „krug“ ili „trava“ ili „ogledalo (u) ogledalo“, itd. Fragmentarnom strukturom pesme se alegorizuje koncept diskontinuiteta (pojedinačnog, izdvojenog, izolovanog). Jezički minimalizam (fragment, tautologija, doslovna slika i doslovna reč) upotrebljeni su u svojoj najradikalnijoj formi. Pri, tome Tišma ne uspostavlja puki formalizam (formalizam kao formalizam, estetsko ispoljenje u praznoj formi), već formalne tragove i formalne slike upotrebljava da bi indeksno ukazao na ono iza, na ono odsutno (transcendentno). Pesma ili poema Vrt (kao) to ima deset linearnih delova i dva paralelna toka (glasa). Deset delova slede logiku sintagmatske ose (moguće linijske naracije ili razvoja fikcionalizacije). Paralelni tokovi (glasovi) su preplet prvostepenog jezika i metajezika, ali, ne bez paradoksa, i empirijskog jezika i simboličkog jezika, odnosno, kao demonstracija sinhronijske TU prisutnosti razlike (TU prisutnosti nesvodljivosti razlike). Pesma gubi konceptualni i minimalistički determinizam porpimajući moć oslikavanja (citatni i kolažni aspekti pesme) lirksog subjekta i njegovih izraza. Tišma, dekonstruiše (metafizički omekšava, čini lirski) konceptualni poredak pokazujući kako se u konkretnom tekstu ogleda istorijsko odsustvo lirkog i pesničkog identiteta. Moć teksta da istovremeno bude TU prisustvo pesničke strukturalno materijalne besede koja pokazuje svoj skelet i da bude ogledalni odsjaj (multiplikacija leksija) pozije i lirike čini ovu pesmu remek delom. To je pesma, u termnologiji modalne logike, mogući svet (TRACTATUS SVET). Zbirku pesama Svod bit reke čini 31 pesma klasifikovane u tri celine. Prvih sedam pesama Bitka boja, Reka i put, Cveće na podu, San AE, Bela i plava mesta, Der Mantel Des Meeres i Rastanak je objavljeno u Letopisu Matice srpske, 1975. Drugi deo čine pesme: Praznik, Ne vazduh osrednji, Jedno sećanje, Das Bettzeug, Godišnje provod, Jazz pro, Leti se do GB, Bez promena, Oktopodi (oktobri), J.S.B.S. Trći deo čine pesme: Ponedeljak: voda, Četiri tri, Karta, Svod bit reke, Devičanstvo, Skica, Sklad – išta, Zvuk kore, Hall kocka, Ploče poda, Mreža mreža. Pesme su pisane u slobodnom stihu. Kontinuum pesničkog teksta je uspostavljen i u tipografskoj formi pesme i u fikcionalnom toku sadržaja svake pojedinačne pesme. U kontekstualnom smislu integrisani su simbolistički motivi (zamak, boja, unutrašnji život – fantazam, atmosfera prirode), modernistička introspekcija (govor u prvom licu, posmatranje sebe, motor) i konceptualizacija semantičke motivisane ili nemotivisane arbitrarnosti (neočekivani spojevi reči, sintagmi i slika). Autorefleksivni i metajezički aspekti su minimalizovani ili svedeni na pozadinsku (druga scena) ili dubinsku (ono provobitno) podršku simboličkom, metaforičkom i alegorijskom učinku jezika. Jezik više nije jezik heremeneutičkog kruženja, već jezik teksualnog uživanja smisla i ukazivanja na ono drugo, asimetrično i neprisutno („Zefir. Daemon. Logos. / Cijankalij. Stereotip / Aeaoaeaoaeaoaeao“). Za konceptualnu stukturalnu besedu se vezuje značenje („Zemlja je zvezda. / biće i znak.“), za narativne tragove i fikcionalne razvoje se vezuje sadržaj („Sunce nije ništa, to je video.“), a za simboličku akumulaciju smisao („Kuća je (dom) / otvorena u mraku. / div je sav vid. Pod je stepenice stepenice je grade / Loco – mot- ion // Ništa ništa // Stepenice stepenice.“)

Miško Šuvaković

REČ UREDNIKA

Slobodan Tišma je pesnik nenametljivosti čije osnovno jezgro opstoji u nežnosti, i kao takav, nije nikakvo čudo što se pokazuje sada a ne pre više od dvadeset godina. Nežnost je izgleda, takva da ne mari za ispoljavanje. Dakle, prisutno anoniman, Tišma je odustajući od života pesnika, zapravo sve vreme čuvao život pesmi. I šta se ispostavilo? Pre svega da vreme ni u kom slučaju ne teče već postoji, kao i Tišmina poezija koja uspešno održava beskajno skretanje sa puta prolaznosti. Otuda valjda to unutrašnje dešavanje u vidu pedesogodišnjeg pesnikovog napora da sačuva život, naprosto izaziva i učvršćuje ubeđenje / kada su male i velike istine sasvim iscrpljene / da smrt ustvari ne postoji. Postoji samo pesma: tajanstveni zamotuljak koji kada se lagano razvezuje, pesnikovo lice preplavljuje radošću, ne skrivajući pak bezrazložno ponuđenu glavu na panj. Alles ist Fanttasie. Stvarnosti su razne. Samo je jedan vlastiti osećaj. I opet. Pesnik Slobodan Tišma svojim novo-poetskim izviranjem na sasvim blag način podstiče čitaoca na Blejkovu preporuku, da je knjige najbolje ostaviti /zaboraviti/ negde u pustinji i ne brinuti. Neko će već naići. Ovo je jedna od knjiga na koje bih voleo da naiđem tamo gde je pesak sve i svja. Dok se pri duvanju zrnca raspršuju, po prvi put pronalazim ono što je od uvek postojalo. I osetim se kao neko.

Slobodan Ilić

MARINIZMI

2010-03-22T05:29:00.001-07:00

I

Pored mermernog ulaza
Oslonjen o ružičasti zid
Svojim prozirnim ramenima
Provodim poslepodne
Slep
Na zlatnom povetarcu trepereći
Beli I crni kvadrati
U potkrovlju
Pevaju I ćute
Dok se ispod praga kuće zgušnjava plavet
Tamni azur
Na čijoj “ponornoj ploči” plamte dve, tri zvezde
Na obližnjem stočiću šoljica kafe
Iznad koje se vijori sedefasta traka pare

Mislim na
Mermer.
Prozirno
Sedefasto. Belo. Plavo.

II

Iza prozirnoljubičastog mora
(Čuje se još samo njihova muzika u daljini)
Bela jedra na belom horizontu
Potonu iza pučine skoro neprimetno
Školjke pobele, alge se isperu
Pesak se pretvori u so
Voda pređe u penu
Zaborav počine
Iza prozirnog mora
Opet
U slepim očima
U beonjačama mermernih kipova

Što leže srušeni u belom pesku
Zaborav potone iza pučine
Na zaborav padne san
(Čuje se još samo njihova muzika u daljini)
Velike školjke se napune peskom
Vetar ih napuni do vrha
Kao pehare

I pretvori ih u pehare

III

Kao lahor
Tek malo svetlije od sveg rumenila
Na crnkastozeleni crvenkastocrni
Talas spusti se
Niže, na sam rub
Pod jedan drugi stepenik
I odeli se se od velikog žutog podneva
Purpurnog, mermernog
Zeleni na crveni i sjajnocrni
Na ugaslobelo i sivo pomeranje
Poravna se voda u površinu nemirnu
Zaobljenu gde u krug
Odeljeni horizont se suzi
Ipak, more se talasa u crnom
I u crvenom, takođe
Izađe na pučinu nešto bezbojno
Nepomično nešto
I miruje na samom rubu zelenog horizonta
Tek malo tamnije od svega
Ni bliže zelenom
Ni crnom
Nešto

Nenad Jovanović o Slobodanu Tišmi

Slobodan Tišma se u javnost vraća knjigom o moru. On ima 49 godina. Ovo je prva knjiga koju objavljuje. Njen sadržaj u potpunosti odgovara naslovu – pisac mu se sav odazvao. Osetljiviji čitalac će, kada uvidi ovo, verujem, pomisliti: „Pa da; ni o čemu drugom nije potrebno da se piše kada je more tako lepo.“ Ospokojavajuće starije od plavog „ja“, od okeanski zelenog „ja“. Od mišljenja uopšte.
Veliki procesi u ovim pesmama su bezopasni. Bezopasnost jeste princip velikih procesa; ova je u tekućoj svetskoj produkciji značajna jer podseća na to. Koje more? I šta sa njim u vezi? – Ono što upravo jeste je kao pod nekom mrenom; kao da se već dogodilo. A samo onde gde se već nešto dogodilo postoje uslovi da se dogodi nešto drugo.
Ovo je 1995. godina. U jednom od stihova ove knjige obitava cimetna svetlost.

BLUES DIARY

2010-03-22T05:24:00.000-07:00

SEDEFINE

7. maj 88.

Van Gog je bio Isus Hristos
Slikarstva?
Niče je bio Dionis (Raspeti)
Tako je govorio
Dimenzija greške: hteo je da bude
Dionis je Isus je Dionis je „Tigar je bio tu“
Van Gog je Niče je Patnja je Radost
Metafore prelaze jedna u drugu
Presipanje, širenje Radosti ili širenje Strave (razlike, rascepa)
Počinje opet umetnost da me okružuje
Uopšte ne znam odakle da počnem

ORANŽPLAŠ

21. jan 89.

Danas sam bio u Šumici. Dan je
Bio si. Stari kramar je radio svoj posao
Skupljao je otpale suve grane. Ali ko to beše?
Sivi Dunav je proticao kroz sivi dan. Stajao sam na obali
I pevao. U dubokom registru brujao sam

Bruj

PLAVAKUT

30. maj 90.

Ako nema Boga, nema ni Života
Ništa ne postoji – čuo sam nešto o tome
Nema stvarnosti, sve je privid
Život: Postojanje: Stvarnost
Nešto u šta se može samo verovati
Ali šta je neporecivi privid: Nešto
Što nastajući nestaje
Promena, vreme kao jedina istina, jedina izvesnost
Boje koje prelaze jedna u drugu
Crvenoplava mrlja
Nečija izgubljena plava kapica
Schlafmutze – baš zgodna reč
Boje su, ipak,nešto
Ali nešto nepostojeće
Znači, nema ni dragog plavog Boga
A ni onog Zelenog
Jer dovoljno je da ne postoji samo komadić, nijansa
Ali kakvog Boga, kojeg
Ipak, Bog može biti samo Jedan
Dva ili Jedan
Dva ili Jedan
Tatica Bezimeni ili Dionis i Apolon
Ili, možda, tirkizni Bog (plavozeleni)
Da li me zbog toga opseda priča
O Arcijskom gaju
O ljubičastoj odeći (pola-pola, ili Jedno od dva)
Priča o „zagrobnom životu“
Ali ima mnogo Manija u Ariciji
I trba biti oprezan
Ima mnogo onih koji lelujaju
Između crnih vlažnih stabala
Prazna, čista svest kao lažna novčanica
Kojom se kupuje Život
(Iako, kažu da nema prazne savesti)
Ili potrba da sačuvam, ili čak proširim
Svest o Nečemu (o čemu?) o prividu
Da bih duže i više bio mrtav
Koliko grešaka, proizvoljnosti
Ipak, piskaranje je kao i život
Samo pokušaj

Jutros sam bio u Šumici
Senke širokih krošnji vrba
Tako gostoljubive
Duvao je vetar
Shvatio sam značaj pevanja
Brujanja

CONTRALTO

7. juli 90.

Trebalo bi se prihvatiti
Nekakve uloge, prekratiti dosadu
Navući masku (životinjsku)
Krvavu masku pokrivenu lišćem
Ali zar iovako ne igram nekakvu ulogu (Neko ili Niko)
Put epizodne, male uloge
Do ispadanja iz predstave (životinjske opere)
Posmatrač?
Posmatrač ili glumac?
Ali Neko ne može da kupi
Ni kartu za predstavu
To, Nešto, je, opet, samo po sebi neki komad
Predstava koju Neko posmatra
Ali Neko bez karte, tj. bez kinte
Ili tu predstavu baš Niko ne gleda
Možda baš Niko ne mari za To
Pa samim tim, to i nije neka predstava
Đubrište?

SIVIDOLG

2. nov 91.

Zeleno kuglanje
Oktobarski odsjaj krotkosti
Miris lišća koje truli u Žutom i Crvenom
Slutim li E.
Barice kraj puta
Na klupi u parku sedim i plačem
Abendland, provincijska šežnja za zavičajem
(Još jedna tužna zabluda kao posledica zabačenosti
Verovanje da postoji autentičan prostor, centar)
Veče na Dunavu. Šta reći o ratu? Baš ništa

Par reči u vezi sa Rieslingovim textom
U Netopisu
Metastaziranje:
Čini se da Slika
Zaustavlja kretanje
Ali to nije tačno
Ona samo usporava kretanje
Do određenog stepena, kad se čini
Da sve stoji, međutim, predmeti se
Na slici, ipak kreću (u svim pravcima), ali tako usporeno
Da to ne primećujem, čak verujem
Da su nepomični
Jedino je beskonačnost, tj. Praznina nepomična
Slika je samo fragment
Ovako kako funkcioniše Slika, tj. predmetnost
Upućuje me na postojanje Praznine
Ili bolje reći, Ponora
Praznine koja je nepojmljiva
Praznina nije ono što ja zamišljam
Nekada davno me je taj problem
Veoma plašio: deljenje u beskonačnost
Strašna je unutrašnja beskonačnost
Ne spoljašnja

BERLIOR

5. juni 92.

Lied – zvuk – ritam – izraz – ekspresija
Zen – tišina – statičnost – ogledalo – poništavanje

Jezik kao hromatika
Postoje samo polutovi, prelazi
Ka neuhvatljivim tačkama. Disonantnost
Imenovanje je nemoguće. Pojmovi ne postoje
Reči ne mogu ništa da izraze, da saopšte
Ali ni da označe, da ponište
Plutaju po površini stvari, privlače se
Ne označavaju, samo pokrivaju
Der Mantel des Meers

Miris lipe podsetio me na
Smrad mačje mokraće, podsetio me na
Miris mačje lipe, na
Lipu
U vrtu mačjem

FENIK

1. juli 92

Ljiljani su uvenuli u vrtu
Stabljike su visile slomljene gole
Bez cvetova
Kao isprepletanacrna gvozdena ograda

I prastara vrata koja škripnuše
Kada kroz njih neko "prođe"

Veče je, večno veče

Na tatinom grobu
Mama i sestra su oprale nadgrobnu ploču
Stavile cveće u vazu
Kao fosfor žuto ivanjsko cveće
Nebo je bilo tamnoplavo, skoro ljubičasto
Ćarlijao je povetarac iz ravnice
Jedan veliki puž golać privučen
Glatkom, vlažnom površinom ploče
Uspuzao se gore
Klizio je polako i dostojanstveno

Pomislio sam
Da li je moguće da je to tatina duša
Ta sluzava bezoblična tvar
Otac kao puž golać, beskućnik

APRIL

5. aug 92.

Sedeo sam na terasi i čitao "Velikog Mona"
Ponovo, posle skoro trideset godina
Pejsaži, obale Solonje
Galski lavirint puteljaka
Pomislio sam na Tour de France
Kako je ta trka izgledala nekada
I danas na TV
Setio sam se opisa Žute reke
Ali ga nisu našli
Izvora, u stvari, nema
Zapravo, postoji bezbroj izvora
U mulju, u nepreglednom blatu
Početak je u neodređenosti, u množini
Zatim mešanje plemstva
sa seljacima
U "Velikom Monu"
Kao i u Nervalovim pričama
Sinoć sam na radiju slušao
Da su u Africi pronađene kosti prvog ljudskog para
Od koga svi ljudi na Zemlji vode poreklo
Kako je to mmoguće?
Da li ja mogu shvatiti
Ili osetiti svoju posebnost
Po čemu se ja razlikujem od drugih ljudi
Ne znam

LILAHARM

21. oct 92.

Mnogo vremena sam izgubio
I još uvek spavam
Dok krilati rat čuči s one strane reke
Još se nisam probudio
A sve neprestano odlazi
Ili se večno približava
"Života će uvek preostati"
Makar u nemoguće malim količinama
Pristizaće beskonačno se deleći
U sve manjim i manjim božićnim paketićima
ili će, možda, odjednom doći
Veliko podne ili Posvemašnja noć, Neko veče
Zora, Osmeh, Krik ponovo, Šapat

"Po prirodi stvari"
Zvona Uspenske crkve još uvek bruje
Jednog letnjeg jutra
Iako, draža su mi zvona crkve svetog Nikog
Ali ta zvona ne mogu da čujem

DANUBIS

14. feb 93.

Posmatrao sam F. dok je spavao
Plava kosica sa crvenkastom nijansom
I obrve iste boje, ali trepavice
Crne, ljubičaste. Čudno, ipak haos

Moj ideal umetnika je Franc Šubert
U pozajmljenom smeđem redengotu marke
mackintosh
Čija su inkarnacija danas
Jicak Perlman i Pinkas Cukerman
"Siroti Franc" sa dva lica
"Setan i nepobožan"

ROSED

21. mart 93.

Nedelja je.
Proleće buči
Bolime lepota dana
Obrijati se u kupatilu, naravno
Britvom, dok slušam na radiju
Arije iz Pučinijevih opera
"Đuzepe Verdi e morto" - zar opet?
Ali prepodne je već prošlo
Biti otac, prilično već načet
Propao, tj. neuspeo kao umetnik
Sasvim.
J., možda, nema razumevanja za tu
Moju sklonost, ali ja je volim
Iza svega je Radost Večnosti
Nemajući razumevanja za mene
Kao neuspelog, neostvarenog umetnika
Ona mi samo pomaže, podupire
Moju potrebu da se uživljavam u tu sliku

BELOTAK

15. maj 93.

Nedelja je. Dokon.
Rasturen. Da li?
Zašto sam rasturen?
Pomeren...
Vid mi je prilično oslabio
Znam da nema razloga da bilo šta beležim

Derida o Bodleru:
Anegdota o davanju milostinje
U vidu falsifikovanih novčanica
Video sam na TV nekog ljubitelja književnosti
Koji piše dnevnik
Da li sam to ja?

Brljotine, da li? Ja ne znam
Ali šta ja ide se; kako, kada si
Bio (kao) ja piše se ovo
Jako se ti zaribati se u k...
Škrabotine u glavi, tekst u k...
Jako se lako teško se zebnja
Ipak, ja

Bole je uložiti trud
Organizovati tekst, makar on bio
Banalan, neizbežno je banalan; uvek
Ali to je Nešto
Kao komad nečega
Zvuci
"Jato" crtica u prostoru

Text.txeT
Pravolinijski je
Linearan je uvek
Odvija se na nemoguć način
Meandriranje je veština koja se
Raspada. Rečenica je fuga koja sve mora
Držati na okupu, da sve bude u vezi
Velika fuga je metafora moći
Koja slavi boga tvorca (zlog demijurga)
Samog tekstopisca
Ostvarivanje celine ili poništavanje
Fragmentarnost je Sve i Ništa

Muči me posunovraćena volja
Neostvarenost
To me razara, moja sjebana muškost
Večan je samo prezir

(CRIPTO)

9. jun 89.

Antika. Opsednutost suncem
"I like gods!" (J.: I like dogs).
Čulo za večnost
Ipak, ima nečega iza svega
Neka najviša tajna
Misterije
Volim kipove
U kipovima je muzika
Razbijati kipove, koje ludilo
I koji užitak
Tela koja zvuče
Koja plivaju u sopstvenoj svetlosti
U sjaju večnosti

POGOVOR AUTORA, REČ UREDNIKA
Dnevno-noćni zapisi od kojih je sačinjena ova knjiga, zapisivani su krajem osamdesetih i početkom devedesetih, dakle, u vreme kada su se na prostorima Evrope odigrali događaji koji su bitno uticali na sudbine mnogih ljudi koji su te prostore nastanjivali, ali koji su mene, lično, ipak, malo tangirali. Iz monoloških rudimenata koji su se najčešće rađali prilikom skoro svakodnevnih šetnji obalom Dunava, nastajale su nešto kasnije kojima je teško odrediti žanrovsku pripadnost. No, možda, to i nije toliko važno, iako smatram da je opredeljenost za određeni žanr znak hrabrosti i umetničkog poštenja. U svakom slučaju, moglo bi se reći da je „Blues diary“ neka vrsta pseudo dnevnika jednog pseudo pisca u pseudo-vremenu, nazvanom još i doba tranzicije, kao da postoji neko drugačije vreme koje nije tranzicijsko. Naslov knjige jasno govori da se radi o „plačevima“. Bluz je, kao što je opšte poznato, pesma tugovanka koju su pevali crni robovi u delti reke Misisipi. Prebirajući po žicama tanbure, oni su više pričali nego što su pevali. Bluz je monolog, razgovor sa samim sobom kao drugim, razgovor sa svojom dušom, mrmljanje u bradu da bi se olakšao bol.
Podnaslov „Pitoma religiozna razmišljanja“ je citat iz Remboove poetske proze, mislim da je u pitanju tekst „Pustinje ljubavi“. Knjiga „Sabrana dela“ Artura Remboa je bila biblija moje mladosti. Otkrio sam je kao dvadesetogodišnjak i magija tih tekstova za mene se nije ugasila ni do dana današnjeg. Posebno tu mislim na kratka prozna dela: „Sezona u paklu“ i „ Pustinje ljubavi“. Iako se Remboovo ime vezuje pre svega za revolucionarne postupke u modernoj poeziji, po mom skromnom mišljenju koje je, naravno, pogrešno, ova dva teksta su, pre svega, preteče modernih proznih postupaka kao i Floberova novela „Novembar“.
Za moto knjige uzeo sam četiri Vitgenštajnova iskaza, četiri misli koje treba da posluže kao putokaz. One, možda, nisu tipična za Vitgenštajna kao filozofa, ali predočavaju neke važne momente kada je „Blues diary“ u pitanju.
Textovi su složeni hronološkim redom u dvanaest celina, iako je preporučljivije čitanje iz sredine ili s kraqja. Svaka celina je obeležena sasvm apstraktnim naslovom, nekom izmišljenom rečju koje nema, takoreći, nikakve veze sa sadržajem. Datiranje zapisa, iako istinito, ukazuje se kao savim irelevantno i apsurdno. Vreme klizi mimo teksta, pomerajući se čas malo unapred, čas malo unazad, izmeštajući ga. Inače, tekst jwe u celini složen u „lomljenim redovima“, nešto kao slobodan stih, ali ne radi se o slobodnom stihu, kao što ni zapisi pojedinačno ne predstavljauu pesme, iako se u knjizi može pronaći i po koja pesmica.
Možda je potrebno reći još i to da je „Blues diary“ posleednja knjiga koja se objavlkjuje u edicini pošto se ukoro završava veliki desetogodišnji projekat „Ruža lutanja“ Miroslava Mandića, ali i moja poslednja knjiga. Svako pisanje je ujedno i opraštaj od pisanja ono „sad i nikad više“.
Objavljeno je ukupno šest knjiga, četiri zbirke pesama, jedna zbirka pripovedaka i jedan dnevnik. Radi se o četri autora, poimenice to su: Srđan Valjarević, Nenad Jovanović, Slobodan Ilić i Slobodan Tišma. Naravno, sve je počećo sa Mirolsavom Mndićem koji je kao pokretač edicije bio urednik samo njene prve knjige „otkrivši“ Srđana Valjarevića koji je sa svojom kasnije kultnom knjigom „Dzo Frejzer i 49 pesama“ 1991. posato prvi autor. Sve se dalje odvijalo tako da je svaki autor bio urednik sledećeg izdanja pri čemu je u jegovom izboru bio presudan samo njegov lični aqfinitet i ništa drugo. Na kraju, došli smo u pomalo čudnu situaciju da sam ja, S. Tišma sam sebi urednik. Ispada da je presudan bio moj lični afinitet prema samom sebi. Svi su pisci, lažni ili pravi, zaljubljeni u svoje pisanje, u svoju umetnostšto je pomalo degutantno. Ali to u ovom slučaju više i nije važno, „Blues Diary“ mi se sve manje sviđa, nekada mi se čan uopšte ne sviđa. Bolje bi mi bilo da moje misli posvetim Robinsou Krusou Utnapitimu dalekom ili Nereju neuhvatljivom u njegovom morskom plićaku. Jarac na koga je Kruso naišao u ostrvoskoj pećini je večni astralis, ozvezdana priroda... ma, šta!
U Novom Sadu, 17.dec. 2000.

URVIDEK

2010-03-22T05:20:00.000-07:00

"KRALJ ŠUME
ILI
POKUŠAJ PRLJANJA"

Mesečina.
Osećam kako me čereči kao Dionisa
U svim pravcima
Ali kako, šta je Mesečina
Pogled na svet, gluposti
I ko je on, u stvari
Da li sam ga, možda, lično poznavao
Kao nekog Kineza

Svakog jutra u životu svakog muškarca, ili skoro svakog, postoji jedan trenutak opasan po život, to je jutarnje oblačenje pantalona. Nagla promena položaja tela uzrok je fatalnih padova. Oko deset hiljada muškaraca dnevno u svetu završi svoj život na ovakav način.

Stan je bio, očigledno, napušten u velikoj žurbi. No, ipak se ne bi moglo reći da se tu dogodilo nešto strašno, da je bio poprište bilo kakvog sukoba.

Zovem se Socek, ali moje pravo ime je Teneka itd. Dakle, pošto je završio karijeru operskog pevača u malom provincijskom pozorištu (pevao je manje role u Verdilijevim i Pulcinelijevim operama), povukao sam se iz javnog života u skrovitost svog malog stana, u intimu svog unutrašnjeg prostora ispunjenog sećanjima i razmišljanjem. Ona zverka u njemu, koja je i te kako umela da blesne na sceni, neretko i da oduševi, kao da je oslabila, počela je da se gasi, što je bio znak da je moje vreme prošlo i da treba da oslobodim prostor scene za nove, mlade pevače. Iako je znao da peva i glavne role, na primer u "Kotki" ili "Mondenima", neke su mi bile i nuđene u određenim trenucima karijere, nikada se nisam otimao za njih, one ga nisu privlačile. Majstorski sam umeo da uobličim male uloge, što nije bilo za potcenjivanje i u tome je iskreno uživao. Takođe sam znao da pevam i role iz nekih Valdnerovih opera koje, na žalost, pozorište nije imalo na repertoaru.

Kada se najzad povukao u skromni ambijent svog malog samačkog stana koji se, inače, nikada nije zaključavao i koji je bio uvek otvoren za svakog namernika, od sveg predašnjeg događanja ostala je samo potreba, čak nužda, održavanja pevačke kondicije i postepenog smanjivanja kapaciteta pluća. Ali ni psihološki momenat nije bio zanemarljiv. Nagli prestanak pevanja bio je koban za mnoge pevače, čak pre nego jutarnje oblačenje pantalona. I zato sam svaki dan u određeno vreme, prateći se na malom raštimovanom harmonijumu, pevao deo repertoara, ili bar svaki drugi dan, ne bih li nekako očuvao zdravlje. Obično je to radio prepodne kada je većina stanara odsutna. Za nevolju, bejah okružen starijim svetom koji je vreme, uglavnom, provodio kod kuće. U početku se niko nije bunio, ali, do kraja, zidovi, ipak, behu pretanki. Počelo je sa kuckanjem, nastavilo se sa snažnijim udaranjem u plafon, da bi se završilo sa zvonjenjem na vratima i gromoglasnim negodovanjem.

Baš sam pevao ariju Kalvarosija kad neko leže na zvonce. U pitanju je bio jedan kapetan u penziji koga sam, inače, već imao prilike da vidim na nekoj svadbi kako podvriskuje i puca iz revolvera. Samo iz obzirnosti, ne iz straha, obustavih svaku dalju vežbu.

Razmišljao je šta da radi, kako da reši problem, nikako nisam smeo prestati sa pevanjem. Mogao je da vežba u pozorištu, ali tamo mi se više nije išlo. Dobar deo dana, pogotovo ako bi bilo lepo vreme, provodio je u šetnji, Dunav mi je bio blizu kuće. Voleo je da posmatra sa keja skupine vrba i topola kako obrubljuju priobalne proplanke. Jednog lepog prolećnog jutra osmelih se da siđem na samu obalu, da stupim u gaj topola koje su se uzdizale iz vode, a između kojih je vijugala isprana bela peščana staza. Nade se tako nenadano u zelenom zamku i skoro spontano zapeva ariju Kurnemanta iz prvog čina "Slepca - vilenjaka". Problem je bio rešen na najsrećniji način: ovde sam mogao da pevam arije do mile volje, u ovim veličanstvenim dvoranama punim zlatnozelene svetlosti. Zelenilo, vegetacija, pogotovo, drveće je uvek bilo nešto što ga je fasciniralo - život u Zelenom. Začuđene ptice su me posmatrale iz bujnih krošnji u rano jutro ili večernji smiraj, već kada bih držao predstavu, predstavu u kojoj je imao glavnu ulogu, hteo ne hteo, sam na sceni u derilijumu Zelenila.

Zanesen, nikada nisam pomislio da bi to mogao biti nečiji stan, log, da se tu, možda, ne krije neka veća zver. Ali jedne večeri, dok se voda odbleskivala između crnih vlažnih stabala, ugledah neko čudno stvorenje, nekog ogromnog čoveka u zelenom odelu kako me posmatra sa jedne uzvisine. Veliko mesnato lice sa sitnim crvenim očima cerilo se u mom pravcu. U trenutku prekinuh pevanje i nastavih svojim putem. Bio sam iznenađen, ali se brzo pribrah, pošto je to, ipak, bilo nešto sa čim sam, izgleda, u podsvesti računao. Bilo je sve to isuviše lepo da bi moglo da potraje. Prilično zabrinut sam proveo to veče kod kuće. No, ipak sam odlučio da nastavim da odlazim u šumu, ali da pazim: pevaću samo kada sam siguran da tamo nema nikoga. Međutim, sutradan, kada sam otišao u šumu, onaj čovek je opet bio tamo. Sada je to bila činjenica sa kojom sam morao da računam. Bilo je to nešto što se moralo trpeti, jer pravo na gaj on je polagao isto kao i ja. Jednostavno, nisam se osvrtao na njega, špartao bih stazicom gore-dole, jedino bih prestao da pevam kada bih ga ugledao. On me je, svakako, pratio, čuo bi izdaleka neku ariju i to bi ga veoma čudilo i vređalo kao nešto njegovom prostom uhu potpuno nepoznato i neprijatno. U početku, verovatno, beše radoznalost a onda mržnja, iako je bio moguć i obrnut sled.

Jednog jutra, međutim, napravih veliku grešku. Dok sam pevajući hodao kroz gaj, primetih ga dosta kasno, predhodnu noć sam loše spavao i refleksi mi nisu baš najbolje radili. Umesto da nastavim da hodam ne obracajući pažnju, pošto sam bio iznenaden blizinom tog ogromnog tela, ja se trgoh, učinih dva koraka unazad i sklonih se iza jednog stabla. Beše to veoma nesmotren postupak. Uvredih ga, sujeta divljeg čoveka beše dirnuta i već sledećeg trenutka čuo sam ga kako sikće i psuje preteći da će me ubiti kao psa koji mu pogani svojim zavijanjem teritoriju, njegovu domaju. Situacija je bila opasna, nisam imao nikakve šanse protiv te telesine i zato pružih korak u pravcu keja, ne trkom, jer bi me bilo sramota, ali žurno.

Sa odlascima u šumu bilo je gotovo, a samim tim i sa pevanjem. Jasno je bilo da tamo nije imao više šta da traži. Svojom nesmotrenošću uvredio si možda jedinog prijaptelja i on te je oterao sa scene. Povukao si se u skrovitu toplinu svog stančića. Izlazio sam samo ujutru, tek da kupiš, da kupiš da ljubiš, osnovne potrepštine, hleb, mleko i novine koje više nije ni čitao, ali sam nastavio redovno da ih kupujem po nekoj glupoj navici. Bacao ih je bilo gde, tako da je ceo stan bio već zatrpan njima. U maloj biblioteci koju si nasledio od oca pronašao sam neku knjigu o jogi, zapravo priručnik. Učinilo mu se da tu leži rešenje tvog problema, pa sam pristupio izučavanju materije da bi uskoro počeo i sa praktičnim vežbama. Pevanje si sasvim zapustio, već sam zaboravio pojedine arije, na primer, nikako nije mogao da se seti arije Kerontiusa, koju sam, inače, veoma voleo. Ipak, šetao si se ponekad u večernjim časovima kvartom prisećajući se nekih rola. Tiho je pevušio da me neko ne čuje, u stahu da ne krene priča po pozorištu da si poludeo. I tako, šetajući se jedne večeri ugledah mog prijaptelja ispred neke kafane kako ispija hektolitre piva, čitava vojska flaša beše naređana na stolu za kojim je sedeo. Bogme, trebalo je napuniti tu bačvu bez dna. Nekom drugom prilikom si ga, opet, video kako se pijan valja kvartom pevajući i pritom psujući političare, a i carevo ime je spominjao. Naime, u to vreme, zemlja je bila u ratu sa susedima i već je izgubila neke teritorije. Interesantno je bilo i to da me on prilikom tih susreta, uopšte, nije prepoznao, ili se samo pravio da me ne primećuje, kao da uloge behu zamenjene. Pomislio sam da bi mogao ponovo da odeš do šume, da on, možda, tamo više i ne boravi. Padalo ti je čak i to na pamet da je ona prilika u gaju, možda, neko priviđenje, moja halucinacija, što ga je malo brinulo, ili, pak, neki demon koji nema nikakve veze sa ovim čovekom ispred gostionice, da su to dva sasvim različita stvora. Ipak, sličnost je bila neverovatna. Ako je u pitanju bila samo halucinacija, onda si mogao slobodno da ideš u gaj, što me je radovalo. S druge strane, ako je to bila istina, to priviđenje je moglo da mi se javi opet i to bilo gde, čak i u skrovitom kutku njegovog stančića. Nikada, međutim, nisi pomislio da ja sam imam bilo šta zajedničko sa tom utvarom, sa tim demonom ili čovekom, šta li je već bio. On tako ogroman i nezajažljiv, provaljen kao bure bez dna, bio je sušta suprotnost tebi koji si pre ličio na neku grancicu nego na ljudsko stvorenje, o demonu da i ne govorim.

Ako se, pak radilo stvarno o demonu, o prijaptelju, a verovao sam da takva bića postoje, onda je bilo bolje da u gaj više ne zalazim. Ipak, jednog jutra, pošto sam se dobro naspavao, okuražih se i krenuh u pravcu keja. Izdaleka, Dunav je izgledao planetarno. Talasi su se valjali peneći pod naletima košave. Nebo, čisto i azurno, ogledalo se u vodi tako da se Dunav, zaista, plavio kao u čuvenom Brandsovom valceru. Spustih se sa keja u šumu. Gaj me je šumeći pozdravljao. Mlado lišće je treperilo propuštajući zlatnozelenu prasvetlost. Nevinost vrba i tavna monumentalnost topola zaokruživali su prostor pun ptičijeg pevanja u koji uđoh malo napet, alu se uskoro opustih pošto ne beše nigde nikog. Kretao sam se belom peščanom stazom između stabala pored same vode, čas penjući se na proplanke, čas spuštajući se u udoline. Kad najzad dodoh do stabla u koje sam davno nekad urezao krst za koji sam samo ja znao i koji je mogao da zapali čitav svet, zapevah pesmu iz "Dečakovog čarobnog brega", pardon - iz "Dečakovog čarobnog štapa": Šta mi govori Poriroda? Bejah potpuno opijen radošću, skladom trenutka u kom se nađoh. Tonuo sam u duboke lage, da bih se zatim tremolima uzdizao do najviših tonova senčeći ih falsetima. Talasao sam se kao voda pod naletima severoistočnjaka, najdražeg mi od svih vetrova. I u tom času najuzvišenije čistote i sklada, nešto iznenada dunu sipajući nerazumljive reči i cepajući mi odeću. Obuze me strava, poslednjim atomima snage se otrgoh i ugledah prijapteljevo mesnato debelo lice kako se kezi peneći, lice iskrivljeno od besa i vetra. Pokušavao je da me raskomada čupajući mi ruke i noge, glavu, međutim, nekim čudom u šakama su mu ostajali samo delovi odeće, mantil, sako, prsluk, šešir, tako da, na kraju, ostadoh samo u košulji boje trule višnje koja je bila već prilično izbledela od pranja i iskrzana od nošenja. Tako tanak i klizav migoljio sam mu se iz ruku kao gušter, ali on je uporno nasrtao u nameri da me ponovo dohvati. Povremeno taj košmar bi prelazio u skladan, čak graciozan ples dva tela prilično asimetrična po proporcijama i obliku, koja kao da su u tom trenutku postajala jedno. Vrteći se između crnih mokrih stabala u tempu valcera, zanosno smo klizili s jednog na drugi kraj šume. I to je potrajalo, to smenjivanje rata i ljubavi, haosa i harmonije. Najzad, gubeći snagu i tražeći predah, prijaptelj bi se povlačio dva-tri koraka unazad, kao da uzima zalet, pa bi ponovo navalio, ali ja sam, dobro nakokan adrenalinom, sad već potpuno nag bežao velikom brzinom uz padinu prema keju. Bio je isuviše trom da bi me stigao.

Posle ovog užasnog događaja još više se osamio, skoro da nisam izlazio iz stana, vežbao je jogu i sve manje jeo. Uskoro dode do intervencije oružanih snaga susednih zemalja i carstvo pade pod okupaciju. Ferdinand sa svitom pobeže u Ameriku gde dobi azil. Vremena su zbilja bila teška. Ipak, kao stariji čovek, bio sam pošteđen fronta, a i malo toga mu je bilo potrebno, pošto sam dobar deo dana obično provodio u meditaciji. Jednog jutra, tako sedeći na klozetu, mučen teškim zatvorom, a što beše posledica gladovanja, da prekrati vreme, dohvati neke stare novine iz ugla i ugledam ... šta?

URVIDEK

2010-03-22T05:19:00.000-07:00

"NEKOLIKO SITNIH KORAKA UNAZAD"

"Leporello, presto tavola!"

Mama i tata, ludaci!
A ujak – luđak!

Između šamara i ubistva nema razlike.

Ako je Kafka najveći pisac, a oberlajtnant Rizling najmanji, kako on tvrdi u jednom intervjuu, onda ja uopšte nisam pisac. Bravo! Ja sam, u stvari, slikar. Zar se tu ne nazire "krajnje rešenje"? U ime Kafke, sa Rizlingom kao egzekutorom. Ali svaki pravi umetnik je fašista, tj. političar, što, naravno, nije istina. Inače, Rizling je jedan od retkih majstora koji ume da napreduje kroz text koračajući unazad.
Da bi neko zaista bio voljen, potrebno je da podnese najveću žrtvu – da nestane. Nestati, biti voljen – double trouble. Raspeti.
Kada don Đovani poziva svog slugu Leporela da mu postavi sto, ili možda da ga donese, da li on hoće da obeduje? Može biti. Veseljak se pretvara u mračnog nekrofila. Ali on hoće, pre svega, da piše neko pismo. Kome? Mrtvima. Hoće da se poigra sa nedužnim senkama nemoćnim da mu odgovore. On ima apsolutnu moć nad tim likovima kao zli demijurg. Da li? Sto mu je za to potreban. Sprema spletku. No, možda će na kraju i obedovati, ali sam kao pas, ješće sopstveni leš.

Ipak, uvek nas je dvojica, jedan koji naređuje i drugi koji sluša i gunđa. Pa, da pozovem najzad tog slugu koji, inače, dosta liči na mene. Poguren je i nikada mu ne vidim lice, zapravo, on i nema lica, samo čujem njegov glas, njegov romor, koji je pre glas nekog Voceka – dakle, basso-profondo. Ali ni ja nisam baš don Đovani, sličniji sam malom histeričnom kapetanu, tako da sluga moje molbe i naređenja stalno sluša u tenoru koji je na ivici kontra-tenora, dakle, falseta. Ali kakva je sličnost, tj. razlika između basso-profondo i kontra-tenora? Ma ne, istina je da hoću da spletkarim, ali ja sam pre neki kondomski zavodnik, više posmatrač, dobronameran, predusretljiv, čije se mutne poruke obično i na sreću završavaju bez posledica. Snebivam se, pribegavam parabolama, aluzijama, kao, mogao bih ja da budem i direktniji. Ali ima prilika koje baš to najviše boli, ta nedovoljnost, u tome najviše uživaju. Zanimljivo! Iskazi i sudovi su arije koje lebde okolo i nestaju u uglovima umnožavajući odsutnost entropometrijskom progresijom. Gde su sad te lepotice, kuda su nestale te šarene krpice, moje skupocene ideje, moji dragi likovi? Počinjem uvek u nadi da će se najzad pojaviti, toliko se nadam da do kraja skoro uvek ne bude ništa. Nema odgovora. Ali započinjanje i to buđenje nade, to je skoro prirodna stvar. Uvek i uvek pokušavati, nasrtati na čast i čestitost misli. Čijih? Grešiti, greškariti do besmisla, do gluposti. Ili živeti za taj tren kada će se slika konačno izbistriti, kada ću fokusirati situaciju, participirati, biti uvučen u spletku. Prvi korak u spletku je "videti nešto", tj. znati nešto što ne treba da se zna. Iako, znanje je uvek nesigurno. A onda dolazi drugi korak, korak unazad, zatim nekoliko brzih sitnih, povući se u tamu, sakriti se i odatle tvrditi pazar, postaviti cenu ili, bolje reći, ucenu. He, he, kakvu ucenu? Ali uvek postoji rizik da onaj koji spletkari bude i sam žrtva spletke, da bude zavedeni zavodnik, da izgubi identitet i postane senka. Što ono rekao jedan balkonski, pardon, balkanski poeta: "Love, a ulovljeni." Velika mudrost! I to je pravedno, ništa nema za džabe, i zato treba biti oprezan, stalno plesati napred-nazad, levo i desno. Ipak, pričam o nečemu što je sasvim neprimereno situaciji, za čim neće biti potrebe. Ali opasno je nešto videti, biti uvučen u tajnu. Međutim, to mlečno staklo u četvorokrilnim vratima koja se rasklapaju deleći spavaću sobu od dnevne, zbilja je surovo. Zaista i vidim samo neke konture, senke koje plešu, koje marširaju, to stalno smenjivanje valcera i marševa, a zatim nestaju prepuštajući moju jadnu maštu izvesnosti apstrakcije pravougaonika i trouglova. No, ipak, u mojoj svesti ostaju neki otisci, tragovi nečijeg nečitljivog pisma kao tragovi zločina, mrlje, sunčeve pege na licu jedne biljke koja se uvek okreće tamo odakle dolaze vatra i svetlost, nežnost i surovost kao dvosmislenost ljubavnog zagrljaja.

Pa hajde, kažem slugi, da počnemo tu komediju gladi, da skupimo družinu, makar da ih postrojimo u dubini scene. U mraku teško da možemo sagledati veze i odnose, u stvari, podozrevam da tih odnosa i nema, ta to je naš posao, da ih gurnemo blago jedne na druge, da se malo oraspolože, zabave, ne bi li nekako prekratili dosadu. Ali ja, u stvari, čeznem za matrijarhatom, pardon, šta to govorim, zapravo, hteo sam reći da čeznem za scenografijom, za pejsažom, likovi se jave u trenu i nestanu, večna je samo livada, polje preko koga prelaze. Samo da čujem jutarnje zvuke Pavlove ulice, bruj zvona reformističke crkve koji traje i koji nije prestao ni do dana današnjeg, samo se stišava šireći se u beskraj, da osetim smrad plina, koji se meša sa mirisom skuvanog mleka od koga bih mogao i povraćati, ali ta mučnina je možda i najveći užitak. Ili da vidim prazno, napušteno, skladište "Mlinotehne", koje se naslanja na malo sumračno dvorište u kom je večita gomila mokrih cepanica i par kanti za smeće, po kojima plešu tri dugačka siva štakora sa imenima, a zatim, za tren nestaju ispod trulih vratanaca bez natpisa, iza kojih uske stepenice vode u podzemni svet, napola zaklonjenih stablom jednog kržljavog ringlova čije ljubičaste grane jedva dopiru do stana na prvom spratu. Na terasi stoji neki dečak koji će nestati ili je nestao, izgubljen u večnosti, napušten od sveta, od univerzuma, kopile, skot na goloj utrini izložen ledenom povetarcu, ali postoji nada da će on biti pronađen, ponovo rođen i ponovo izgubljen.

Dakle, da počnemo, oklevam, osećam se kao na zubarskoj stolici sa Graučom Marksom kao zubarom, a, naravno, i ostala braća su tu da asistiraju. U stvari, osećam se kao zavodnica, kao gospođa kojoj zavlače nadrealističke skalamerije u raščepljenu gubicu. Ali ne plaši se, kažem sebi, nema tu nikakve demonije, ne radi se o tome, ti likovi su naivni, dobroćudni, ne mogu te uvući ni u šta, meki noćni ljudi, kišni, slobodno ih dodirni, zagrli. Sve su to, u stvari, sitni sporedni likovi čije se životne priče iscrpljuju u par reči, zapravo, takvi me najviše i interesuju, ti su najslađi, ha-ha! Ali opet, lančana reakcija izazvana nepromišljenošću? Posledice mogu biti katastrofalne – domino efekat. Ko zna gde se završava taj koloplet? A? Ma hajde!

Ali kada malo pre spomenuh užitak, setih se jedne pesme Nanija Balestrinija u kojoj kaže da je "možda Frančesko Petrarka nesrećan bio zbog kafe", dakle, zbog nečega o čemu nije mogao imati pojma. U mom slučaju pre bi se moglo reći da je "Đura Jakšić nesrećan bio zbog bureka", dakle, zbog nečega što mu je bilo dobro poznato, ali nije imao kredita ni za šoljicu kafe, a kamoli za burek.

Dobro, evo, prvi je Matojz, Vili Matojz, osamnaestogodišnji mladić koji stanuje u dvorišnom stanu u krugu već spominjanog skladišta. Na kraju Drugog svetskog rata, njegov otac je pobegao u Nemačku sa nacistima koji su se povlačili preko Panonske nizije. On i majka su ostali. Majka se posle preudala za nekog Milićevića, tapetara, koji se uselio u njihov stan. Nedelja je. Gledam ih sa terase kako u dvorištu sede za stolom i ručaju. Vili podrigne, što, inače, kod Švaba nije ništa nepristojno, to je čak uobičajeno pri obedu, na šta očuh burno reaguje, otera ga od stola. Vili pretrči preko dvorišta, dođe do ulične kapije i tu otpeva jednu pesmicu koja se u to vreme nije skidala sa zapadnoevropskih radio-stanica, koje su bučale svuda okolo: "Rum and coca-cola, drinking of Cubana... Sutradan po Vilija dođu panduri i odvedu ga. Posle smo čuli, navodno, potkradao je nekog majstora, autoalhemičara, ovaj, automehaničara, kod koga je radio kao šegrt. Mene je Vilijev nestanak posebno pogodio, pošto je on bio moj zaštitnik u kvartu u kom je bilo dosta opasne i zločeste dece. Dobro se sećam braće Durstig, posebno najmlađeg Dušana čiji čvegeri mi još uvek zvone u tintari. I moj otac je voleo Vilija, rekao je jednom da ga podseća na njegovog starijeg sina, mog brata Vitalija koji je, takođe, sa osamnaest godina uhapšen, ali kao informbirovac, i osuđen na četvorogodišnju robiju na Golom otoku gde je i ostavio kosti. Ali to je možda i najbolje što je moglo da mu se desi u životu. Da li je umro od gladi ili su ga ubili, to nikada nismo saznali. I ne samo nesreća i tuga, veliko je to i poniženje za svakog oca, muškarca, da ti neko ispod šape otme prvorođenog sina, takoreći još dete, i odvede ga nekud bez traga, zapravo, ubije ga tu na tvoje oči, pa bila to Udba, država, sam bog otac. Šta ti drugo preostaje, nego časno da pogineš braneći ga, znaš svoje pravo, znaš gde je oružje. Ali hajde! Inače, brata je prijavio njegov najbolji drug iz gimnazije, izvesni M.P. koji je uhvaćen sa nekakvim propagandnim materijalom. Kada su ga udbaši upitali da li je taj materijal još neko video, tj. da li je taj materijal video i Vito, on je rekao: da. No, dosta o tome, postaje dosadno, osećam ispraznost te priče, njenu providnost.

Postoje samo dve situacije koje zaokupljaju moju maštu, maštu sina, dva paralelna patosa sa opasnim međuprostorom u kom nastaje text koji me kao crna rupa usisava, u kom nestajem. Uzbuđenje koje dolazi odatle podstaknuto je nedostatkom, manjkavošću situacije. Prva je: mama umrla, ili se ubila kada sam imao pet-šest godina. Sasvim sam je zaboravio, ostalo je samo sećanje na miris njene kose, mogu da ga dočaram u trenutku i on se apsolutno razlikuje od bilo čega poznatog. To naslućivanje je neka vrsta životinjskog instinkta. Danas živim sa ocem, živimo kao prijatelji, kao muškarci. U nekoj katakombi, u podzemnim galerijama velikog drevnog grada, otac i sin nesrećom skoljeni. Opet taj komični duet, u sumračnoj grobnici, okruženi tišinom stojimo i pevamo. Ali ipak otac je tu, njegova velika sen mi uliva pouzdanje, iako tužni smo, zaprav, veselo-tužni, sudba nam istovetna, takoreći. Ne postoji ni vreme, ni prostor, ništa. Druga situacija je: ja i mama živimo sami. Uopšte ne znam šta je to otac, pošto nas je napustio ne za dugo pošto sam se rodio, šmugnuo nekud i to zauvek – nema povratka. Kada budem imao deset godina i ja ću nestati, ali ne svojom voljom. Jednoga dana mama me pošalje u radnju da kupim sapun marke "ten-san" sa hipericinom, koji nije tako čuven kao onaj marke "pearson" sa aromom limuna, ali je upakovan u fantastičnu kutiju sa plavim i belim štraftama koje podsećaju na morske talase. . . Plavi tramvaj njišti kao krdo plavih konja, kao veliki talas, korača unazad odbrojavajući pragove, prolazi osenčenom stranom ulice pored poslastičarnice "City", ali nema te - nema me, ili nema tate – nema mame, nestao sam, sasvim sam izbledeo. Ulica je tunel, mrak kojim nešto klanca, samo napreduje i ne može da skoči ni levo ni desno, ni na izlog poslastičarnice, ni na izlog parfimerije, ogledaju se jedan u drugom, jer levo je desno i desno je levo, zato drži se pruge koja ipak nekud vodi, međutim počinje kiša, provala oblaka sa munjama i gromovima ...

Novac koji sam dobio da kupim sapun potrošio sam na sladoled. Sedim u boksu od zelenog pliša dok mi baba Barlaćka servira na ružičasti mermerni stočić sjajnu rostfraj zdelu sa dve velike bele kugle sladoleda od limuna. Kaže mi: "A, pustio te majstor malo, dobri smo mi ljudi, mi majstori." Ne pokušavam da joj objasnim da ja nisam nikakav šegrt. Pretvorio sam se u sapun koji se topi, koji peni u ustima, pretvorio sam se u ukus limuna, u nešto. Kada sam se malo kasnije ipak vratio u Pavlovu ulicu, naše kuće beše nestalo, ostala je samo senka.Uzalud sam kao psić trčkarao okolo.

Ali da se vratimo našem stolu. Caro il mio Leporello, Leporello, mio caro, ko je sledeći? Možda neko...a da, čini mi se da se zvala Zajra Dojnaš, teta Zajra. Živela je sama na mansardi u potkrovlju zgrade gde je leti bila nesnosna vrućina. Zbog toga je bila stalno u bikiniju koji samo što je postao modni hit. Takođe, prva je koristila ventilator koji je kupila u nekom komisionu u Jevrejskoj ulici. Bila je izrazito šlang i tamnog čistog tena kao crnkinja, nije vadila cigaretu iz usta, tako da joj je glas bio kao malo napuknut. Inače, redovno je pratila holivudski repertoar u bioskopu "Jadran", u Poštanskoj ulici. Kasnije je otišla u Švajcarsku da radi, ali se brzo vratila, nije joj se tamo svidelo. Naravno, nije Švajcarska Amerika. Ali posle je ipak otišla u Australiju i tamo joj se gubi svaki trag. Volela je moga oca, onako, čisto, prijateljski. Imala je običaj da ga oslovljava sa "Đovani, brate!" Oboje su bili žešće komunjare, ali pomalo naivni, zanesenjački su verovaliu da su svi ljudi, čitavo čovečanstvo, braća bez obzira na nacionalne i rasne razlike, a naročito su prezirali popove i crkvu koju su smatrali za glavnog krivca za sve ljudske nevolje. Inače, moj otac je bio učesnik Španskog građanskog rata i kao čoveka veoma zatvorenog i ćutljivog, ipak sam bio u prilici da ga nekoliko puta čujem kako na hodniku, onako u prolazu, priča Zajri neke epizode iz rata, što je ona prosto gutala.

Koliko je sluh pouzdaniji od vida? Jedne noći kroz odškrinuta vrata spavaće sobe čuo sam nešto: otac je govoreći u snu optuživao majku koja je već davno bila mrtva, za neko, da li ubistvo ili neverstvo, nisam mogao da razumem, spominjao je i neko ime, ali ono je ostalo tajna, kao da je bilo izgovoreno preko nekog razglasa sa veoma jakim eho efektom, umnožavalo se, pritom dobijajući sve nova i nova značenja.To me je strahovito pogodilo, nisam baš dobro shvatao o čemu se radi, ali sam bio ubeđen da je mama nevina. Ujutro nisam bio siguran da li sam sve to sanjao ili je otac stvarno govorio u snu. Kasnije kada sam malo bolje bio upoznat sa prirodom muško-ženskog odnosa, mislio sam da je to bio njegov izgovor za nesugurnost koju je osećao kao muškarac. Jasno je bilo da sa njim nešto nije u redu. Imao je probleme koje nije hteo ni sa kim da podeli, nije bio u pitanju samo moj brat. Sa užasnim migrenama koje su se javljale u razmacima od dve do tri nedelje i obično završavale mučninom i povraćanjem, ležao je u mraku sobe nepomičan, prepušten, verovatno, najcrnjim mislima. Ipak se suprotstavljao tom beznađu, kako mi je jednom rekao, tako što je dočaravao šum talasa koji zapljuskuju prag kuće. Poreklom je bio Mediteranac, generacije njegovih predaka su se rađale i živele na moru, tako da je i u njemu plamsala ta čežnja za vodom i pustolovinom. Verovatno je teško patio zbog toga što je morao da živi u pustoši i monotoniji Panonske ravnice. Ali već u pubertetu sam počeo da sumnjam da mu ta stanja služe kao opravdanje da ne razgovara sa mnom. Za njega je svaki razgovor bio teret, najstrašnija uzaludnost, osim kada je u pitanju bila Zajra, ali i njoj je samo on govorio. U stvari, njegov problem je bio što nikoga nije slušao, nije ga uopšte interesovalo šta drugi ljudi misle, šta osećaju. Postojao je samo taj večiti monolog, romorenje u sopstvenu bradu. Koliko puta sam ga čuo iz druge sobe ili iz kuhinje kako razgovara sam sa sobom, kako šapuće: kakva budaletina, koji kretino i slično. I mislio sam, koga sad tako lepo časti, kome su upućene te uvrede? A, u stvari, on je to govorio sam sebi, proklinjao je sebe zbog nesnalaženja, zbog raznih grešaka koje je počinio i koje su ga postepeno dovele u sasvim beznadežan položaj. Ili je to bila samo neka mazohistička potreba, mračno zadovoljstvo da sebe stalno kinji i ponižava. Da li je njegov položaj bio zaista beznadežan i ko je mogao biti kriv za to, ja to, stvarno, nisam mogao tada još da shvatim. Ali umeo sam i te kako da ga gnjavim, već sa sedam-osam godina sam mu stalno postavljao tako glupa pitanja, kao: Gde sam ja bio pre nego što sam se rodio? Ili: Zašto mora da se umre? Na šta on apsolutno nije znao šta da mi odgovori. Međutim, jednog dana vraćajući se iz škole, bio sam svedok kada je u ajnfortu naše kuće Zajra Dojnaš ošamarila mog oca, a zatim stepeništem pobegla u potkrovlje. Ovaj događaj je bacio novo svetlo na karakter njihovog odnosa. Nisam znao šta o tome da mislim, ali ćutao sam kao zaliven.

Već u višim razredima osnovne škole ja sam, takođe, bio redovni posetilac bioskopa "Jadran", u Poštanskoj ulici, tako da sam ponekad i Zajri pravio društvo. Sećam se da sam se tresao od straha gledajući film "Hiljadu očiju doktora Mabuzea", ali posebno me se dojmio film Džeka Arnolda, "Čovek koji je iščilio". To je priča o jednom bračnom paru bez dece, naoko srećnom. Međutim, muž jednog dana počne da se smanjuje. Regresira u uzrast dečaka, a zatim se pretvori u Palčića. Žena ulazi u odnos sa drugim muškarcem, njenim poslodavcem i oni kao par postaju čoveku koji se smanjuje nešto kao mama i tata, ali, u stvari, žele da ga se otarase. I tako, herojski se boreći sa svim nevoljama koje prate tu njegovu menu, posebno je bilo uzbudljivo kada ga kao Palčića napadne mačka, kada na kraju, kroz podrumski prozorčić, čovek manji od palidrvca, izađe na suncem obasjanu ulicu, meni se niz obraze osute pubertetskim bubuljicama slivaju suze u potocima. Ali u bioskopu "Jadran" gledao sam i film "Pesma" snimljen po romanu little-big pesnika i ibis-redibis revolucionara Oskara Darvinčija. Svi koji su gledali taj film ili čitali knjigu, setiće se one scene u potkrovlju, u vešernici, koja prikazuje seksualni odnos pesnika Vekovića i njegove komšinice, neke pralje koja je tu širila veš. To mi se uopšte nije svidelo, traumatizovala me je okrutnost i silina koitusa, dvosmislenost zagrljaja. Dugo sam bio pod tim lošim utiskom. U tom trenutku, izgleda, još nisam bio spreman za takvo iskustvo. A i ta ideja o potkrovlju kao poprištu zločina u mojoj svesti se, valjda, nije nikako smela dovesti u vezu sa Zajrinim potkrovljem koje je za mene bilo nešto kao Aricija ili Monsalvat, sveto mesto.

Ali hajde da krenemo dalje, koga se još sećam, ili koga se još mogu setiti? Iz mraka, iz dubine scene izranjaju likovi nedovoljno jasni, bez imena. Ništa, baš ništa ne mogu za njih da učinim, da li? Ni da ih pozovem, da ih prigrlim, ni da ih povredim, da ih gurnem dublje u tamu, lica uplakana sa razmazanom šminkom, aveti, da im saopštim neku laž, da im šapnem, da im pojasnim šta ih je snašlo. Ili da im kažem šta ih je promašilo, zaobišlo zauvek, izneverene nade, obećanja pusta. Ipak, ja vas volim, utvare drage, jedina moja bratijo verna, što me pratiš u stopu, ali oprezno, na rastojanju. Razumem vas, nisam baš prilika od poverenja.

Na primer, takav jedan lik na granici opažljivosti je domar naše zgrade, izvesni Adam F.

Pijanac, žena pokušala da ga otruje, dala mu nešto da pojede. On je preživeo sa teškim oštećenjem ždrela, a ona zavšila u zatvoru, u okovima. Međutim, on posle izgubi stanarsko pravo, zapravo, nije ga nikad ni imao, isteraše ga na ulicu i tako postade klošar. Žena, pak, kad se vrati sa robije, oda se prostituciji i pretvori taj podrumski stan u bordel. Ali šta sa tim? Na šta me podseća ili na šta liči ta pričica? Pa, to je svakome jasno. Opet mi je pripala muka: vrlo patetično zvuči činjenica da sam zaista odrastao u Pavlovoj ulici. Ali verovatno je to bio razlog zašto sam se identifikovao sa jednim dečakom iz čuvenog romana Ferenca Molnara, u pitanju je jedan sasvim sporedan lik, ali zaveo me, mamicu mu. Sećam se neke slike kada u praznoj školskoj dvorani, dečak stojeći pored klavira odsutno prebira po dirkama, samo dva, tri tona – ko je to? Međutim, njegova škola je u nekom indijskom selu, u srcu džungle. Kada uveče krene kući, iz šikare ga vreba tigar, kao i svakog mladog majmuna. Ili je škola negde u afričkoj savani, na ivici pustinje. Kada u suton krene kući, iz visoke trave vrebaju ga lavovi, kao i svakog mladog bivola. Tigar ili lavovi? Jedna je posvemašnja noć a mnoga su sunca, mnoge vatre. Nedavno sam pokušao da se setim kako se taj dečak zvao, ali nikako nisam mogao da se setim. Prolazeći Duvanskom ulicom svratio sam u Gradsku biblioteku i zamolio bibliotekara, jednog mlađeg čoveka, da mi sa police skine knjigu "Dečaci Pavlove ulice", da nešto proverim. Mladić me je začuđeno pogledao, upitao me je: "Izvinite, da li ste vi član biblioteke?" Odgovorio sam da nisam, ali da bih želeo samo nešto da pogledam tu pred njim. Na to mi je on hladno odvratio da ne vidi razlog zašto bi mi dao knjigu. "Znam, ali knjiga vam je tu nadohvat ruke." Ćutao je. Kasnije kada sam bio u prilici da otvorim knjigu, da pronađem ime, jednostavno, nisam mogao, nisam smeo, sam bog me povukao za rukav. Prepustio sam to definitivno zaboravu. Jednom sam čak pomislio da možda tog imena i nema u knjizi, da je taj lik nestao i uplašio sam se. Baš koješta. Ili Švejk! Izgleda da je od svih literarnih likova, lik Švejka jedno od najčešćih ovaploćenja u tzv. stvarnosti. Iako oni koji su ovim imenom krstili određene prilike, teško da su ikada imali Hašekovu knjigu u ruci, najvrovatnije, samo su nešto slušali o Švejku. U Ujvideku, s kraja pedesetih, koliko se sećam, bilo je bar pet-šest takvih prilika, skoro svaki kvart je imao svog Švejka. Ali ta ovaploćenja ili, preciznije rečeno, metensomatoze, možda najbolje predočava priča o nosorogu: Kada su prilikom jedne posete zoološkom vrtu, neka deca upitala čuvara, kako se zove nosorog, on im je rekao da se zove – Časovničar. I deca su odmah pomislila da između nosoroga i časovničarskog umeća postoji neka veza, tj. da taj nosorog zaista ume da popravlja časovnike i bila su u pravu, taj nosorog je to, ipak, nekako mogao, u šta onaj čuvar ni u snu ne bi mogao da poveruje, iako je upravo on nosorogu nadenuo to ime. Ali preslikavanje je najveće čudo, najveća misterija – ta sličnost, tj. razlika. Ljudi su deca i to ne velika, nego mala, sasvim mala dečica. U životu, kao i u priči, uz malu pomoć zvezda sve se ipak nekako narihta, makar mic po mic, samo treba biti dovoljno uporan, pardon, oprezan. Ma, šta mi napriča! Zaista znam jednog nosoroga koji radi kao časovničar i koji teško da je u životu popravio neki časovnik, naprotiv, mnoge je pokvario, ali i dalje radi, tj. ti časovnici koji su bili kod njega na popravci i dalje rade, pokvareni su ali rade, samo što ne mere tačno vreme – varaju. Kada je, pak, matematika u pitanju, stvari stoje drugačije, ali kako sam nešto načuo, po najnovijim teorijama i tamo je haos. Naravno, ja se pre svih sećam Švejka iz Rotkvarije. U šinjelu, sa šapkom, mali debeljko sa prćastim crvenim nosem, zapišava uglove kuća, tocilja se po ledom okovanoj Šafarikovoj ulici, dok na zimskom nebu plamte dve-tri nepostojeće zvezde daleke hiljadama svetlosnih godina. Živeo je sam u nekom dvorištu kao neko biće, nešto između rovčice i tri praseta. Da li je imao viruse u njušci ili je samo slinio od hladnoće? Izgubljen u pričama-ludorijama, bez ikog svog, kako je uopšte mogao da preživi tolike godine? Od čega? Pa, verovatno od tih priča, od verbalnih eksplozija koje su same sebi bile svrha. A i taj oberlajtnant što ga otpusti, što mu dade voljno, stvarno nemam reči. . .

Tišina. A onda se iz mraka približava mali kovitlac, orkančić iz kog se pojavljuje kao neki motiv oružja, na primer: Amfortasovo ukradano koplje, ukradena relikvija. Ali to je, u stvari, očev pištolj koji je on doneo iz Španije i čuvao kao dragoceni trofej. Ležao je godinama zaboravljen u ormanu u dnevnoj sobi ispod nekih sudskih akata. Ali kako kaže stara kineska poslovica, jednom, ipak, dođe taj dan kada oružje koje se čuva u kući mora biti upotrebljeno. I tako jednog dana otac ustanovi da je pištolj nestao. Bio je zbunjen, ali ubrzo složi kockice i optuži za krađu nekog našeg rođaka, inače, poznatog lovca i velikog ljubitelja oružja, koji je jednom prilikom, neposredno pre nego što je otac otkrio da pištolja nema, prenoćio kod nas i baš spavao u dnevnoj sobi gde se nalazio orman u kom je pištolj bio ostavljen. Međutim, slučaj je ostao dugo nerešen. Otac je insistirao da rođak vrati pištolj, ali nije hteo da ga prijavi policiji. Ovaj, pak, nije vraćao pištolj, uporno je tvrdio da ga on nije ukrao i čak se stravično uvredio. Kopča: U međuvremenu desi se jedan tragičan slučaj na nekoj svadbi. U ludilu pijanstva, kum potegne pištolj i opali par metaka u plafon. Jedan metak rikošetira od lustera i smrtno rani mladu koja je sedela za stolom i koja preminu tu na licu mesta, na rukama nesrećnog mladoženje. U istrazi se ispostavi da je pištolj iz kog je pucao pijani kum, upravo, očev ukradeni pištolj. Dotični kum je bio, niko drugi, nego naš zet, propali fudbaler i zavodnik, čija je žena bila mamina veoma bliska rođaka koja je još sa šesnaest godina pobegla od svojih roditelja i udala se za njega. Ona je, inače, po očevim rečima, veoma ličila na moju majku. Pošto je bila samo nekoliko godina starija od mene, imala je običaj da i posle mamine smrti često dolazi kod nas i da se igra sa mnom. S vremenom su se te posete proredile, pogotovo kada se udala, ali je ipak nastavila ponekad da dolazi, bar jednom ili dva puta godišnje. Naravno, bila je upoznata sa svim kućnim tajnama, tako da je znala i za pištolj. Ja sam se kasnije setio da je par nedelja pre nego što je otkriven nestanak pištolja, ona bila u poseti kod nas i da je nešto zavirivala u orman. No, u svakom slučaju, otac je sada bio u nevolji, pošto je rođaka u istrazi rekla da joj je otac posudio pištolj, a ona ga posle dala mužu. Takođe, onaj uvređeni rođak nikako nije hteo da svedoči u očevu korist i da potvrdi da ga je otac sumnjičio za krađu. Ipak, posle nekoliko izvinjenja i preklinjanja, on je najzad popustio i potvrdio u istrazi da ga je otac sumnjičio i tako je slučaj razrešen. Za ubistvo iz nehata naš nevoljeni zet dobi nekoliko godina robije, rođaka za krađu, uslovnu kaznu, a ocu bude vraćen njegov pištolj. Međutim, otac je smatrao da je taj pištolj sada bio na neki način oskrnavljen i jedne noći sa Varadinskog mosta baci ga u Dunav na čijem muljevitom dnu leži, verovatno, i dan-danas.

Malo sam sačekao, nigde nikoga, a onda se iz mraka pojavljuje jedna maska, bilo čija maska, maska maske. Mislim da znam ko bi to mogao da bude. Opasno je. Vidim onog drugara kako vrti glavom, daje mi znak da se povučem u senku. To je onaj korak unazad, tako uzbudljiv, ipak, opera je to, doduše, životinjska, ali opera, opereta. Iako bi taj susret mogao da bude kruna svega. Ipak, ne! Izronila je iz noćnog okeana zaborava. Nisam joj dao da pije. Zašto? Zato što bi to bio poslednji razgovor. Poslednji, ali za koga? Možda sam pogrešio. Nisam je odgurnuo, samo sam je blago uronio u tamu. Čak pre bi se moglo reći da sam je samo pustio da ode u noć svojim prijateljicama, tamo gde joj je i bilo mesto. Prenuo me je nekakav šum, kao nekakvo struganje. Bio sam zaspao za stolom, ili sam se možda probudio, umro sam. Od onog drugog ni traga, samo ja. Telo mi je bilo sve od metala, sasvim zarđalo, kao nekakva mašina. Svaki pokret je izazivao natprirodno jasan šum koji je odjekivao u šupljoj utrobi. Međutim, u ustima sam osećao ukus sapuna, ukus limuna. Pokušao sam da ispljunem penu koja je kuljala, ali ipak sam gutao, samo sam nastavio da gutam i osećao sam neopisivo zadovoljstvo i gađenje u isto vreme.

LIBRETTO INTEGRALE

Otac i majka živeli su u divljem braku. Ništa crkva, ništa država. Rodio sam se. Otac nas je istog časa napustio. Nije mogao da podnese dečji plač. Posle par godina majka se udala za nekog pijanca koji ju je stalno tukao. U rastrojstvu pokušala je da ga otruje. On je preživeo a ona u zatvoru izvršila samoubistvo, obesila se. Prešao sam da živim kod oca koji se u međuvremenu spanđao sa jednom maminom rođakom koja je bila veštica, bavila se crnom magijom. Stanovali smo na njenoj mansardi. Jedne noći sam ih video kako se grle. Ona nagovori oca da me se otarase. Nije hteo da pristane, iako nije znao šta će sa mnom. Postavljao sam mu stalno pitanja na koja nije znao da odgovori. Onda je otputovao. Ostao sam sam sa maćehom, šta li mi je već bila, ne znam ni sam. Jednog dana poslala me je u prodavnicu po sapun, pretvorila me u psa. Nastavio sam da živim sam u nekom dvorištu. Nisam uopšte znao ko sam i odakle sam došao. Pričao sam gluposti i pokazivao ljudima zvezde. U međuvremenu na nekoj svadbi moj očuh, onaj pijanac, pucajući iz očevog pištolja koji je našao u našem stanu, nehatom teško rani moju maćehu, vešticu, koja je na toj svadbi izigravala kumu. Umirući ona se pokaje, pozva oca i zakle ga da me pronađe. Ovaj krene da putuje diljem zemljinog šara ali me nije bilo nigde. Na kraju me pronađe samo dve ulice dalje od naše kuće u jednoj šupi. Nas dvojica nastavimo da živimo zajedno kao muškarci i prijatelji. Ali kada sam imao osamnaest godina, upetljam se u politiku, u stvari, to mi je namestio moj najbolji drug, ili sam počeo da kradem gde sam stigao, tek, budem uhapšen i deportovan na neko ostrvo. Tu i umrem od gladi. Otac, star i teško bolestan, leži sam na mansardi i u mraku dočarava šum talasa koji zapljuskuju kuću. Neće da umre!

P. S.
(Preporuka: ne čitati)
Pisanje – kopulacija – proždiranje
Kanibalizam – nekrofagija - koprofagija
Prolazeći grobljem, don Đovani poziva mrtvog komendatora, koga je probo sopstvenim bodežom, na večeru. On, u stvari, hoće da ga pojede, da večera leš. Međutim, mrtvac, leš se pojavljuje kao kameni kip, kao telo od kamena. Pošto je osujećen, don Đovani se kao želeći subjekt okreće sopstvenom zarđalom telu, tj. pretvara se u objekt želje, samoproždire se, jede sopstveni izmet.
Pisanje kao samozavođenje, kao jedenje sopstvenih govana

URVIDEK

2010-03-22T05:17:00.000-07:00

"NIKITA"

U proleće rano dok spava
Zebu mu ruke bez rukava

“Svaki moj pogled je krst” – izjava pobožnog snajperiste.
“Bog je svuda kod kuće, mislim, domaćin je, samo ne uvek, nekad izbiva.”

“Pejzaž zemaljski je predivan. Međutim…”

Pre svega, moram da kažem da se ovo što ću sada ispričati događa isključivo u mojoj glavi. Ako bi me neko ubedio da je ovo istina, poludeo bih, jednostavno, ne bih mogao to da podnesem. Ali, dragi čitaoče, nemoj očekivati bog zna šta, jer kada se malo bolje pogleda, nema u svemu tome ništa posebno, šta više, moglo bi se reći da je ovo jedna sasvim obična priča, obična da običnija ne može biti.

Svako jutro u našoj spavaćoj sobi, ali i dnevnoj i radnoj, jer ona je sve to, gužva je oko kompjutera. “Okrenimo se kompjuteru sirotinjskom, juriš na kompjuter!”, što reče onaj banatski uncut. Kompjuter je zaista sirotinjska zabava. Nemaš posao, nemaš kuda da ideš, onda sedi kod kuće, jer kompjuter je sve. Uvek se nađe parica da nađeš provajdera, da budeš na vezi. Jedino je problem što jadni komjuterčić opslužuje nas troje, tako da važi ono narodno pravilo – ko prvi do đevojke, njemu đevojka. Ja obično kuckam nešto u “word”–u, žena otvara pasijans ili se sličuga po internetu, a ćerkica igra igrice i to “war games”, nego šta, hoće da bude muško, pa, u p.m. Ne putujemo nikuda, a i što bismo, kad je kod kuće najlepše – opet nekog citiram, ovog puta mog svekra, pardon, tasta. Živimo svi u toj jednoj sobi kao podstanari kod ženinih roditelja koji nas, praktično, izdržavaju svojim penzijicama. Inače u sobi se nalaze osim već spomenutog kompjutera i stereo uređaj, televizor, police sa knjigama, orman okrugli stočić i dve stolice, zatim, tu su i tri kreveta i to dva dečja na sprat u kojim spavamo ja i žena i jedan veliki, bračni, za našu ćerku. Rečju, ne možeš se okrenuti, sedimo jedno drugom na glavi. Prostor se sažima, kubizam cveta, preklapaju se oblici, likovi srastaju. Često mi se čini da smo žena i ja kao sijamski blizanci leđima srasli jedno za drugo. Ili da mi je ćerka prilepljena uz list desne noge ili uz bedro i taj čudan osećaj ume nekad da potraje. Ali ima to i svojih prednosti, iako postajemo pomalo nervozni, uznemireni kao životinje, pogotovo kada mesečina naraste, pa stvari počnu da se gurkaju napučene vibracijama, voda ih povuče, padaju sitniji predmeti sa stočića, kotrljaju se, beže u najudaljenije uglove. Žena, obično, tada hoće da napravi novi razmeštaj, od čega se meni diže kosa iako nemam tri vlasi na temenu.

Uzeli smo se iz ljubavi, a poznato je da je brak ugovor, tj. posao. Nismo nikada ništa sanjali, pogotovo ne a obaramo jedno drugom ruke i slične gluposti. Kao da je obaranje ruku, ili krbanje, kako to mangupi zovu, puška koja na početku priče visi na zidu, a na kraju mora da opali. Jednostavno, bila je to čista slučajnost, to da smo se sreli. Ne znam šta da kažem za ženu, ali ja stvarno nisam bio rođen otac porodice, a i bio sam već u godinama kada se to postavilo to pitanje. Ali desi se jednog dana da žena ostane u drugom stanju. Naravno, nikakvi radikalni potezi nisu dolazili u obzir, dete će se roditi, morali smo se pre toga venčati da nikoga ne sekiramo. Žena je bila malo zabrinuta kako ćemo živeti, od čega. Ja sam joj obećao da ću se zaposliti, naći ću već nešto. Svi su bili presrećni, naši roditelji su blistali – kao, eto, sve se lepo završilo, postaćemo mama i tata, tj. oni će postati babas end dedas, a u stvari sve je tek počinjalo. Ženin stomak se već lepo zaokruglio. Jednog dana naslonio sam uho na njen goli pupak. Čuo sam jasno kako beba kaže, naravno, ne rečima, bila je to čista telepatija: “ Tata, ja sam princ!” Pomislio sam – razbojnik je, muškarac je, što mi je imponovalo. Žena je bila u četvrtom mesecu trudnoće kada smo se u oktobru venčali u jednoj fruškogorskoj varošici nadomak Urvideka. Odlučili smo se za to mestašce da izbegnemo gužvu. Na venčanje nismo zvali nikog od prijatelja, prisutni su bili samo naši roditelji i kumovi. Međutim, neko je provalio zaveru i kada smo izlazili iz crkve Svete trojice, još su odjekivali sa orgulja zvuci svadbenog marša, čekala nas je bulumenta koja nas je zasula cvećem i konfetama. Posle sam morao sve da pozovem na ručak u obližnju krčmu što me je udarilo prilično po ionako tankom buđelaru, ali jednom se čovek ženi, šta ćeš. Posle ručka koji se odužio žena i ja smo seli u jednu rasklimatanu oceanikplavu “bubu” okićeni ružičastim trakama, to su nam u međuvremenu prijatelji zakačili, i pobegli iz čitavog meteža koji nam i nije baš prijao. Kada smo izašli iz krčme, zapanjeno smo gledali, čitav predeo je bio bio pod snegom. Dok je trajao ručak, što je interesantno, počeo je da pada sneg iako beše oktobar, tako da smo se spustili svo troje (žena sa bebom u stomaku i ja) kao sa sankama niz fruškogorsku padinu. Spustiti se u proleće ili u jesen, u miris “fantazija”. U stvari, vratiti se, kud? Na početak emocija. Najvažniji trenutak: bio je sumrak, izašao sam iz stana, stajao sam u prohladnom hodniku, krenuo sam u šetnju prema Dunavu i nije postojalo ništa osim toga.

Dakle, već sutradan čekala me je potraga za poslom. Mislio sam, imam vremena, tražiću dok se dete ne rodi, a onda, ako do tad ništa ne nađem, zgrabiću bilo šta, neću se predomišljati. Uvek sam imao puno prijatelja, bio sam, moglo bi se reći, omiljena figura u mom gradiću, nešto kao dežurna budala, pesnik-luda. Naravno, sva ta prijateljstva su bila, tako da kažem, neiteresna. Ja sam bio slobodan čovek, nisam zavisio ni od koga. Nisam tražio na zajam, niti sam davao, čist račun, duga ljubav. Pre svega, nisam se nikada družio sa političarima, što i nije baš pametno. Naravno, u ovoj novonastaloj situaciji svi su se nudili da pomognu, imao sam njihova obećanja a i direktna posredovanja, ali ni je dan od tih prijatelja nije bio na nekom bitnom polažaju da bi mogao moj problem da reši za pet minuta. I tako, išao sam kod raznih direktora gradskih ustanova. Obično bi me ljubazno primili, ali se uvek do kraja ispostavljalo kao problem to što nisam završio fakultet.

Odem tako po preporuci kod direktora Matice iseljenika, jednog starijeg gospodina, inače stručnjaka za dijalektologiju. On me lepo primi, ali vidim da se nešto snebiva, kaže mi: “Znate, mogao bih da vam dam jedan posao, ali prosto mi je neprijatno da vam to predložim, nije to za vas.” “Pa dobro, recite šta je to, o kavom se poslu radi?” – kažem ja, takođe , malo snebivajući se. “To je posao redara u našoj čitaonici. Sedite gore za pultom i ako neko od čitalaca remeti mir, udarate prutom po pultu, ili viknete: tišina! A bogme, ako ni to ne pomogne, malo ga švićnete po nogama ili preko leđa, ali po glavi ne, to nikako.” “Hm, hm, zanimljivo.” “Znate kaj – kaže opet ovaj stariji gospodin – idite vi na policiju, pardon, ovaj, htedoh reći, idite i položite taj diplomski, ta, to možete da uradite za par meseci i onda dođite, daću vam pristojan posao.” Ja jedva dočekam ovaj predlog, pokupim se i tutanj kući.

Posle izvesnog vremena učestvovao sam na nekom konkursu za novinare-pripravnike u Gradskom listu. Pomešao sam se sa silnom dečicom, radili smo neke tesove. Naravno, nisu me primili iako je u komisiji sedeo moj najbolji drug iz osnovne škole. Razlog: treba im mlađa radna snaga koja je spremna da gine na terenu. Zatim sam išao, takođe po preporuci, kod direktora radija, jednog prevejanog partijskog čoveka koji me je zezao dobra dva meseca u fazonu dođi za tri dana, dođi za dve nedelje. Pametan čovek, neverovatno!

Ali desi se u međuvremenu opet nešto. Jedan moj dobar prijatelj, ali stvarno dobar, pokuša da posreduje kod direktorke televizije. Međutim, dođe do incidenta. Na pomen mog imena ova odvrati da ne može da me primi na televiziju jer je opšte poznato da sam ja problematična ličnost. Na to moj prijatelj šokiran plane, kao, šta joj to znači, neka objasni tu definiciju “problematična ličnost”, u pitanju je pre svega bio princip, ne ja lično. Ali ova odbije da objasni i reče mu da on i sam to dobro zna. I skoro se napsovaše, a bili su baš dobri.

Posle ovog dogodeka počele su da mi bivaju jasnije neke stvari koje sam primećivao u poslednje vreme. Naime, primetio sam da mi se neki ljudi više ne javljaju na ulici. I to nisu bili neki poznanici, nego prijatelji, naravno, ne oni iz najužeg kruga, ali školski drugovi, ali čak ljudi sa kojima sam delio i dobro i zlo ’68. godine. Razmišljao sam šta bi mogao biti razlog tome i došao sam do zaključka da je moguće da se pročulo da tražim zaposlenje na sve strane, pa se ti ljudi uplašili da i od njih ne tražim i sada okreću glavu kad me sretnu. Ali posle onog incidenta kojije imao moj prijatelj sa direktorkom televizije počeh da sumnjam da je nešto mnogo gore.

Bilo je to vreme kada je počelo da se zakuvava u zemlji, pretio je rat i rasulo, a zatim je došla famozna plišana dikatura da nas zaštiti i spase od svih zla – hvala joj i “nemojte nas više braniti!” Rat je ozbiljna stvar, on prvo počisti mangupe i budale. Da li je to tačno? Možda je pre istina da ih pokupi i iskoristi. Otud, valjda, i ta prevelika ukrućenost, ta poza ozbiljnih muževa, nemaju više vremena za šalu, otadžbina zove, crkva ili, pak, čovečanstvo zove, sam Gospod, treba spasavti naciju, veru, ili planetu, svet, čak transcendenciju, ali, naravno, za pare, ozbiljan čovek ništa ne radi za džabe. Ako su nekad i imali simpatija za nekog šaljivdžiju, sada je to vreme prošlo. Rat je i šansa da se posvete, da postanu heroji. Nema ništa bez slave, bez istorije, bez uglednog mesta u toj paradi. I ljudi su počeli da se svrstavaju levo i desno, uostalom, kako je uvek i bilo, da igarju lutriju, da secuju, što bi se reklo. Ipak, sve mi je to izgledalo kao neko teranje, kereća posla. Jedni su bili za čvrstu ruku, za diktaturu, drugi za demokratiju, jedni za rat, drugi za mir – opasne igrice, ali su u suštini dosadne i providne, i što je najgore iznurujuće. Ali da ne duljim, u čitavoj situaciji ja sam ostao nekako po strani. Nisam video sebe kao nekog ozbiljnog čoveka koji je trebalo da učestvuje u svemu tome. Moglo bi se reći da ja nikad nisam bio iniciran u svet odraslih, jednostavno, nikad nisam bio primljen u to društvo i samim tim nisam imao nikakv osećaj krivice i odgovornosti. Uostalom, nijedna partija me nije zvala da joj pristupim, nisam im, očigledno, predstavljao neku značajnu personu koja bi mogla bitno da pojača njihove redove. Privatno, pred prijateljima, ja sam, pak, iskazivao svoja ubeđenja otvoreno i svi su oni znali dobro da sam u duši liberal, anarhista, dakle, da su mi diktatura i fašizam mrski, čak odvratni. Međutim, primetio sam da me na ulici izbegavaju baš ljudi koji su se javno deklarisali kao demokrate i opozicionari, što me je pomalo čudilo i čak vređalo. Pomislio sam da me je neko od fašista oklevetao iz čiste pakosti, neko kome je moj anarhizam i nonkonformizam još poodavno smetao. Rešenje je bilo da javno iskažem svoje stavove, hrabrosti mi nije manjkalo, ali pri pomisli na to osećao sam se nekako glupo, kao neko kome to apsolutno ne priliči, tako da sam odustao. A i gde sam ja to mogao da iskažem svoje stavove javno, možda samo na nekom javnom skupu, na nekoj političkoj tribini, s obzirom da su mi medji bili sasvim nedostupni. Međutim, imao sam jedan feler – kad bih govorio pred nekim širim auditorijumom, počinjao bih da zamuckujem, i to sve jače i jače, i to je bilo tako neprijatno da bi se svi prisutni namah razbežali. Da bih ipak nekako umirio svoju savest, ali i sujetu, imao sam običaj da sednem ujutru na bicikl i da se stuštim niz bulevar pritom vičući iz sveg grla: “Dole diktatura, dole đubrad fašistička!” Čistačice ispred picerija i kafića su me zapanjeno posmatrale. Jednog jutra dve su me sačekale kod Si-marketa i jedna me je gadura tako opaučila metlom da sam pao na parking i prilično se ugruvao i pritom odvalio retrovizor na jednom dzipu. Morao sam da platim sto maraka na licu mesta vlasniku koji je upravo izlazio iz prodavnice.

No, opšta situacija je bila sve gora. Nije mogao da se zaposli ni neko ko je bio u mnogo boljoj situaciji od mene, ko je imao prave veze. Tek, bilo je jasno da od mog zaposlenja neće biti ništa. Ostao je još samo fizički rad, fizički posao. A to je značilo zakupiti tezgu na Futoškoj pijaci, nabaviti neki stari “vartburg” I svako jutro, bila ciča zima ili žarko leto, na kvantaš po robu. Ali odlučiti se na tako nešto bilo je zbilja teško. Mislio sam, ako počnem da radim taj posao, umreću za dva meseca. Uprkos ratnom stanju i bedi u koju se tonulo, postala je odjednom jako popularna tzv. zdrava hrana, na sve strane su se otvarale makrobiotičke prodavnice. I tako počnem da pravim kod kuće makrobiotičko pecivo I da to valjam na crno. Morao sam svako jutro da poranim da umesim I ispečem šezdesetak kifli od integralnog brašna punjenih povrćem, koje sam tovario u jedna kolica za pijacu, a zatim ih raznosio po prodavnicama. Inače, ta kolica će kasnije postati veoma bitna, nekako će se sve oko njih vrteti. Eto, ipak je nemoguće izbeći u priči pušku koja je visila na zidu, jer ta kolica su još mnogo pre nego što je sve ovo počelo, zbilja, visila kao puška, doduše, u špajzu o jednom klinu, a da li su na kraju opalila, to ćemo još videti, tj. da li kolica za pijacu mogu biti opasno oružje.

Bilo mi je dosta teško, nisam voleo rano da ustajem, ali drugog izbora nije bilo. Ali to je bilo bolje, nego ići svakog jutra na kvantašku pijacu. U početku posao je išao dosta dobro. Skoro svakog meseca sam od pretprodavaca deviza, za taj novac od kifli, kupovao oko hiljadu maraka što je bilo solidno. Mogao sam čak I da štedim, imao sam u planu da za godinu dana kupim nov auto. Medjutim, uskoro poče inflacija I sve ode do djavola. Sada sam mogao da radim to za iste pare, ali I promet je opao, tako da često nisam mogao da prodam ni desetak kifli na dan. I onda sam, jednostavno, prestao. Za to vreme je bila karakteristična jedna pojava, jedan prirodni fenomen, tako da kažem. Naime, celu bačku ravnicu je preplavila izvesna korovska biljka, poznata pod nazivom indijska konoplja. Zanimljivo, Indija u Bačkoj. Talasala se konoplja ravnicom na sve četiri strane sveta. U ostalom, ne zovu je rastafarijanci za dzabe “internacionalna travka”, što je bilo sasvim primereno s obzirom na sastav stanovništva, kažem – bilo je primereno, a da li je još uvek? Počela policija da hapsi ljude na čijim je parcelama otkrivena ova egzotična biljka. Medjutim, ovi su se zaklinjali da ne znaju otkud korov na njihovim njivama I to nije bio nikakav blef, nisu imali ljudi pojma, neko se vozio kabrioletom od Sabatke do Urvideka I bacao semenke I levo I desno a posle ih je I vetar razneo. Bilo je toga toliko svuda da su mogli dobar deo, pogotovu seoskog življa, da pohapse. Do kraja, policija digla ruke od svega, imali su oni u to vreme I važnije poslove. Naravno, bilo je I onih koji su pokušavali da to iskoriste, da beru, pa da prodaju, što je za svaku osudu, te stvarno trebalo strpati u zatvor. Ali slabo im je išao posao s obzirom da je trava bila svakom na dohvat ruke, tako da niko nije imao potrebu da to kupuje, siđe u park, nabere, osuši I puši. Iako sam ja uvek bio protiv pušenje I to bilo kakvog, nisam bezobrazan, mislim pre svega na pušenje duvana, nikada nisam mogao da razumem one koji puše I piju, zbog toga sam, valjda, uvek mrzeo kafane I klubove u koje nikad nisam zalazio. Trava je za mene bila namernica, prehrambeni artikl. U nadev kojim sam punio one kifle, od integralnog brašna, stavljao sam uvek I nekoliko svežih listova konoplja. Nekim kupcima se to toliko svidelo, iako nisu znali u čemu je štos, da su me preklinjali da se vratim kiflama, kada sam prestao da pravim pecivo. Posle sam jednom kupcu objasnio u čemu je bila tajna tog izuzetnog ukusa kifli, kiselo se nasmejao uz psovku: “O, mamicu ti…” bio sam đavo.
April je, prvi, ležim u svom polusobičku na mansardi kod roditelja. Naime, ja i žena smo posle venčanja nastavili da stanujemo odvojeno, svako kod svojih, iako smo imali u planu da se posle rođenja deteta trajno nastanimo kod ženinih roditelja, pošto su oni imali veći stan i mogli su dan nam ustupe jednu pristojnu sobu. Nisam baš bio oduševljen tom idejom ali nije bilo drugog izbora.

Dakle, čujem ćaleta kako nešto ushićerno objašnjava kevi, kuca mi na vrata, zapljuskuje me prolećna svežina, snop aprilske svetlosti širi se u toj malenoj momačkoj jazbini. Otac viče, očigledno da je malo popio: „Izvukli ste premiju, postali ste roditelji sine, sada si otac, otac jednog ženskog deteta!“ „Kako ženskog?“ „Pa, devojčica je!“ „Ali kakva je to premija?“, po malo razočarano ću. „Premija, sine, devojčica je premija, prva nagrada. Ja imam sina i dobro znam šta je to, kamo sreće da si se rodio kao žensko. Ako ništa drugo, neće morati da ide u vojsku i u rat da gine zbog gluposti, a i posao će lakše da nađe.“ Naravno, odmah sam seo na bajs i odjurio u porodilište, ali tašta i tast su me preeduhitrili, zatekao sam ih kako već razgovaraju sa glavnom babicom.

I tako, uskoro smo se smestili kod ženinih roditelja. Dali su nam najveću sobu, ali kada smo nagurali sve neophodne stvari, slobodnog prostora skoro dai nije bilo, tek toliko da se provlačimo kao mačke. Nikako nismo mogli da se odlučimo koje ćemo ime da damo ćerki. Ja sam smislio muško, naravno neću reći koje, žensko nisam imao u planu. Žena je nešto predlagala, ali se stalno predomišljala. Vreme je prolazilo, roditelji su nas opominjali, bilo je već krajnje vreme da to obavimo u zakonskom roku. Jedno veče pošto je beba zaspala a tašta i tast sijali od zadovoljstva da preuzmu ulogu bebisiterke, otišli smo da pogledamo film izvesnog Žan Lik Blesoneksa, „Kasta Diva Nikita“. To je film o jednoj devojčici koja hoće da postane operska pevačica a završi kao teroristkinja, nešto veoma zanimljivo. Još isto veče smo znali da ćemo ćerki dati ime po tom liku, samo nikako nismo mogli da se odlučimo koje od ta tri imena. Celu noć smo se kolebali. Ujutru je pala odluka – zvaće se Nikita. Odmah sam otišao kod matičara, popunio formular, nije bila velika gužva, očigledno, nije se u to vreme rađalo puno dece. Kada je službenica pogledala formular i pročitala u pisano ime, video sam odmah da nešto nije u redu, oklevala je, kao premišlja se, a zatim mi reče: „Ovo neće moći.“ „Zašto?“ „Ne može da se daje detetu ime koje budi neke nedolične asocijacije.“ „Kakve, pobogu, asocijacije?“ Pocrvenela je: „ Pa, vi i sami dobro znate.“ Uopšte mi nije bilo jasno na šta je mislila:“ nemojte, molim vas, pa to je sasvim normalno, opšteprihvaćeno ime. Da li ste gledali Blesoneksov film u Jadranu?“ Ne, nisam, niti me interesuje.“ Zatim je zvala nekog čoveka, glavnog matičara, razgovarali su. Onda je on razgovarao samnom i na kraju je prihvatio, ubedio sam ga, bilo je sve u redu, zvaće se Nikita, sjajno ime za našu ćerku. Naravno, ni našim roditeljima se nije svidelo ovo ime, ali oni su našli rešenje, jednostavno, zvaće je Nikica ili Nike.

Jedne sparne letnje večeri video sam Nikitu kako je spljeskala leptira koji je čučao ispod prozora na zidu naše sobe, imala je dve godine i koji mesec više. Od plavog leptirka ostla je samo siva fleka. Ali pričam gluposti, to uopšte nije istina. U to vreme meni su se često priviđali raznobojni šareni leptirići. Nikita je bila ta koja je svojim nežnim ručicama rasterivala ova moja, u suštini, bezazlena priviđenja. Kada bih je podigao visoko u vazduh, ona bi me udarila dlanovima po ćelavoj tintari dok se ne bih dozvao pameti. Inače, već sa pet šest meseci stravično se dernjala noću. Žena je bila potpuno iscrpljena. Morao sam da nosim Nikitu na rukama dok ne zaspi, a onda bih je preveo u naš bračni krevet i tako se vrlo brzo navika da spava sa nama. Ali kada je imala tri godine postala je jako nemirna u snu, gurala me je i nogama i rukama, tako da sam morao da se premestim u jedan u od ona dva kreveca na sprat. Uskoro je ista sudbina snašla i ženu, pa je i ona prešla u onaj drugi krevetac. Na sreću, bili smo oboje dosta niski rastom, tako da smo mogli da se smetimo, u svakom slučaju, nije bilo potrebno da nam neko testeri noge, ili, ne daj bože, glave. Nikita je ostala sama da se baškari u velikom bračno krevetu, iz dana u noć neki usud ju je teglio i bila je sve veća i veća.

Imala je skoro sedam godina kada sam je jednog nedeljnog jutra poveo na pijacu. Kupovali smo povrće i ostale potrepštine za nedeljni ručak, sastavljao sam kraj s krajem ne bih li nekako kupio sve što mi je žena napisala na papiriću. Baš sam kupio pola kile smrtznutog oslića od poslednje stodinarke, inače imao sam uvek u rezervi novčanicu od dvadeset maraka, u zlu ne trebalo, kad me Nikita poče vući prema tezgama sa švercovanom robom, nešto je, očigledno, smislila. Radilo se o plastičnoj pušci, htela je da joj kupim tu igračku. Nije mi se to baš svidelo, više bih voleo da je htela pečenja jarećeg, ali s druge strane, bilo mi je žao da joj ne ispunim želju. U svakom slučaju onim markama iz rezerve nije bilo suđeno da prežive nedeljni pazar. Dakle, izvadio sam tu poslednju dvadeseticu i kupio joj pušku. Kada smo se vraćali kući, iako sam joj govorio da to ne čini, Nikita se razmahala puškom povremeno nišaneći u prolaznike. Kao za inat, na bulevaru smo naišli na jednog od onih mojih bivših prijatelja iz demokratske opozicije, inače jednog uglednog vojvodjanskog pisca. Sa kakvim prezirom me čovek pogledao...
Žena je uskoro počela da podučava Nikitu engleskom jeziku. Bilo nam je jasno da je znanje engleskog po značaju postalo ravno elementarnoj pismenosti. Ako ne znaš engleski, ustvari, nepismen si. Sa prvim osnovnim znanjem tog jezika, Nikita je uskoro pristupila I našem kućnom ljubimcu-kompjuteru I vrlo brzo ušla u sve njegove tajne, tako da se bolje snalazila od mene koji sam, na neki način, bio već izgubljen za te stvari. Naravno, nju su pre svega interesovale igrice I to, kao što sam već rekao, “war games”. Igrajući, strahovito se uživljavala, svaki pogodak bi propratila krikom. Ali to je bilo sasvim razumljivo I pored toga što je bila žensko – zagađenost prostora u kome smo živeli bila je izuzetno velika. Neću reći ništa novo ako kažem da je udeo televizije bio presudan I od toga, jednostavno, nije bilo leka. Čim uključimo te-ve, odmah je tu bio rat, katastrofe, kriminal kao permanentni, celodnevnonoćni spektakl ili, pak, sportska takmičenja, stalno I stalno nadmetanje, ko će brže, ko će jače, ko će više. Priprema za rat, šta drugo? Pomislio sam: svet je neka vrsta ludnice, bučanje nebrojenih okušaja, beskrajnih monologa, klizanje nesuvislih rečenica koje ne mogu da se okončaju, da postave uskličnik ili bar znak pitanja. I činilo mi se da bi sve to moglo da skonča u vatri, nekakvom kosmičkom kuršusu, što me je, naravno, plašilo.

Jednog dana pošo sam uključio kompjuter, ugledao sam na ekranu nov dizajn u kom je dominirala reč “Terror”. Pomislio sam da bi trebalo malo više pažnje da posvetim igricama, da vidim o čemu se tu, zapravo, radi. Ranije nisam tome poklanjao nikakvu pažnju. I tako, sedeći do kasno u noć, kada je Nikita uveliko spavala, pretraživao sam po programima. Većina igrica se bazirala na sadržajima iz Drugog svetskog rata, na jednoj strain saveznici, na drugoj nacisti. “Blitzkrieg” je bila Nikitina omiljena igrica. Ali ideološki predznaci, ono plus/minus, bili su uklonjeni što je bilo I uredu, šta deca imaju sa tim? No, ipak je bilo primetno da su kreatori igica bili na strani nacista, više je ulagano na tu stranu. Uostalom, zašto se Nikita opredeljivala uvek za naciste? Agresor je, valjda, osim što je zahvalniji za obradu I inspirativniji za igru. A I nacisti su imali neku prepoznatljivu estetiku, imali su stil, što se za saveznike baš ne bi moglo reći. Možda sam Nikiti trebao da objasnim neke stvari, ali posle malo razmišljanja odustao sam. Ta moja intervencija bi izazvala samo suprotan efekat. Polako ali sigurno, nacistička ikonografija je počela da osvaja našu sobu. Iznad našeg bračnog kreveta, usvari, Nikitinog kreveta, raširio se ogroman plakat sa figurom nacističkog vojnika, pešadinca koji prateći tenk puca iz puškomitraljeza. Srećom niko nam nije dolazio u posetu, sigurno bi se zabezeknuo, a možda I ne bi.

Pošto je Ničeova knjiga “Tako je gvorio Zaratustra” bila moja Biblija I uvek stojala na malom okruglom stočiću na sredini sobe, da mi bude pri ruci, da bude priručna, tako da sam je bar jedanput u toku dana otvarao I ako sam je znao napamet, a sa sterea se nije skidala Vagnerova muzika, povremeno sam se zabavljao uživljavajući se u ulogu tog vojnika da plakata koji je ispunjen kosmičkim vibracijama lako stupa stepom u pravcu sunčevog izlaska. Izlaska ili zalaska, zora ili suton? Možda je Zapad, Abendland za mene, to jest za njega, za tog izgubljenog vojnika bio baš negde na istoku tamo je zalazilo naše sunce, iako, u stvari, sunce nikad ne zalazi. U to vreme u medijima se često se postavljalo pitanje Zapada na Istoku I obrnuto. Gledao sam neke te-ve emisije sa vrlo uglednim gostima, pisci & političari – kako da postanemo deo zapadnog sveta ili gde je naše mesto u tom vetu I slično. Da ne bude zabune, nikada nisam imao ništa protiv te ideje, dapače. Jedino što mi tu nešto nije bilo baš jasno. Kada bih malo više razmišljao o svemu tome, izgubio bih orijentaciju I počinjalo bi da mi se vrti u glavi ali za Nikitu se nisam više brinuo, znao sam da će ona naći neko rešenje, igrice će je već dovesti do nečega. U ostalom, ni za nju nije više bilo bitno da li sunce izlazi na istoku ili zapadu, tj. da li uopšte izlazi ili zalazi.

U dokolici sam sve više slušao muziku. Opijao sam se Vagnerovom operom “Parsifal”. Opsednut sam bio likom kralja Amfortasa koji leži ranjen na samrti, koji čezne za smrću, ili njegovim ocem, starim kraljem Titurelom koji, pak, neće da umre, kao drevni Nerej, neuhvatljiv, hoće večno da se brčka u svom morskom plićaku. Iako sam u stvari, bio diletant, seljak, tj. nisam imao pojma, iako sam voleo operu. Ne znam ni sam zašto, ali opera mi je bila nešto jako važno u životu. Što rekla jedna naša komšinica:”Obožavam I Travijate.” Od posla sam digao ruke. Roditelji su nas izdržavali od svojih penzijica, ko zna šta su mislili, ali nisu mi ništa prebacivali. Možda je to bilo bedno s moje strane. Čak sramotno, ali, jednostavno, nije bilo drugog rešenja. Ni sa najbližim prijateljima se više nismo viđali. Televijizu smo prestali da gledamo, sa slikama je lako - kvrc! Radio nismo slušali osim “stereorame”, znači - opera, klasika, što reče Babajaga. Novine nismo kupovali, nismo imali para za takav luksuz. Živeli smo u nekoj vrsti samoizolacije. Medjutim, povremeno bi procurilo na ulici u piljarnici, čuli bismo nešto, kao na primer, da tu na četrdesetak kilometara od nas ubijaju ljude i to je izgleda stvarno bilo istina. Takođe, stalno se šuškalo da ćemo biti bombardovani, na vratima naše zgrade video sam plakat, zapravo uputstvo, kako da se ponašamo u slučaju vazdušnog napada. Međutim do tog vazdušnog nikako nije dolazilo, nije se ta pretnja obistinjavala, vreme je prolazilo. Iako su Savadom i Evicken, taj mračni zaljubljeni par, opasno sekirali dobar deo planete, izgleda da skoro niko više nije verovao da ćemo biti bombardovani. U poker- partiji koju je najverovatnije igrao neko drugi, nevodljiv, skriven iza gvozdene zavese carstva, bile su vidjive samo ogrome šake koje kao da su izvirivale iz vrtloga zvezdama osutog tamnoazurnog ogrtača. Neko će reći da pričam ispričano, da su ovo sve bukvalizmi. Jeste, ali to je jedini način da ja otkrijem zapadni put za Indiju, pardon istočni put za Indiju. No, ipak smo živeli u isčekivanju, u nadi da će se nešto desiti. Na, kraju, čovek na svoje veliko razočarenje shvati da ništa ne mora da se svrši, da živeti znači stalno nešto odlagati, odlagati u beskonačnost. Zima je bila blaga, bili smo gladni iako je hrane bilo u izobilju i proleće je pristizalo velikom brzinom.

A onda je počelo. Jednog februarskog dana, biće da je baš na svetog Savu, nešto zagrmi. Svi smo pomislili da je grom, ali nije bio grom, bila je to prva raketa koju je alijansa ispalila. Gađana je jedna policijska stanica na nekih kilometar ipo u pravoj liniji od naše zgrade. Nikita je baš skakala po krevetu nišaneći onom plastičnom puškom u nebo, kao, gađa avione alijanse, kad grunu. Kuća poče da se ljulja, nešto stravično zaškripa, kao da se cepa strop. Nikita zastane, pogleda u mene, pa u ženu a zatim briznu u plač. Ja je odmah prihvatih, počnem da je tešim, kao, neće nas, ne boj se, tu je tata. Ali ona se baci u naručje tastu koji se tu iznenada stvorio, što me prilično pogodilo. Eto, koliko je dete imalo poverenja u mene. Sutradan kad su sirene najavile nalet aviona, sklonili smo se u podrum. Sedeli smo u šupi sami nas troje uvijeni u ćebad ali posle pola sata Nikiti je procurio nos, prehladila se, vratili smo se u stan i nekako je uspavali, više nikada nismo išli u podrum ili, ne daj bože, u nekakvo javno sklonište. Pošto su napadi najčešće bili noću, u buduće je san bio najsigurnije i najudobnije pribežište. Dok su rakete krstarile tražeći cilj, mi smo mirno spavali u našim krevetima. I nije to bilo nikakvo junačenje, samo nas je praktičnost, ili, možda, lenjost navela na to rešenje.

Kada je počelo bombardovanje, opet mi se javio onaj osećaj slepljenosti, ali sada mi je čak i prijao, činio me je kompaktnijim i sigurnijim iako sam imao običaj da baš kada sirene najave vazdušni napad, izađem napolje, na ulicu. Najčešće sam odlazio na kej, pored Dunava. Osećao sam neko uzbuđenje, nešto krajnje neobično. Zvuk aviona koji se približavaju povremeno se gubeći, propadajući u nebesa, ponovo vraćajući se. A zatim stravične eksplozije, vazdušni udari koji su povijali noćne krošnje visokih topola koje su se izdizale iz same vode. Krčanje preplašenih ptica i njihovo jurcanje u svim pravcima, istovremeno. U daljini, na horizontu, neke ljudske prilike koje beže prema prvom zaklonu. I onda tišina, veličanstveni mir, visoki stubovi dima i prve kapi kiše. Uskoro bih bio mokar do gole kože. Nisam nikada ništa vikao kao što su neki činili u takvim situacijama. Sećam se da je svaki put kada bi se čulo brujanje bombardera koji se približavaju, sa terase susedne zgrade neki izbezumljeni oficir, uz žestoko psovanje, pucao iz pištolja na zvezde koje su mirno treperile. Ja sam, pak, bio uvek apsolutno smiren, smiren i blažen, čak ozaren pod golim, otvorenim nebom.

Polako ali sigurno zemlja je pretvarana u ruševinu. Ona deca gore na deset hiljada metara, van domašaja protivvazdušne odbrane, sedeći u svojim aviončićima za svojim kompjuterčićima, bila su prosto nepogrešiva u igricama. Bili su tako precizni da ne znam da je nastradao ijedan živi stvor, ili bar nismo čuli da je nastradao, pošto su isključivo gađali industrijske i vojne komplekse i to je bilo prethodno najavljeno. Možda je nastradao neki pas ili mačaka. Porušeni su svi mostovi, a zatim su rasturene i elektrane. Noći su postale stravično mračne, zvezde kao da su se udaljile, mesec nije izranjao. Posebno je bilo sumljivo to što su porušeni svi mostovi, to je ukazivalo na izvesne namere alijanse. U izgledu je bila skora kopnena invazija. Zavladala je opšta panika, jer ipak, jedno je bombardovanje i to selektivno i kompjuterski precizno, a drugo je borba prsa u prsa, ili vatra u prsa. Naime, širile su se glasine kako će kopnena invazija biti sprovedena uz pomoć izvesnih helikoptera koji su, jednostavno, u trenu spaljivali sve živo i neživo što se ukaže na vidiku. Užasna smrt u plamenu. Jedan uspaničeni poznanik na ulici mi je ispičao kako je na Telepu našao jednu staricu koja sama živi u kući i dogovorio se sa njom da se sakrije kod nje u podrum dok invazija ne prođe. Sve u svemu, rekao je da ne veruje da to može da potraje duže od nedelju dana. I pored sve uznesenosti, o kojoj sam nešto već pričao, problem većine vojno sposobnih muškaraca u tom trenutku je bio: kako izbeći mobilizaciju. Neko će reći da se ne radi o istim ljudima, ali nisam baš siguran. Bežao je kako je ko znao i umeo. Ja nisam imao taj problem s obzirom da nikada nisam služio vojni rok, na regrutaciji sam bio oslobođen zbog neuhranjenosti, preciznije rečeno, zbog loših prehrambenih navika. Uvek me je kroz život pratio taj nedostatak izvesnih prehrambenih artikala. Međutim, pošto se apsolutno približavao taj trenutak kada će početi kopnena invazija, bilo je krajnje vreme da nešto preduzmemo, da se negde sklonimo. Nije u pitanju bio strah. Nikako nisam mogao da sagledam vezu između naših života i situaciju u kojoj smo se našli. U ostalom, mi smo bili porodica, imali smo osećaj nezavisnosti od bilo čega i bilo koga, što je bilo po malo apsurdno s obzorom na prilike u kojima smo živeli, ali, stvarno, nikom nismo ništa dugovali. Prema tome, drevni savet je bio: pobeći u šumu! Mostovi su bili porušeni, ali za neke sitne pare bilo je moguće pod okriljem noći prebaciti se čamcem ili splavom preko Dunava. Tast je imao neku vikednicu u Fruškoj gori, u kraju zvanom Provalije, tako da smo tamo mogli da se smestimo. Naši roditelji kao i sav stariji svet, nisu želeli nikuda da idu. Iako smo ih na vreme obavestili o našim namerama da bežimo, nisu nas odvraćali ali i ohrabrivali na taj postupak, bili su u nedoumici.

Prvo smo se preselili u stan kod mojih matoraca, pošto smo tako bili blizu Dunava, na nekih dvesta metara od obale. Tu smo se pripremali za prelaz. Spakovali smo izvesne količine hrane, beše to popriličan prtljag koji je trebalo vugliti, što je, naravno, palo na moja krhka pleća. Ipak, našao sam tu kod kuće, u špajzu, ona stara kolica za pijacu kojima sam kadgod raznosio čuveno makrobiotičko pecivo po radnjama i ta kolica će zaista pretstavljati spas u jednom trenutku. U kućnoj biblioteci sam pronašao i knjižicu nekog pukovnika Trifunovića, „Kako preživeti u šumi“. U tu knjižicu sam polagao mnogo veće nade nego u pripremljene zalihe hrane koje, svakako, nisu mogle da potraju duže od dve tri nedelje. I u samoj vikendici su bile ostavljene od ranije izvesne zalihe brašna i ulja, kao i stare odeće, na koje smo, takodje, mogli računati. Kuća je imala i agregat za struju i rezervoar za kišnicu, što je bila dodatna povoljna okolnost.

Jedan naš komšija nam je ugovorio prevoz. Radilo se o malom ribarskom čamcu koji je trebalo da nas čeka u plićaku vrbove šume ispod nasipa, nadomak veslačkog kluba. Jedne noći u gluvo doba, mislim da je bila subota, nas troje smo se uputili na dogovoreno mesto. Bilo je veoma mračno, kej je bio neosvetljen, ali oči su nam se brzo privikle na tminu, tako da smo nekako došli na odredište i našli čamac u kome nas je čekao neki starac, bar tako je izgledao u mraku. U početku nisam ni obraćao pažnju na njega, gledao sam samo da se nekako ukrcamo. Kad smo se otisnuli niz tamnu mirnu vodu, pokušao sam ipak da mu osmotrim lice, ali kako je bio okrenut leđima, mogao sam samo da posmatram jednu pogrbljenu priliku koja je istrajno krmanila puštajući naš čamac da ga Dunav mirno nosi ka drugoj obali. Kada smo stigli, pomogao sam ženi i Nikiti da se iskrcaju, a onda sam preneo kolica i prtljag na kopno. Ostavio sam ih malo podalje od obale da se ne pokvase, a zatim sam se vratio da se pozdravim sa našim čamdzijom. Međutim, od njega i čamca nebeše ni traga. Pošto nas je Dunav odneo dosta nizvodno od početka puta koji je vodio u brda, morali smo da se uz obalu vartimo nekoliko kilometara. Najzad smo našli put i krenuli u šumu, ali ubrzo smo shvatili da taj put ne vodi u pravcu kuće. Bili smo zbunjeni i uplašeni, učinilo nam se kao da to nije onaj poznati krajolik. I tako smo nastavili da se šunajmo uz obalu. Počinjalo je da se razdanjuje i odjednom put je pukao pred nama. Kako je uspon bio prilično oštar, kolica su bila spas, a i žena i Nikita su mi povremeno, kada bi negde zapelo, priskakale u pomoć. Sunce je već uveliko pržilo kada se u daljini ukazala kuća između visokih borovih stabala. Za trenutak smo zastali i okenuli se da bacimo pogled na pređeni put. Duboko dole u ravnici, preko Dunava koji se plavio, uz samu obalu, blešteći pod suncem strave širio se gard Urvidek. Od gore, mogli smo sada lepo da vidimo kako krstareće rakete kao velike vatrene lopte lete sasvim nisko iznad grada, a zatim se strmoglavljuju lavirint rafinerije, posle čega su se na samom obodu horizonta dizali ogromni crni oblaci dima, gradeći oblike koji su ličili na ljudske prilike koje plešu u kolu kome nema kraja.

Kuću je obrasla vegetacija. Crveni zidovi bili su sasvim pokriveni vrežama bršljana i ladoleža. Ali kako crveni kada se dobro sećam da su uvek bili žuti? Ako bih malo iskosio pogled postajali bi čak plaviji a lišće bi dobijalo srebrnkasti odsjaj ili bi postajalo ljubičasto. Na sve strane bili smo okruženi bojama koje su imale neverovatan intenzitet, nikada ranije nisam video toliko svetlosti. Ta kuća je bila neka vrsta ropotarnice, slabo se u nju odlazilo i dok je bio mir. Obično su tamo dolagane stvari koje nisu bile više za upotrebu, razni tehnički predmeti, ili odeća, zatim knige i ploče. Iako, svaki ponovo pronađeni, otkriveni predmet, imao je neki nesamerljiv sjaj. Stari gramofon na navijanje je sada preuzeo ulogu kućnog ljubimca. Jedna ploča na sedamdeset osam obrtaja sa Karuzovim glasom nije prestajala da se vrti. Ali ne bih puno govorio o tome kako smo tamo živeli, nekako smo se već snašli, život se odvijao iako se ništa nije događalo, bila je to jedna zagrobna situacija, porodična robinzonijada. Leto je bilo stravično toplo, išli smo goli. Obično bi svako poslepodne, u senci borova, na zlatnom povetarcu, dremali svi troje - životinjski par sa mladunčetom. Nismo primećivali da u kućama koje su bile na vidiku, zaklonjene gustim krošnjama, ima živog stvora. Za naše kuće je bio izvor pitke vode na kom se Nikita često igrala, uživala je da ispušta dugačke krike od kojih je odjekivala čitava šuma, medjutim, primećivao sam da je povremeno jako lepo pevala. Bile su to fantastične arije koje nikada ranije nisam čuo. Na nekih kilometar ipo nalazila su se dva sela, Purpek i Lantric u koja sam ja odlazio obično subotom prepodne. Uspeo sam da kupim kozu od jednog seljaka, iako je sa gorštacima uvek teško, mumlaju kad govore i nikad neznaš šta im se vrzma po glavi. Naravno, nama je još uvek bilo važno šta se dogadjalo dole. Briga ali i znatiželja su okretale naše misli i poglede prema gradu. Dosta vremena smo provodili uz jedan tranzistorčić, informacije koje su stizale bile su krajnje kontraverzne. Jednog dana iskopao sam iz nekog sadnuka mali teleskop. Tašta se svojevremeno bavila astronomijom, zapravo astraologijom, paravila je horoskope po porudzbini. Pronalazak ovog teleskopa nam je dosta izmenio život. Puno smo vremena provodili posmatrajući grad koji smo sada imali kao na dlanu. Mogao sam lepo da vidim u celoj dužini severni bulevar koji je bio glavna gradska arterija, doduše, samo jednu njegovu stranu. Takođe, video se i dobar deo centralnog gradskog trga sa spomenikom i katedralom, a i delovi ulica iz najužeg gradskog jezgra. Noću grad je bio obavijen tamom, pošto nije bilo električne energije, jedino bi ga povremeno osvetlila vatra krstarećih raketa, ali zato preko dana, pogotovu kada je sijalo sunce, jasno su se ukazivale kulise Urvideka na kojima se, ipak, događalo malo šta. Uporno sam motrio, ali od ljudskih prilika ne beše ni traga, ulice su bile puste. Pomišljao sam na roditelje, gde su sada, da li su bili uopšte tu negde iza tih sablasnih zidina? Ali video sam često u toku dana jedan plavi tramvaj kako se polako kreće bulevarom a zatim približavajući se železničkoj stanici nestaje u jednoj pobočnoj sporednoj ulici, ili se pojavljuje ulazeći iz suprotnog pravca u raskrsnicu ali opet brzo nestaje, pošto tu stranu bulevara nisam pokrivao teleskopom, samo jedan kratak deo. Kako nikoga živog nisam uspeo da uočim, pomislio sam da taj tramvaj vozi junak mog detinjstva – dečak Pale koji je sam na svijetu. Jednom se ipak desilo nešto: krećući se u pravcu železničke stanice tramvaj se zaustavio negde oko sredine bulevara i nije se više pomerao, ni napred, ni nazad, danima je tu stajao. Ponekad se činilo kao da ga obavija plamen, ali nije sagorevao, nije se pretvarao u olupinu, ostajao je ceo i blistao se sa svojim crnilom kao kakva velika buba na riđkastoj nervoznoj svetlosti, ili bi se u toku poslepodneva na njega spuštala senka jedne visoke zgrade i onda bi izgledao još crnji, kao neki tajanstveni, nikad viđeni predmet.

Jedne noći na tranzistoru smo nešto načuli pored stravičnog šuštanja, jer ometanja su bila konstantna (kakav je smisao ometanja?), uspeli smo ipak da razumemo: invazione trupe su iz dve susedne države sa severoistoka ušle u zemlju i kretale se prema gradu.

Ujutru me je probudilo Nikitino vrištanje. Jedva sam uspeo da je odguram od teleskopa. Pretpostavljao sam da su u toku bile ulične borbe. Ali ono što sam ugledao bilo je krajnje neočekivano: ni traga od helikoptera, oklopnih vozila ili vojnika. Uz jeku neke daleke muzike, možda neke koračnice, krda belih konja koje su jahali snažni crni majmuni hrlila su bulevarom. Kao neka beskrajna reka talasale su se njihove sapi i povijeni vratovi sa kojih se vijorila bela griva kao pena talasa i nije se uopšte naziralo odakle naviru, pošto su pristizali i slivali se u bulevar iz svih mogućih pravaca. Ali odjednom, sve se pretvorilo u mozaik raznobojnih kvadrata i trouglova. Stalno kružeći a zatim klizeći s leva na desno, ovi kristali kao parčići nekog nepostojećeg sveta, nestajali su u ponoru izvan okulara teleskopa. Učinilo mi se kao da sam sedmogodišnak i da, umesto teleskopa, u rukama okrećem kaleidoskop. Medjutim, na glavnom gradskom trgu video sam opet nešto od čega mi se dizala nepostojeća kosa na galvi: tamo je sada stajao ogroman blešteći monolit iz koga se pomaljala figura staklenog čoveka, kao neki ledeni kip, svakim trenom je postajala sve veća, tako da je nadkrilila katedralu, preteći da uskoro prekrije i gradi i čitavu Frušku goru. Čule su se stravične reči optužbe, izgovorene nepojamnom dubinom koja je podsećala na grmljavinu ili tutnjavu zemljotresa. U panici rekao sam ženi da se pakuje, da moramo da bežimo. Na brzinu smo stavili nešto hrane i odeće i krenuli kroz šumu. Kretali smo se izmedju crnih i belih stabala uz sve gušći čestar, tako da na trenutke nismo znali gde smo, nismo mogli da se orijentišemo, iako smo dobro znali da moramo da idemo u pravcu zapada tj istoka. U toj situaciji Nikita nas je spasavala. Ispuštajući dugače krike koji su se odbijali od stabala, ona je pronalazila izlaz iz četara prema šumskim proplancima sa kojih smo čak mogli da osmotrimo situaciju i da odredimo pravac. Na nesreću, iako je bilo leto, odjednom je počeo da pada sneg i to sve jače i jače. Bili smo u vejavici. Propadali smo u smetove, ali nekako smo ipak napredovali. Bio sam sve umorniji, osećao sam da više ne mogu. Na kraju sam pao, ali žena i Nikita su me svojim snažnim rukama podigle na kolica. Iako sa ih preklinjao da me ostave, strpale su me pod ceradu, nisam bio previše težak izmršavio sam i što je još interesantnije – smanjio sam se, postao sam patuljak i tako su me vukle u kolicima kroz šumu. Ispuštajući krike, Nikita je proredjiavla šumu i na kraju su ostala samo dva stabla kao neka vrata, jedno belo, jedno crno. Prošavši izmedju njih našli smo se u beskrajnoj beloj pustoši, prepušteni očaju. Odjednom, Nikita je zapevala predivnu vokalizu koja je ostala da lebdi nad čitavim predelom. Čuo sam glasove, bili smo opkoljeni pograničnom patrolom. Neko je rekao da smo na stranoj teritoriji, da smo prešli granicu i onda sam se onesvestio.
Ovde se moja pripovest završava. Već dugo godina živimo u jednom gradu na zapadu, tačnije, na severozapadu, ali možda je to baš negde na istoku. No, da li je to uopšte više važno? U svakom slučaju, to je kraj u kojem vlada večno veče, večni suton, gde se senke spuštaju deset sati preko mora i ljudi hodaju usamljeni, obliveni ledenom mesečinom. Naša zemlja je davno prestala da postoji, promenila je ime ili bolje reći, izgubila je ime, a i granice su joj izmenjene tako da se sasvim izobličila. Ako bi se nekada i vratili tamo, teško da bi smo mogli da se prepoznamo.

I na kraju samo da dodam: Nikita je postala čuvena operska pevačica. Baš sutra idemo na premijeru opere „Parsifal“ u kojoj ona nastupa u ulozi Kundri koja je zavela kralj Amfortasa i tako omogućila zlom čarobnjaku Klingsuru da ga smrtno rani. Nekada davno, slušajući tu operu na našem kućnom stereu, mislio sam da je Nikita ustvari, Parsifal, stupila je u moj život kao spasitelj, ali na kraju me je ipak izdala. Veče na veče, ali veče je tako ugodno kao neko jutro, jutro... Kakva svežina, istuširao sam se, obrijao, svezao kravatu, bordo sa svetlozelenim pufnicama, ostario sam... Star sam.. Idem da slušam Nikitu kako peva... Da mi ponovo otvori rane... Da patim još malo.

P.S.
Kad god sam govorio o „notornim činjenicama“... Ipak, ta igra... Ali prezir zbog ponižavanja... Zašto?

URVIDEK

2010-03-22T05:15:00.000-07:00

"SINGLICA BEZ ETIKETE ILI SLAVA MLADOSTI"

1.

"Oh, no, my Thelonious!"

"Video sam hrpu singlica ostavljenih pored nekog kontejnera za đubre", to bi bio početak, prva rečenica. Krenuo sam prema kompjuteru da otvorim novi fajl ali sam se zaustavio, pomislio sam da je ipak bolje da uzmem hemijsku olovku iz tašne i da rukom počnem da pišem. Ali kada sam zavukao ruku u tašnu, našao sam hemijsku rastavljenu na proste činioce, što me je zbunilo. Možda je trebalo da se vratim kompjuteru i da ukucam prvu rečenicu ali sam ipak pokušao da sastavim hemijsku - bezuspešno, rasula se i delovi su se otkotrljali pod sto. Đubre! Dakle, da ne bude zabune, sve ovo ukucavam direktno u ćivot svete Ursule, baš koješta. Moram stalno da dajem mašinama razna imena kao životinjama, tako ih se, valjda, manje plašim. Već sam zaboravio šta sam imao na pameti - prva rečenica koja mora da bude udarac i to dobar, akord iz koga će da se rascveta čitava priča. Ali kompjuter je kontejner za đubre, za otpad, za reči koje su đubre, uostalom, kao i ta olovka iz koje je trebalo da isteknu slova. Da li sam video sebe kao nekog klošara koji pretura po tom kontejneru? Reči su stvari koje završavaju u kontejneru ili pored njega, baš kao i ove singlice koje je neko ostavio u nadi da će nekom ipak poslužiti za nešto.

Ali kako su se singlice mogle upotrebiti ako sam bio vlasnik jednog gramofona, te starudije, na kom su se mogle slušati samo longplej ploče, dakle, na 33 obrtaja ali ne i na 45, koliko je potrebno za singlice. No, mogao sam da ih slušam i na 33 obrtaja. Baš me je zaintrigiralo šta je na njima, kakva je muzika u pitanju, ako je uopšte bila muzika. Etikete behu spale, kiša ih je pokvasila, odlepile su se i nekud odšetale ostavljajući gole crne diskove sa upisanim tajanstvenim glasovima, nečujnim zvucima, glasovima koji su sad bili za čitavu oktavu niži, tako da su ženski glasovi postajali muški a muški se pretvarali u nerazumljivo brujanje. Ma, kakvu oktavu, oni su svakako bili dublji ali su, takođe, mogli da budu i viši, histerični, vrišteći. Sve je samo pitanje brzine, broja obrtaja. U svakom slučaju, to su neki drugi glasovi, ne oni koji su zapisani u vinilu. Stojim i dalje pred gomilom crnih diskova. Okolo je sve mokro od dugotrajne kiše. Smrad iz kontejnera se širi ali mi to ne smeta, ne žurim se nikud. Da li me uopšte interesuje šta je na tim pločama? Neka neverovatna muzika, zvuci koji će se pretvoriti u druge zvukove, u šumove, zatim nestaće i sve će se promeniti. Ali reči me danas, zaista, malo interesuju, dosadne reči koje se rvu grčko-rimskim stilom, koje se boksuju kao miteseri, kao nepojmljivi pupoljci zla. Reči u rečenici su kao rogovi u vreći, da upotrebim jednu ruralnu metaforu, ruralnu i infernalnu. A, u stvari, sve reči su iste, pošto je svaka rečenica ćorsokak, tj. rečenica je rupa bez dna, tako da reči propadaju. Ili priča, koliko me interesuje priča, šta ona može još da mi priušti - ono famozno: "Neka nam se ispriča ta priča, neka nam se kaže šta se s njim zbilo." Ali i to me malo interesuje, znam, sve priče su ispričane. Sve priče samo prepričavaju stare dobro poznate priče. Neko, pak, baš to i hoće - da čuje dobro poznatu priču, u stvari, da je sam sebi ispriča, baš kao što smo u detinjstvu voleli da slušamo istu priču po stoti put.

2.

Sećam se davne zimske večeri u Ujvideku kada sam dobio batine od oca zbog jedne singl-ploče. Iako je bio van sebe od besa, kontrolisao se, samo je prislanjao svoje dlanove na moje obraze vičući: "Ovo su šamari, razumeš, šamari, tučem te!" Ali to je bilo dovoljno iako nije ništa bolelo, bila je to uvreda koju mu nikada nisam oprostio. Da li? Zapravo, voleo bih da sam mu oprostio ali nisam siguran da jesam, i to me muči. Prošlo je već više od četrdeset godina kako trune na katoličkom groblju sent Mikloš Panthađi na Futoškoj cesti, moj otac, nesuđeni operski pevač, a ja još uvek nosim u sebi bol, tu sramotnu ranu koju mi je zadao u zabludi. Dapače, raspao se već dole, nadgrobna ploča je naprsla od mraza i pukotina se proširila izlokana panonskim pljuskovima. Ali i sad kao da ga stvorim kako se predveče zatvara u devojačku sobicu iza kuhinje i peva ariju Kavaradosija iz "Toske", ili ariju oca iz "Travijate", ono kad Alfredov otac moli Violetu da odbije Alfredovu ljubav, da se žrtvuje.

Imao sam običaj krišom da ga posmatram. Jednom sam ga video kroz odškrinuta vrata kako plače pošto je otpevao ariju Kavaradosija. Ili nešto mnogo delikatnije: kroz ključaonicu od kupatila činilo mi se kao da ga vidim kako izvodi neke neobične pokrete nadnoseći se nad lavabo, a možda je samo vodio raspravu sa sopstvenim likom u ogledalu pri tom mlatarajući rukama. No, sve je to bila, najverovatnije, moja pubertetska uobrazilja. Sa desne strane, pored lavaboa, nalazila se velika barokna peć sa kazanom za vodu, a sa leve bide pored kojeg je bila klozetska šolja na koju sam još kao dečak imao običaj da se penjem i da gledam kroz prozorčić u otvor svetlarnika u koji su stanari nabacali svakojakog đubreta koje se nikako nije moglo ukloniti, pošto nije postojao ulaz, ili je postojao ali je bio zamandaljen i niko nije mario za njega. Nivo đubreta je s vremenom rastao, tako da se moglo očekivati da jednog dana dospe i do prvog sprata gde je bio naš stan, što se, naravno, nikad nije dogodilo. I sam sam povremeno bacao kroz prozorčić razne sitnije predmete. Svaki put kada bih bacio pogled u otvor svetlarnika, slika bi bila drugačija, konfiguracija đubreta se menjala iz dana u dan, što je bilo zanimljivo. Kiša i sneg su, takođe, istrajno natapali đubre koje je povremeno, što bi se reklo, radilo, tako da se širio težak vonj. No, u svakom slučaju, svetlarnik je bio tajanstveno mesto koje je naročito privlačilo moju pažnju, mračni stožer oko koga se okretalo dnevno-noćno biće kuće i u koji su se poput đubreta slivali iz stanova krici i šaputanja, razni razgovori, pesma, svađe i plač, seksualna vriska i šumovi pražnjenja i prosipanja, slažući tako utvarno tresetište kao sam temelj postojanja.

Pre neki dan kada sam došao kući posle napornog posla, J. me je dočekala sva uplakana, uspaničeno je zavapila: "Dragica je nestala!" Dragica je mače koje smo pokupili sa ulice mesec dana ranije.

"Kako nestala?" - "Nema je, bojim se da je skočila u svetlarnik, zaboravila sam da zatvorim prozorčić u predsoblju."

Onda počinje pomeranje ormana koji je prislonjen tik uz prozorčić tako da se on može tek odškrinuti ali dovoljno da se mačka provuče, pa pentranje na isti taj orman i buljenje u otvor. I u ovom svetlarniku je puno đubreta koje su stanari nabacali, raznih stvari, predmeta za svakodnevnu upotrebu i za svakodnevno trenutno i definitivno odbacivanje. Čini mi se kao da u hrpi vidim neku šapicu kako se pomera ili je to traka paučine koja se vijori na vazdušnoj struji. Čas je to stvarno šapica, čas paučina, nikako ne mogu da utvrdim šta je posredi. J. se takođe penje na orman, gleda ali ni ona nije sigurna da li je to Dragičina šapica ili neka krpa koja leluja. Kao da čujemo mjaukanje, vapaj za pomoć. A onda nam se opet čini da je to neko škripanje koje dolazi iz susednog stana ili kao plač neke bebe.

"Kako da joj pomognemo?" - "Ne znam."

Da li se može ući u svetlarnik iz podruma? Ali ova zgrada nema podrum, bez temelja je. Možda u ovaj svetlarnik uopšte nema pristupa. To je neki zatvoren prostor, okovan zidovima, u koji kada se propadne, nema izlaza. Postoje samo prozorčići za svetlo, za poglede. Strašno. Svašta tamo skapava, rupa je to bez dna koja se stalno pomera, koja hoda levo-desno.

Ali da se vratim toj priči o batinama i singlici. Jednom prilikom sam dobio od roditelja na poklon singl-ploču ali sada se ne sećam kojim povodom. Moguće je da je to bio poklon za neki rođendan ili Novu godinu, ne znam. No, možda su roditelji kupivši mi tu ploču, na posredan način, ispunili sami sebi želju, pošto je na jednoj strani te ploče bila popularna kompozicija iz čuvenog filma "Most na reci Kvaj", filma koji im se, očigledno, veoma svideo. Čini mi se da su bar dva ili tri puta išli u bioskop "Jadran" da ga gledaju. Na drugoj strani ploče je bila neka džez-bluz balada, takođe kao muzika iz nekog filma, odsvirana na trubi uz pratnju manjeg sastava. E, taj bluz me je, jednostavno, opčinio. U njemu je bila sažeta sva neprolazna lepota i slava jedne neponovljive, tek dolazeće mladosti. Ta truba koja pokušava da priča, da peva, koja muca i tiho plače, bila je nagoveštaj i buđenje slobode, osećanja nezavisnosti od bilo čega, tako da je ta muzika za mene predstavljala nešto što ima posebnu, neprocenjivu vredost. Bio sam totalno u transu kada bih je slušao i to slušanje je za mene postalo svojevrsni ritual. Naravno, uvek sam je slušao sam, nije dolazilo u obzir da je slušam u nečijem prisustvu. Muzika iz filma "Most na reci Kvaj" mi se pak uopšte nije sviđala. Radilo se o nekom vojničkom maršu koji je zviždao hor uz pratnju doboša. Bila je to popularna stvar koja se mogla čuti svaki čas na radiju, za moj ukus banalna i glupa. Zvučala je čak kao hor iz neke opere ili operete, tako da je i to mogao biti razlog zašto je prirasla roditeljima za srce. Ona je svojim prisustvom na ploči prljala i unižavala nešto tako veličanstveno kao što je bio taj bluz. Odlučio sam da, jednostavno, odstranim kič sa ploče, jer ne samo što je ta glupa muzika vređala i unižavala nešto što je tako osećajno diralo najdublju suštinu mog mladalačkog bića, nego je taj bluz, ta pesma moje mladosti bila nešto što je moralo da bude od svega izdvojeno i čijem pijedestalu nije moglo ništa ni da se približi.

Jedne večeri kada nikoga nije bilo kod kuće izvadio sam žilet iz očeve mašinice za brijanje i ostrugao onu stranu ploče na kojoj je bila muzika iz filma "Most na reci Kvaj" i ne sluteći kakve će to posledice imati po mene. Posle nekoliko dana otac je otkrio zlodelo. Smatrao je da je to pakost koju sam želeo da učinim njemu i mami, čak je smatrao da zna i razlog: da je to moja osveta zbog toga što nije hteo da mi kupi sličuge od niklovanog švedskog čelika koje sam istrajno kibicovao u izlogu jednog komisiona u Jevrejskoj ulici. Da li nije hteo da mi ih kupi zato što se plašio da ću se na njima slomiti ili zbog toga što su ga blistava sečiva sličuga podsećala na nešto strašno, sam bog će znati. I istukao me je. Već sam rekao kako je samo prislanjao svoje šake na moje obraze vičući u besu: "Tučem te!" U stvari, glumio je. Bilo je to simbolično šamaranje, ali i to je bilo dovoljno. Tim činom ponizio je mladalački ideal koji je oličavala ta pesma, taj predivni bluz. Svojom grubošću povredio je slavu i lepotu mladosti a što je to učinio u zabludi, nije ga moglo opravdati. Danas mogu da shvatim njegovu grešku s obzirom na to da on nije imao oca, tj. ja sam mu bio otac, i nije bio u prilici da se uči na njegovim greškama, tj. mojim, ali šta to vredi. Dodatna nevolja bila je i u tome što se kazna sastojala pored simboličnih batina i u oduzimanju singlice, oduzimanju koje je bilo faktičko i definitivno. Jednostavno, otac mi je oduzeo ploču i negde je sakrio ili je možda bacio. Bio sam još neupućen i neobavešten u tom uzrastu da bih mogao znati ko je bio autor dotične muzike ili ko je izvođač. Možda, čak, nisam ni želeo da znam, pošto je to za mene bila muzika bez imena, bez reči, kao sam pojam muzike. Sada naslućujem da je to mogla biti neka stvar iz filma "Mladić s trubom" koju je svirao, tada tek na početku karijere, mladi Čet Bejker - neka mu je večna slava! Ili je to ipak bio Hari Džejms? Ali i da sam to onda znao, teško da bi bilo neke vajde. Pedesetih godina u Ujvideku je bilo skoro nemoguće nabaviti istu takvu ploču. Ona je, najverovatnije, bila kupljena u jednom od novosadskih komisiona gde se uglavnom prodavala strana roba, najčešće u jednom primerku. Naravno, siglica sa popularnim maršem iz filma "Most na reci Kvaj" se mogla kupiti maltene u svakoj papirnici, ali na tim siglicama na drugoj, B strani, nije bio moj bluz, nego neka druga muzika.

I tako sam izgubio nešto što je bilo otkinuto od samog srca, ostalo je samo sećanje na muziku, ali nisam mogao čak ni da je otpevam ili odzviždim. Ponekad sam pomišljao da će mi otac možda posle izvesnog vremena vratiti ploču, iako bih je odbio sa gnušanjem, ili da ću je negde ipak pronaći, otvoriću neku ladicu i ukazaće se mali crni disk sa crvenom etiketom. Ali ništa od toga.

Bio sam već izobičajio da se u kupatilu penjem na klozetsku šolju i da buljim kroz prozorčić u kaleidoskop svetlarnika. Jednog dan kao da me je nešto gurnulo tamo. Čim sam se promolio kroz prozorčić, na hrpi đubreta u desnom uglu svetlarnika ugledao sam mali crni disk ali bez etikete, kiša beše učinila svoje. Pomislio sam odmah da pokušam pomoću udice za pecanje i najlon kanapa da je izvučem iz đubreta, što je bilo sasvim izvodljivo i da ustanovim da li je to, uopšte, moja singlica, ali brzo sam se predomislio i odustao. Priča je bila završena. Ta ploča mi više nije značila ništa. Želeo sam da zaboravim čitav taj događaj ali i tu muziku koja me je sada samo podsećala na sve to.

Jedno veče, kroz odškrinuta vrata od devojačke sobice, opet sam video oca kako naslonjen na stočić briše suze. Pomislio sam da se možda kaje, da je shvatio svoju zabludu i da oseća grižu savesti zbog nepravde koju mi je učinio, pogotovo zbog toga što su se u to vreme kod mene, koji sam bio u žaru puberteta, počeli primećivati simptomi jedne teške duševne bolesti koja će me uskoro sasvim rasturiti. Ali opet, kao i uvek, radilo se o nečem sasvim drugom.

Nije prošlo ni tri-četiri meseca od tog događaja sa pločom, a jednog prolećnog jutra, u naš stan u Pavlovoj ulici, banula su dva čoveka u belim košuljama sa zavrnutim rukavima i naredila ocu da spakuje nešto malo stvari i da pođe sa njima. Stajao sam još bunovan u pižami u mračnom predsoblju gde je škripao parket pod koracima dva dobro uhranjena bilmeza i prisustvovao neverovatnoj operskoj sceni u kojoj je mama vrištala i molila za milost. Ali sa udbašima nije bilo šale. Rekli su da ne znaju o čemu se tačno radi, da je otac, najverovatnije, osumnjičen zbog krađe nekakvog alata u pozorištu gde je bio zaposlen kao rekviziter. Sa prozora svoje sobe video sam još samo kako oca uvode u jednu "opel olimpiju" drap boje. Mama nije htela da ga pusti, držala ga je za ruke ali su je ona dvojica nekako odvojila, energično ali ne preterano grubo.

Na sudskom procesu koji je kratko trajao ispostavilo se pak da je otac davao poverljive informacije jednoj stranoj obaveštajnoj službi. Osuđen je na sedam godina strogog zatvora i odmah poslat u sirmijumski zatvor na izdržavanje kazne. Kakve je on tajne mogao znati, ni dan danas mi nije jasno, no, možda, ja nisam ni znao ko je, u stvari, moj otac. Ali najverovatnije, biće da je pričao pred nekim nekakve gluposti, bistrio je politiku i taj ga je prijavio, šta drugo? Iznad našeg stana, na drugom spratu stanovala su dva friško useljena oficira JNA, kapetan Banković i poručnik Branković sa kojima je otac ponekad razgovarao na hodniku a koji su, ne zadugo pošto je otac osuđen, počeli da nasrću na mamu iako behu oženjeni ljudi i očevi sitne dečice. Svake nedelje pre podne njih dvojica su kao zaljubljeni mačori-prosci upražnjavali zapevanje u duetu koje je potresno odjekivalo kroz svetlarnik. Kasnije sam saznao da se to pevanje zove jojkanje ili jojkačenje, tako nekako.

Posle godinu dana i koji mesec još, mama je dobila pismo od zatvorske uprave u kom je obaveštavaju da je njen muž R.K. naprasno umro. Ali u to vreme ja sam već bio sasvim uronjen u svoju pubertetsku epizodu, opsednut ludilom: ja više nisam bio ja, ja sam bio neko drugi, samom sebi stran i nepoznat, bar tako sam osećao iako je moj razum ostao netaknut. Ipak, navikao sam se nekako na to i nisam izgubio kontakt sa realnošču. Išao sam redovno u školu, družio se sa vršnjacima, naučio sam da se snalazim iako mi se stalno činilo kao da sanjam. No, to mi je možda i pomoglo da sve te nevolje nekako prebrodim kombinujući plivanje i ronjenje. Sve je to bio samo san u koji sam se sklonio. Na oca sam savim zaboravio. Tek kada sam posle nekoliko godina izronio kao cvet iz morskih dubina, dočekala me je senka crnog sunčanog diska sa etiketom preko čitavog neba, koja me i dan danas lepo muči, krpeći stalno rečenicu u kojoj su sve reči iste a, zapravo, braneći me od ...? Itd. i tra la la...

URVIDEK

2010-03-22T05:14:00.000-07:00

"KNJIGA"

"To je knjiga bez svoje priče,
ili to je priča bez svoje knjige
o limaru koji se u snu okliznuo..."

Ipak, postojala je jedna knjiga koju nisam mogao nikome da poklonim ili pozajmim, nije mi to padalo na pamet. Bila je to tekstualna mašina, starokineska Knjiga promena, poznatija kao Ji-đing. Ali desilo se... šta? Izgleda da se nisam dobro ponašao prema njoj, zlorabio sam je, šta li?

Imao sam dvadeset i pet godina kada sam kupio tu knjigu pouzećem, naručio sam je i poštar mi je doneo jednog lepog majskog jutra. Naravno, postojale su različite redakcije i mnoga izdanja tog drevnog teksta. Ja sam se odlučio za jedno koje je priredio jedan dosta zagonetan lik koji se predstavljao kao izvesni Aleks I. Starvinski i koji je imao nekakav okultistički kružok u Ujvideku početkom sedamdesetih godina. Lokaciju njegovog prebivališta bilo je teško otkriti. Dotični se oglašavao preko novinskih oglasa, posedovao je poštanski fah preko koga su se mogle naručiti nekoliko njegovih knjižica iz okultizma.

U to vreme, početkom sedamdesetih, bio sam dosta dezorijentisan, došlo je do sloma mladalačkih iluzija, bio mi je potreban nekakav vodič kroz život. Nije to morao da bude čovek, živ stvor, iako sam jednog trenutka pomišljao da nađem sebi gurua, vrača. Ubrzo sam shvatio da bi to mogao ipak da bude samo nekakav uređeni sistem znakova ili simbola i to mi se naročito svidelo. Pokušao sam sa tehnikom tumačenja snova, koristio sam jedan dosta dobar sanovnik jednog švajcarskog psihologa koji je bio učenik slavnog K. G. Junga, međutim, malo je vajde bilo od toga. Jednostavno, višeznačnost snova i proizvoljnost tumačenja su me zbunjivale, nisam mogao ni za šta čvrsto da se uhvatim. Zatim sam pokušao sa kartama, u pitanju je bio tarot, čuveni Marseljski špil, ali vrlo brzo sam počeo, pod uticajem velikih slika ili simbola, tzv. arkana, da sanjam stravične snove i to je jednog trenutka pretilo da se pretvori u košmar i na javi, tako da sam morao da prekinem sa tom praksom. Najzad, došao sam do Ji-đinga, starokineske Knjige promena i to je bilo ono pravo, to sam odmah shvatio. Kao što sam već rekao, imao sam u početku nekoliko različitih izdanja, ali vrlo brzo sam se odlučio za Ji-đing koji je priredio dotični Aleks I. Starvinski. Filozofska mašina koju je oličavala ta knjiga, bila je, u suštini, veoma strog vodič kroz život, čak represivan, što je sasvim odgovaralo mom palanačkom podaničko--izdajničkom mentalitetu. Ona je manje-više stalno govorila: ne! Njeni saveti su u suštini najčešće bili odvraćanje i instrukcija za askezu, za uzdržavanje. Na primer: piški mi se, a ona mi kaže - nemoj, strpi se još malo. Ona je afirmisala moju urođenu pasivnost i nepokretnost i to mi je prijalo, to povlađivanje da ne mrdam ni levo ni desno. Odmah sam je zavoleo. Ali sa druge strane, njene dijagnoze su uvek bile nekako umerene i deskriptivne, nisu bile presude, čak i kada su bile mračne, tako da su uvek ostavljale neku nadu. U pitanju je bila sama priroda tog jezika koji nije znao za definicije. U izvesnom smislu, moglo bi se čak reći da je Knjiga iskazivala stanovitu nežnost i uviđavnost prema svom posvećeniku i baštiniku. Bila je nežna i brižna kao mati. Ali kada je davala instrukcije za činjenje bila je direktna i jasna. Međutim, ja je nisam uvek slušao, bio sam neposlušan sin, iako, njene prognoze su se skoro redovno obistinjavale. Kada je trebalo da se oženim, deset puta sam je pitao da li da to uradim i odgovor je uvek bio: Ne! U stvari, deseti put odgovor je bio: Ako to baš želiš da učiniš, shvati to kao svoj životni opus, kao simboličan čin, iako biće to za tebe preteško iskustvo. I učinio sam to. Oženio sam se svojom dugogodišnjom prijateljicom sa kojom sam se znao još od detinjstva. Iznajmili smo stan koji je žena uredila po svojim željama i ukusu. Bilo je to ljubavno gnezdašce, lepo smo živeli. Međutim, ja sam nastavio da odlazim svakodnevno u stan kod moje tetke, mamine sestre koja me je othranila i koja mi je, u stvari, bila mati, pošto je moja majka umrla na porođaju. Porodivši me, predala mi je svoju dušu. Tamo, u tetkinom stanu u kom sam odrastao, zadržao sam svoju sobu u koju sam se svakodnevno zatvarao da meditiram, da prebiram po pijaninu i da povremeno okrećem Ji-đing. Jednostavno, nisam mogao toga da se odreknem, morao sam nekoliko sati u toku dana da budem apsolutno sam. Žena je to tolerisala, imala je razumevanja za tu moju nasušnu potrebu. Međutim, jednom sam je uhvatio da me krišom posmatra kroz ključaonicu. Nenajavljena je došla u stan kod tetke i dok sam bacao novčiće, ona me je posmatrala. Ali nisam joj mnogo zamerio zbog toga. Uostalom, ona je već znala da se ja bavim vračanjem. Kada sam ustao od stola i došao do vrata, ona je već bila na pola predsoblja, ali bilo mi je sve jasno. Počeo sam da se smejem kao lud, dobacio sam joj: "Ko je od nas dvoje muško, a ko žensko, stvarno, ne znam?" Međutim, pričao ja ovo ili ono, činjenica je da je to danonoćno tabanje sa tom knjigom bilo nešto više od čitanja i vračanja, imalo je sve to neku čulnu, erotsku dimenziju.

Jednog leta, hteli smo da idemo negde na odmor, iako smo to retko činili. Ja nisam voleo da putujem, više su me privlačile te domaće, kućne aktivnosti. Ali bili smo se već ucrvljali, potrebno je bilo provetravanje i tako smo odlučili da odemo na Crno more, u Bugarsku, u jedan živopisni starovizantijski gradić po imenu Nesebar. Postavljalo se pitanje kako da putujemo. Ji-đing mi je govorio da će putovanje biti osobito lepo i srećno ako budemo išli avionom, međutim, u slučaju kopnenog putovanje, neko će nas pokrasti. Heksagram koji sam otvorio bio je: Vatra na nebu. Inače, plašio sam se da letim, bio sam zemljani tip i uvek sam preferirao kopno. Ali ovo, Vatra na nebu, stvarno me je zbunilo, video sam avion u plamenu i tako sam odlučio da ipak idemo autobusom. Žena se odmah složila, pošto je i ona zemljani tip i imala je strah od visine. I tako sam opet izneverio Knjigu, nisam poslušao njen savet.

Tetka je, inače, htela da iskoristi vreme mog odsustva da okreči stan koji nije bio krečen nekih deset i više godina, pošto sam se ja užasavao svake promene rasporeda, premetačine nameštaja ili bilo kakve novine u stanu. Pre nego što smo krenuli na more, pitala me je kojom bojom želim da se okreči moja soba. Rekao sam - plavom i zelenom, bile su to moje boje. Ji-đing je uvek bio uvijen u beli frotir i stajao je na gornjoj ploči od stelaže za knjige, koja je manje-više zvrjala prazna. Sada sam ga prebacio tako uvijenog, u samu stelažu da ne bi za vreme krečenja padala prašina i šut po njemu.

Na putovanju dogodio se jedan mali incident, tačno ono što je Knjiga predskazala. Čim smo se ukrcali, jedna devojka me je zamolila da zamenim mesto sa njenim momkom da bi oni sedeli zajedno. Pošto sam u tom slučaju morao da se odvojim od žene, nisam mogao da udovoljim njenom zahtevu. Ja i žena imali smo sedišta koja je delio samo prolaz u sredini autobusa. Inače, na putovanje sam poneo samo jednu knjigu koju sam odmah u autobusu počeo da čitam, pošto ionako nisam mogao da zveram kroz prozor. Bio je to "Dnevnik" jednog našeg pesnika koji je živeo u Kanadi. Nešto vrlo zgodno, kratki jezgroviti zapisi - baš sam uživao. Jednog trenutka sam otišao do toaleta, knjigu sam ostavio na sedištu. Žena je za to vreme spavala. Kada sam se vratio, knjige je nestalo. Zanemeo sam. Trebalo je odmah da dignem galamu, ali nisam. Smrkao sam se i ćutao - setio sam se upozorenja Ji-đinga, bila je to neminovnost. Nisam imao nikakve dokaze, ali bilo je jasno da je knjigu ukrala ta devojka koja je sedela do mene ili njen momak koji je sedeo iza. Da sam ih optužio, verovatno bi došlo do svađe, možda i tuče, ko će znati sa kakvim ološem čovek ima posla. Uskoro se žena probudila i ja sam je upitao da li je možda ona uzela knjigu. Kada sam joj objasnio šta se desilo, počela ja da besni, ali smirio sam je. Ono dvoje su se pravili ludi, ukrali su mi knjigu iz čiste pakosti, da mi se osvete. Verovatno su je posle bacili u prvu kantu za đubre. U svakom slučaju, dobro su mi smestili.

Ujutru kada smo stigli u Nesebar, čuli smo na tranzistoru da se dogodila avionska nezgoda. Avion koji je te noći leteo na liniji Beograd - Podgorica se zapalio, malo je falilo da udari u planinu Lovćen. Ipak je uspeo bezbedno da sleti, niko od putnika nije nastradao.

Inače, samo letovanje je proteklo tako: dugačko peščano žalo, vodoravan položaj pod suncobranom, plavo nebo, raznobojni talasi. Skoro da se nismo kupali, veoma retko smo ulazili u vodu. Deset puta se sunce dizalo iz ravnice i deset puta tonulo u more. Nisam ništa čitao. Ja i žena smo malo pričali. Posmatrao sam velik putnički brod na pučini kako se polako smanjuje krećući se prema severu na putu za Odesu. Taj milionski grad palio je moju maštu. Pomislio sam kako bi bilo uzbudljivo ukrcati se jednog jutra na brod i otići tamo, izgubiti se u tom velegradu, sresti nekog nepoznatog, sasvim drugačijeg od nas, čudnog, veoma čudnog. Ali, naravno, iako je to bilo sasvim izvodljivo, jer je brod išao skoro svaki dan, a za Ukrajinu nisu bile potrebne ni vize, mi smo ipak bili isuviše nepokretni a i plašljivi za takav korak.

I na kraju, povratak sa onim nevaljalcima, pošto je u pitanju bio paket-aranžman, petnaest sati u autobusu na metar razdaljine, mržnja nas je napinjala. Setio sam se jedne mudrosti Starvinskog koja je glasila otprilike ovako: "Ne možeš voleti čitavo čovečanstvo a mrzeti nekoga samo zato što ti je u autobusu stao na žulj." Iako, nije bilo isto, nekoga slučajno očepiti i nekome ukrasti njegovu omiljenu knjigu. Ipak, pokušavao sam da ih opravdam, da im oprostim, zamišljao sam ih kao malu, sitnu dečicu. Ali...

Tek, vratili smo se i život je krenuo ustaljenim tokom. Pošto sam se odmorio od puta, otišao sam do tetke. Stan je blistao. Pokazala mi je moju sobu, okrečili su je u plavo i zeleno, baš onako kako sam tražio. Pričala mi je malo o molerima: bila su dvojica, posebno joj je bio simpatičan pomoćnik, jedan mladić, Rus koji je došao iz Sevastopolja u Ujvidek da studira ornitologiju, bio je veliki zaljubljenik u ptičiji svet - zanimljivo! Pošto je bio bez stipendije, preko leta se izdržavao od moleraja. Ja sam se posle malo zatvorio u sobu, prebirao sam na pijaninu, pokušavao sam da odsviram jednu gimnopediju Erika Satija, ali nije mi padalo na pamet da uzmem Ji-đing u ruke, iako sam video da frotir uredno stoji na stelaži, tamo gde sam ga i ostavio.

Sutradan sam dobio poziv da učestvujem na nekakvom festivalu alternativnog stripa u Pančevu. Trebalo je tamo da otpevam nekoliko svojih pesmica prateći se na električnim orguljama. Ujutru sam otišao kod tetke da doručkujem, posle čega sam se zatvorio u sobu u nameri da okrenem Ji-đing, da vidim šta mi savetuje u vezi sa tim, da li da idem u Pančevo ili ne, iako sam već unapred znao da ću ići. Dakle, nastavljao sam sa starom praksom izigravanja saveta. Interesovalo me je šta mi Knjiga savetuje, a onda bih opet, kao i obično, terao po svom.

Kada sam uzeo frotir sa stelaže, stavio sam ga na pisaći sto i počeo da ga odmotavam. Razvio sam ga, a onda se desilo nešto. Video sam Ji-đing, u stvari, projektovao sam očekivanu sliku Knjige koja se odjednom pretvorila u nešto drugo, u neku drugu knjigu koja je zapravo bila u frotiru. Skamenio sam se, užas, preda mnom na belom frotiru ležali su Borhesovi "Prolozi", knjiga koja je po formatu bila približna Ji-đingu. U magnovenju shvatio sam da je Ji-đing ukraden. Sve neprijatnosti na putu bile su samo uvertira za ovu nevolju. Bio sam obogaljen. Mogli su da mi uzmu sve, samo ne to, ne Ji-đing!

Odmah sam pozvao tetku, pokazao sam joj frotir sa knjigom, tresla joj se brada: "Šta, zar to nije ta knjiga?" Ona, inače, nije bila upućena u čitavu stvar oko Ji-đinga, znala je, doduše, da ja nešto radim sa tim sadržajima u frotiru, ali nije je to interesovalo, nije na to obraćala pažnju. Rekla mi je da nije bila u stanu kada su majstori pomerali nameštaj. Kada je posle došla, videla je da su neke knjige popadale sa stelaže, frotir je bio odmotan na podu i jedna knjiga je ležala pored, bili su to, upravo, "Prolozi". Ona je pomislila da je ta knjiga bila u frotiru, umotala je i vratila na stelažu.

Prilikom pada sa stelaže Ji-đing nije mogao ispasti iz frotira, pošto je bio dobro umotan nekoliko puta, mogli su ispasti samo novčići za bacanje i olovka za ispisivanje heksagrama. Znači, neko je odmotao frotir i pokupio sadržaj, u to nije moglo biti sumnje. Za vreme mog odsustva, niko osim tetke i ta dva molera nije bio u stanu. Glavni moler je bio neki običan priprost čovek koga Ji-đing apsolutno nije mogao da interesuje, ostao je, dakle, jedino taj mladić, Rus, ornitolog. Gatanje po ptičijem letu - pomislio sam - to je to. Odjednom me je zahvatilo stravično osećanje ljubomore, kao da mi je neko preoteo ženu, šta li? Razdirao me je bol koji je povremeno prelazio u neko čudno osećanje koje, jednostavno, ne umem da opišem. Da li je to bio užitak? Bio sam jako uznemiren. Počeo sam da optužujem sam sebe: kakva neopreznost, samo da sam je stavio u ladicu. Starvinski je u predgovoru Knjige savetovao da se ova obavezno drži pod ključem, ali ja to nisam ozbiljno shvatio, bio sam komotan, kao i obično. Ipak, da ne bude zabune, još isti dan sam pročešljao čitavu sobu da vidim da nije možda knjiga negde zapala, zagubila se, ali ništa, ni traga. Nisam našao nijedan novčić. Kada sam već hteo da krenem kući, mahinalno sam dohvatio porcelansku vazu koja je stajala na stočiću, okrenuo sam je i iz nje je ispala ljubičasta drvena olovka na kojoj je srebrnim slovima pisalo: Saturn, olovka kojom sam ispisivao heksagrame. Beše to pozdrav lopova za kraj.

Naravno, najjednostavnije rešenje je bilo da kupim novi Ji-đing, iako je bilo jako teško naći to izdanje koje je priredio Starvinski, ali ako bih nekako i uspeo, nije to bilo pravo rešenje - u pitanju je bio magijski predmet, moj Ji-đing koji sam okretao preko trideset godina i u kom je bila akumulirana velika energija. Ta knjiga je bila deo mog tela, moja krv i meso. Morao sam nešto da preduzmem, ali, opet, nisam imao nikakvih dokaza. Razgovarao sam sa tetkom šta da radimo, imala je njihov telefon. Odlučili smo da ona prvo lepo razgovara sa tim mladićem, da ga najljubaznije zamoli ako je uzeo knjigu na čitanje, da je sada vrati, pošto je meni neophodna, ne mogu da živim bez nje. Međutim, razgovor nije dao nikakav rezultat. Rekao je tetki da on uopšte ne zna o čemu ona govori. Onda sam ja uzeo slušalicu, rekao sam prilično uzrujan: "Mladiću, da li bismo nas dvojica mogli da se vidimo, da vam ja lepo ljudski objasnim neke stvari?" Odgovor je glasio: "U svako doba sam vam na raspolaganju, kad god želite." Govorio je sasvim dobro srpsko-hrvatski, sa onim dubokim nazalnim vokalima iz svog maternjeg jezika, koji su govoru davali nešto tajanstveno, nedokučivo. Dodao je: "Moja adresa je Peradovićeva 65, u Petrovaradinu. Kad vam odgovara?" Dogovorili smo se da dođem u šest sati poslepodne istog dana. Njegova ljubaznost me je malo smirila, ali kada sam u pola šest ušao u gradski tramvaj, adrenalin je opet proradio, bio sam spreman da mu razbijem njegovu rusku njušku.

Bila je to tipična prizemna kuća u švapskom stilu kakvih ima na desetine u tom kraju. Odškrinuo sam tešku kapiju i ušao u ajnfort. Nigde nikoga. Pošto sam se plašio psa, povikao sam: "Gazde, imali koga?" Tišina. Prešao sam preko dvorišta, a zatim se popeo uskim stepenicama na terasu. Kroz prozor sam video da u sobi za stolom sedi neki čovek, zapravo, ležao je, riđa razbarušena kosa štrčala je između nekoliko flaša. Znao sam da je to on. Ušao sam u sobu, pridigao sam ga, bio je pijan, ali se trgao i već sledećeg trenutka kao da se istreznio. Rekao sam mu otprilike ovo, pomalo teatralno, u fazonu Šilerovog markiza Poze: "Znate šta, samo mi priznajte da ste je uzeli i pokloniću vam je, alaliću, razumete, samo da znam gde je, u čijim je rukama." Gledao me je svojim velikim plavim očima koje uopšte nisu bile plave. Nastavio sam: "Nije samo problem u tome što je meni ta knjiga preko potrebna, to nije dobro za vas, nisu to stvari sa kojima se treba igrati. Ne daj bože, može nešto loše da vam se desi. Ovo nije nikakva moja pretnja, samo najdobronamernije upozorenje." Kao da se sasvim istreznio, ispravio se, opet sam čuo taj sonorni glas: "Ja sam ovde u tuđoj zemlji, nema smisla da me na ovakav način ugrožavate. Mene ne interesuju nikakve vradžbine, nikakav Ji-đing, razumete, mene interesuju samo ptice - ja sam biolog!" Jednog trenutka učinilo mi se kao da osećam njegovu nevinost, ali već sledećeg, izgledao mi je opet sumnjuv, sumnjiv da sumnjiviji ne može biti i ta osećanja su se nekoliko puta kao na klackalici smenjivala, jedno je išlo gore, drugo dole i obrnuto. Da li je ta klackalica, u stvari, bila Knjiga koja se, osetivši moju blizinu, probijala prema meni pokušavajući nešto da mi saopšti. Zatim ga je opet hvatalo bunilo, bulaznio je ili se pretvarao, bujica nerazumljivih reči kuljala je iz njegovih usta. U svakom slučaju, više nisam bio ubeđen da mi je on ukrao Knjigu, izgledao mi je čak simpatično. Pogledom sam lutao po sobi ne bih li negde ugledao neke knjige a među njima i moj Ji-đing, ali ne beše ni traga od bilo kakvih knjiga. Jasno je bilo da više nemam šta da tražim i pošto je on još jednom utonuo u bunilo, polako sam se povukao i preko terase i dvorišta krenuo napolje. U ajnfortu sam sreo neku stariju ženu koja je verovatno bila njegova stanodavka - veoma me je podsećala na nekoga, ali nikako nisam mogao da se setim na koga.

Posle dva dana ja i žena sedimo uveče u dnevnoj sobi i gledamo TV Dnevnik koji se kao i obično završava crnom hronikom. Na ekranu vidim fotku nekog mlađeg čoveka, poznat mi je odnekud. Spikerka govori: "U iznajmljenom stanu u Petrovaradinu juče je pronađen mrtav ruski student. Stanodavka je otkrila leš sa nožem zabodenim u grudi. Sumnja se da je u pitanju samoubistvo, pošto je obdukcijom utvrđeno da je mladić u trenutku smrti bio u alkoholisanom stanju. Istraga je u toku."

Bio sam savim hladan. Pomislio sam: šta ja imam sa tim - ništa. Razgovarao sam sa ženom, pošto je ona bila upućena u čitavu stvar. Rekla mi je da ne brinem. Ali napetost je ipak rasla, mesečina me je napinjala, imao sam sve češće prinudne misli. Iako možda bez osnova, postepeno se budila grižnja savjesti. Ako se ubio ili nastradao zbog Knjige, to je samo njegova krivica, đavo ga terao da se petlja u te stvari. Ali ako se ubio zbog knjige kao knjige, zbog krađe, ja sam onda ipak bio saučesnik, jer sam bio, ako ništa drugo, a ono bar nesmotren, svojom nepažnjom sam ga naveo na greh. Moglo bi biti reči i o ubistvu iz nehata, naravno, to nije bilo za sud, ali trebalo je živeti sa tom mišlju. Mogao je neko da se ubije i samo zato što ga je neko neosnovano okrivio, ima i takvih, preosetljivih stvorenja.

Sutradan je zazvonio telefon, zvali su me iz policije na razgovor. Znali su da sam ga posetio u stanu onaj dan. Primio me je neki inspektor Ćirić, elegantan, u pepita odelu, sa malo dužom crnom kosicom. Ispričao sam mu sve potanko, čitavu tu epizodu sa Knjigom, nisam imao šta da krijem. Znao sam da je iskrenost najbolji paravan. Kada sam završio, inspektor me je upitao: "Šta vam je to, kakve su to mađije? Da niste vi možda član neke sekte?" Odgovorio sam mu: "Ne, nisam član nikakve sekte, ja sam taoista katoličke proveniencije. Mislim da imam prava da se bavim čime hoću u svoja četiri diza, pardon, zida, naravno, ako to nikog ne ugrožava. U svakom slučaju, ne bavim se mudo-magijom, znate šta je to?" Inspektor je dodao: "Radi se o klasičnom slučaju samoubistva u stanju delirijuma tremensa. Ovaj razgovor je bio puka formalnost. Što se mene tiče, stvar je završena, slobodni ste."

Morao sam svakako da dođem do Starvinskog, ako je to ikako bilo moguće, to mi je bila poslednja nada. Raspitivao sam se kod nekih starih prijatelja koji su u mladosti takođe kupovali njegove knjižice, ali niko nije ništa znao da mi kaže. Ipak, jedan mi je rekao da je čuo da se on još krajem osamdesetih godina odselio u Švedsku, da tamo živi. Drugi mi je, opet, rekao da se pričalo da je nestao, da je bila čak policijska istraga oko toga. Na kraju, zamolio sam ženu da pokuša da pronađe njegovu e-mail adresu, pošto se ona mnogo bolje snalazila na kompjuteru od mene, naravno, ako je to ikako bilo moguće, pitanje je bilo i da li on uopšte ima adresu.

Išlo je dosta teško, imali smo veoma malo relevantnih podataka koje je kompjuter tražio. Ipak, osećao sam kao da nešto bunarimo. Permutovali smo ime nekoliko puta i onda sam shvatio: slovo "r" je preskočilo slovo "a", s desna na levo, kao onaj đavo iz tornja koji je preskočio sirotog plesača na žici, a ovaj se osramoćen sunovratio u ponor. Više se nije prezivao Starvinski nego Strvinski - bio je to on. Odmah sam mu napisao pismo. Predstavio sam se kao njegov stari sledbenik. Obavestio sam ga da je moj, tj. njegov Ji-đing nestao, ispričao sam mu čitavu tu priču sa studentom-molerom. Posle par dana stigao je odgovor. Predložio mi je da se vidimo, da ga posetim. Nije bio mali šok kada sam ugledao adresu: Petrovaradin, Peradovićeva 66. Stanovao je tik pored kuće onog nesrećnog mladića. Ne, bila je u pitanju parna strana, znači, prekoputa ulice, sa druge strane. U poruci je predložio da ga posetim za dva dana, u subotu, tačno u ponoć! Još je napomenuo da ne zvonim, samo da uđem, vrata će biti otključana, a onda uz stepenište na mali trem, pa kroz predsoblje...

U prvom trenutku pomislio sam da neću otići, nisu to bila čista posla. Ali, opet, to je bio jedini način da se čitava misterija oko knjige razreši. Starvinski, tj. Strvinski je očigledno imao nešto da mi kaže. Bilo me je i sramota da pred ženom ispadnem kukavica, iako mi je ona govorila da ne idem ni za živu glavu. Više nisam imao Knjigu da je pitam šta da učinim, da je pitam nešto o njoj samoj. To mi, inače, nikada ranije nije padalo na pamet, interesantno! Ostavio sam da odluku donesem na sam taj dan, u subotu. Nisam hteo da se mučim, onda ću da prelomim, pa šta bude.

Bilo je negde oko pola jedanaest uveče kada sam ušao u dnevnu sobu. Otključao sam komodu u kojoj je ležao pištolj uvijen u frotir. Bila je to jedna stara zarđala italijanska "bereta", ratni trofej mog pokojnog oca. Zadenuo sam pištolj nazad za pojas ispod sakoa. Malo me je žuljao ali prianjao je čvrsto uz bedro. Pomislio sam: u zlu ne trebalo. Znao sam da se magija nekada može razbiti na tako jednostavan način - pucnjima iz pištolja. Žena me je gledala sa nevericom, ali nije ništa rekla.

Napolju je bila topla septembarska noć, trajalo je miholjsko leto. Odlučio sam da idem peške, nisam se žurio. Trebalo mi je četrdesetak minuta do Petrovaradina. Bio sam potpuno miran, možda malo i previše miran.

Kuća je bila tačno sa druge strane ulice, preko puta od kuće u kojoj je stanovao onaj siroti student. Iako još nije bila ponoć, odlučio sam da ne čekam, da uđem, nisam morao baš da ispoštujem dogovor do kraja. Dakle, odškrinuo sam mala vrata koja su bila u sastavu velike masivne kapije i ušao u neosvetljen ajnfort. Popeo sam se stepeništem na trem a zatim krenuo uskim hodnikom prema vratima odakle je dopirala prigušena narančasta svetlost. Kroz napola otvorena vrata ugledao sam Strvinskog kako sedi u naslonjaču. Prikazao mi se iz profila. Ne udostojivši me pogledom, stari veštac se cerio. A onda, naglo se okrenuo izbacivši visoko ruku u kojoj je držao nešto što je svetlelo. Bio je to moj Ji-đing, poznao sam ga po bojama na koricama - plavoj i zelenoj, kojima sam ga obeležio još prvi dan kada sam ga dobio. Zatim se pridigao. Posmatrao sam zapanjen njegovo lice koje je, u stvari, bilo moje lice, samo veoma ostarelo, lice starca koji mi je sada govorio glasom neke žene, više je pevao nego što je govorio. Bio je to rečitativ koji je glasio otprilike ovako: "Poranio si opet sinko/ Još ponoć stigla nije/ Ali dobro, tvoja te navika digla/ Poznat si po tome što savet ne prihvataš britko/ Od svoga baštinika, pak/ Knjiga je veća dika/ Makar on i nehajan bio/ Savete si pogrešne pio, uvek/ Da bi na pravi put izbio/ Samo ono što se pod ključem čuva/ Jednom upotrebljeno će biti/ Uslišiće ga noć glugluglugluglugluva..." Krenuo je prema meni, mašio sam se za pištolj, međutim, bio je brži, snažno me je udario Knjigom po čelu i heksagrami su se razleteli na sve strane, pucao sam, ali Strvinski je tog časa nestao, preplavio me je užas, bio sam potpuno sam u nepoznatoj kući, išao sam iz jedne sobe u drugu i više nisam, uopšte, znao ko sam. U očajanju sam otvorio neka vrata, odjednom me je zapljusnula svetlost u svim mogućim bojama, bila je slična vodi - preda mnom je blistao veliki heksagram Vatra na nebu. Linije heksagrama kao raznobojni talasi su me okruživale sa svih strana i ja sam, nemajući izbora, kročio u taj prostor osetivši odjednom radost - Radost Večnosti.

URVIDEK

2010-03-22T05:12:00.000-07:00

"TITO IN JAZZ"

"Ove noći ja se vozim ulicama drugog grada " – Šta, zar opet ?

Izbezumljen, unezveren. Mislim, pisanje, piskaranje će me spasiti, pružiti još neko zadovoljstvo. Ali nema više Erosa – dečko je mrtav, dehidrirao je u pustinji. U životu više nema u-žitka, nema života. Poslednje emotional masturb., to gorko zadovoljstvo struganja, grebanja kašikom po dnu šerpe, tužno ili otužno zadovoljstvo na ivici strave. Kako koju šerpu ostružem, bacim je neopranu u neki ugao, tako da je cela kuhinja već zakrčena gomilom prljavog posuđa. Međutim, postoji jedan tiganj, probušen... Ali o tome je bolje ćutati, zaogrnuti se tišinom. Iza je mrtvaja, praznina, shiza-kliza koja se ledeno ceri. Ali, ipak, piskaraću, šaliću se, šega će me možda spasiti. Pisanje kao bekstvo od ludila, ili je to prečica, možda. Pisanje kao traganje za nadahnućem kojeg nema, za radošću, iako to nije red stvari, ali može i tako, zašto da ne.

Zvao me je Viktor Lazlo. Ujutro, dok sam spremao doručak, iako, bila je to, u stvari, večera, telefon je zazvonio. Obično nikad ne zvoni, niko me ne zove – čovek kada ostari, postane neerotičan, neinteresantan, ali sada je poludeo, zarđalo zvonce. Iako telefon je potencijalno opasno sredstvo da te neko udavi. Zato danas postoji elektronska pošta, ostvario se san koji je još Tolstojevski sanjao, komunikacija na daljinu bez ikakvih dodira, bez ukusa i mirisa. Večan je samo prezir. Lazlo je tražio text za njegov časopis. Eto, sad imam razlog da nešto napišem. Izvinio sam se što mu već nisam nešto ponudio. Ali moje pravilo je da ne idem tamo gde me ne zovu. To je iz pristojnosti. Ako me zovu, onda idem da ne bih ispao ohol. Sada kad mu uvalim ovu glupost, neka gleda šta će. Ali pozivi su, zbilja, retki, kome trebaju škrabanja provincijskog rokenrol pesnikčića. Patetičan sam, to je moj standardni EPP. Osećam da se iz kuhinje širi smrad. Nešto je zagorelo, ovsena kaša i kupus. Kupus kada zagori, to je strašno, kao leš. Lazlova tema je: Tito i ja. Očigledno, još uvek robuje politici. Od kada se vratio iz Pakistana, definitivno je prešao na književnost. Šta je tamo doživeo, sam bog zna, nije objavio nikakav putopis. Ipak, teme su mu još uvek opterećene istorijom, tj. iskustvom (o ženama drugom prilikom).

Ali kakve ja veze imam sa Titom, tj. kakve sam imao? Slabo sam se ja češao o sve to, a i ostavljalo me je uglavnom na miru. Ponekad se samo preteći ukazivalo na vidiku, u fazonu: no, no! Imao je on, tj. imali su "oni" važnija posla. Vladar, veliki državnik naspram malog palanačkog umetnika. Gromada, ma kakva gromada, tvrđava naspram jedne prilike koja je skoro ličila na senku koja šeta dunavskim kejom u suton i sastavlja svoje loše pesmice. Ovakog me je, inače, naslikao Jaša Alfandari u svom romanu "Pramac i krmak". Ta utvarna prilika (Ja), bio je on sam (Ja-ša) u mladosti, ali je kasnije, kako sam kaže, naučio da piše romane i tako se spasao bede. Ali provalio sam ga: Alfandariju se ideja za taj roman objavila u jednoj reči iz pesme vršačke pesnikinje Dušice Pavkov. U pitanju je reč "Pra-ma-c" koja sadrži i u kojoj se krije reč "pra-mama", tj. "pramajka" ili "pramaca". Pazi sad ovo: čitav roman Alfandarijev se bavi, upravo, likom pramajke, tj. likom "primarnog autora". Uzgred rečeno, taj lik pramajke je kod njega tendenciozno pozitivan, iako majka u tom dubinskom smislu može biti samo destruktivna, razarajuća. Kao i Beketov Krap koji svoju majku spominje samo na jednom mestu, ali ona je tamo definitivno upokojena, sa njom nema više dijaloga, "on", "sekundarni autor" Alfandarijev, preslušava magnetofonske trake ali sa majčinim govorom, ne bi li rekonstruisao sopstveni primarni dubinski lik, što je, naravno, nemoguće (Pramaca – Ja). Bar tako tvrdi jedan baćuška koji se detaljno bavio tim problemom. He-he! Zato Beketov Krap razgovara sam sa sobom, tj. preslušava trake sa sopstvenim glasom, iako to nije njegov glas. Nema dubine, sve je površina.

Jednom prilikom smo, možda bih tako mogao i da načnem temu pre pravog početka, ja i moj prijatelj Branko Kovačević, inače, prevodilac čuvenih "Motelskih hronika" Sema Šeparda, a na koga već pominjani Jaša Alfandari neverovatno liči, sprovodili umetničku akciju "Pozdrav proleću". Sa keja smo bacali u Dunav flaše u koje smo prethodno stavljali tekstove pesama posvećenih proleću. Čuvar vodovoda nas je video i pošto mu je sve to bilo sumnjivo, uhapsio. Došla je "marica" i odveli su nas na saslušanje u policiju. Inspektor koji nas je ispitivao stalno mi je govorio da zna za još jednog Tilšera, umetnika, osim, naravno, velikog Ksavijera Tilšera koga svi znaju. Ja sam mu odgovorio da ne znam ko je to i da nikada nisam čuo za "njega", pravio sam se lud. Ali "oni" su znali "sve", nisu nikoga potcenjivali, uopšte se nisu oholili, skromni marljivi ljudi. I nije tu bilo nikakve zle namere, posao je posao.

Viktor Lazlo je sigurno zvao još neke face, radi se o tematskom broju. Znam, svi će da ironišu. Ali zašto će da ironišu? Valjda zato što se stide, što se srame. Ili iza ironije stoji želja da se razori predmet, da se trijumfuje, neprejebiva muškost, titanski posao. Koliko se ljudi danas bavi pisanjem, to je strašno, makljaža na život i smrt. Kada je ovakva tema u pitanju, ironijska distanca je, stvarno, neizbežna - stalna promena pozicije, hip-hop, čas sam ovde, čas tamo, rečju, neuhvatljiv. Luk i strela su tu najmoćnije oružje, ali ni praćka nije loša, praćka koja zakucava imena posred čela, ili preko usta. Ili koplje, kopljem ga ubodeš u trbuh. Mogu samo da zamislim onog Pantagruela sa njegovom otrovno-slatkastom, zaokrugljenom Češkom šalom. Ipak, ironisanje se najčešće izvrgava u najcrnju patetiku. Ne, ja neću da teram šegu, biću ozbiljan, mrtav-hladan. Samo, ko da mi poveruje? Primeniću tehniku tankog površnog pisanja, ako je to uopšte neka tehnika. Na primer, nabacaću par fragmenata, kao nekih sećanja ali hronološki ispreturanih, napraviću mali haos, haoščić.

Čitavo to vreme koje je "obeležio" Tito prošlo je nekako mimo mene, bez nekih naročitih posledica, ja, čak, nisam imao ni neko određeno mišljenje o svemu tome, s obzirom da sam više živeo "unutra", u svom ajnfortu, bunaru/pećini. No, dobro: rodio sam se 1946. godine, dakle kada je zaživela ta zemlja kojom je vladao taj čovek koga su od milošte zvali Tile. Mene su takođe u detinjstvu zvali Tile, od prezimena Tilšer, ali ja to nikada nisam dovodio u vezu, kao "veliki i mali Tile", to mi skoro uopšte nije padalo na pamet. Možda se to nije smelo ni pomisliti, ili sam to potiskivao izbegavajući da se suočim sa nečim što bi me sekiralo. Najverovatnije je da sam se još u detinjstvu srodio sa tom okolnošću tako da mi to kasnije, kada sam odrastao, nije značilo ništa. Međutim, magijska moć imena nije za potcenjivanje, tako da danas ponekad pomislim da bi možda bilo bolje da nisam bio te sreće. No, u mladosti mi to zaista nije značilo ništa, imao sam neki osećaj nezavisnosti i samosvojnosti, moj svet je bio neprikosnoven, moja mladost je bila moja država u kojoj sam ja vladao, a njegova država je bila nešto drugo, kao neki paralelni svet u kojem mi se njegov lik ukazivao tek kao neka utvara. I to je tako bilo čak i kada sam šezdesetih godina imao problemčić baš zbog tog nadimka. Naime, tada sam svirao, imao sam rok grupu koja se zvala "Tile i četiri bogalja" Naravno, nismo mogli pod tim imenom da se plakatiramo ili bilo gde da nastupamo. Morali smo da koristimo neko drugo lažno ime kao na primer: "Senke", ili "Utvare" i tome slično. Tante za tante, što bi se reklo.

Kada je 1982. godine Tito umro, ja sam imao 34 godine i bio sam po drugi put u rokenrolu, sada mnogo ozbiljnije. Sa grupom koja se zvala "Banditos Amerikanos" dobio sam tada uglednu nagradu "Sedam sekretera" za debi album "Nesvarljive stvari" koji je bio prilično mračan. Kome je palo na pamet da nam da tu nagradu, zaista ne znam. Više me niko nije zvao Tile, u to vreme moj nadimak je bio Deda, pošto sam bio već prestar za rokenrol, ali i nedovoljno star za neke druge stvari. U Zarajevu, na dodeli nagrade, prvi put sam se susreo sa glamurom i pompom omladinsko-političarskog sloja, sa izobiljem i luksuzom u kom je živela ta bratija, a što mi je ranije bilo potpuno nepoznato. Naime, ja sam pripadao omladinskoj generaciji koja je bila prva ispuštena generacija posle Drugog svetskog rata. Bio je to prvi momenat u kom je popustila komunistička pasha: ko je hteo u omladince mogao je, ko nije, slobodna mu volja i srećan put. Generacija koja je bila rođena u ratu i koja je prošla udarničko-brigadirski period užasno nas je mrzela zbog toga. Obično su oni koji su hteli da nas šišaju dolazili, upravo, iz tog dela mlađe populacije, dakle, oni koji su bili od nas stariji tek koju godinu. No, sve se završavalo, ipak, samo na pretnjama. Neku godinu ranije, stvari oko frajerisanja, kako su oni to nazivali, stajale su mnogo ozbiljnije. Znam da je poznati novosadski kompozitor i dendi Aranđel Matković bio oboren na asvalt ispred bioskopa "Zvezda" od strane Daše Makarejca, kasnije svetski poznatog filmskog režisera i još jednog svesnog omladinca i da mu je krojačkim makazama otfikarena tzv. tarzan frizura i prosečene frula-pantalone. Taj događaj je sam Daša Makarejac ispričao javno jednom prilikom, rekavši pritom da je to bio presudan trenutak u njegovom životu u kom se on sam definitivno osvestio i napustio politiku.

Interesantno je da ja za te 34 godine paralelnog života nikada nisam video Tita in vivo. Dika i ponos naš, slavni Joka Balalajkašević je sastavio čuvenu pesmicu u kojoj kaže da je Tita video uživo čak tri puta. Kao jedna želja triput ispunjena, ni manje ni više. Ja ne, naši putevi se nisu nikada ukrstili. Jednostavno, ja nisam išao ni na kakve javne manifestacije i svečanosti. Ruku na srce, niko me nikad nije ni zvao, bar ne za Titova života. Jednom prilikom posle Titove smrti, pošto je nastavljeno sa praksom slavljenja Dana mladosti, tj. Titovog rođendana, urednik jedne kulturne ustanove u kojoj je moj bend imao prostoriju za vežbanje, zamolio me je da napravim za taj Dan mladosti jednu pesmu posvećenu Titu. Inicijali dotičnog urednika su bili, skrećem pažnju na ovaj detalj - D. B. a i dan-danas su valjda isti. Na njegovu molbu ja sam mu jednostavno odgovorio da ne umem da pravim takve pesmice, mogao bih da napravim nešto ali to sigurno ne bi valjalo. Ako treba da sviram i pevam, tu je bio moj standardni repertoar i to sam bio spreman da izvedem pred svakim auditorijumom i u svakoj prilici. Urednik mi je s razlogom poverovao. Eto, kako iskenost može biti nekad najveće lukavstvo. I tako smo mi nastupili na lokalnoj proslavi Dana mladosti sa mojom pesmom "U suton" koja je, zbilja, sutonska. No, čitava predstava je bila režirana tako da je posle nas kao odgovor na našu malodušnost i defetizam nastupio zagrebački sastav "Parni valjak" sa njihovim hitom "Uhvati ritam" i koji je trebalo, jednostavno, da nas pregazi, sve u fazonu – energija, mladost i optimizam će pobediti i biti najbolji odgovor na tako žalosno-ironične poruke kao što je: "Tvoja mladost, tvoja hrabrost je tako divna, tako tužna komedija".

Tako je to bilo što se tiče proslavljanja Titovog rođendana i posle njegove smrti. A što se tiče obeležavanja dana kada je umro, poznato je da je 4. juna svake godine sirena zavijala tačno u podne, u vreme kada je umro, da bi se iskazala žalost. Kada bi se oglasila sirena, svi građani su bili dužni da stanu, da se zaustave na ulici ili bilo gde da su i da stoje sve dok ne prestane zavijanje. Beše to svojevrstan umetnički performans za koji ja baš nisam puno mario. Sećam se da sam jednom baš žurio preko Limana pored studentskog doma kada je počelo zavijanje. Nisam se zaustavio, niti mi je to padalo na pamet. Odjednom se otvorio prozor u prizemlju zgrade i kroz njega se promolio jedan student, očigledno državljanin neke od nesvrstanih zemalja iz tzv. Trećeg sveta i ozbiljno me upozorio: "Druže stani! Zašto ne iskažeš dužno poštovanje?" Stao sam, ali ne zbog Tita, nego iz poštovanja prema crnom čoveku. Danas mislim da to ipak nije bilo u redu, bilo čija smrt zaslužuje makar saosećanje.

Moj prvi susret sa Titovim likom (in vitro) bio je u prvom razredu osnovne škole. Ako se dobro sećam, u mojoj osnovnoj školi, u Njegoševoj ulici, bila je jedna gipsana bista (poprsje) u hodniku i slika (fotografija) u svakoj učionici. Naravno, kasnije sam susretao Titov lik na filmskom i TV ekranu. Kada sam odlazio kod svojih drugova iz razreda, u skoro svim stanovima sam video velike uramljene Titove slike. Međutim, moji roditelji nisu držali Titovu sliku u našem stanu. To me je čudilo, a i bilo mi je krivo. Shvatao sam prisustvo Titove slike u stanu kao stvar prestiža i ugleda. Pitao sam tatu, ali on nije mogao to da mi objasni, zabašurio je odgovor. Iako je bio član Partije, on je, očigledno, smatrao da je stan intimni prostor i da tu politici nema mesta, a i estetski momenat je verovatno bio bitan. Međutim, ko zna šta se njemu još motalo po glavi. Naravno, bio sam suviše mali da to razumem. Možda sam čak bio spreman da prijavim roditelje na određenom mestu zbog izdaje i nelojalnosti. Poznato je da su u Nemačkoj za vreme nacizma deca često tužakala svoje roditelje učiteljima i nastavnicima koji su zatim te informacije prosleđivali Gestapou. Ali od dobrog i revnosnog Titovog pionira, ipak, nikada nije postao dobar omladinac.

Početkom sedamdesetih godina pripadao sam grupi mladih umetnika koja je imala ozbiljnih problema sa Titom, tj. sa "njima", a sve zbog toga što su Titov lik i delo bili predmet umetničkih radova nekih članova te grupe, koji su kasnije zbog toga optuženi i osuđeni na ozbiljne zatvorske kazne, koje su i izdržali u sremskomitrovačkom zatvoru. U svojoj knjizi o disidentstvu u Jugoslaviji, veliki jugoslovenski pisac Vlatko Džo Palentić, spominjući te moje prijatelje koji su dospeli u zatvor zato što su uvredili predsednika države, a što im uopšte nije bio cilj, nije uspeo čak ni da se seti njihovih imena. Oslovljavao ih je u množini, kao "ti mladići" ili što bi rekli njegovi gorštaci: "nijeme stvari", pritom braneći ih na jedan sasvim pogrešan način, pokazavši da uopšte ne razume njihove postupke i umetničke činove. Njegova odbrana je bila molba za milost. Kao, pogrešili su, mladi su, treba im oprostiti, iz radničkih su porodica i slično. Zbilja, bedno. Braneći načelo umetničke slobode, Palentić je zaboravio da je suština odbrane umetnosti i umetnika u razumevanju i tumačenju te umetnosti bez obzira na posledice. No, očigledno, on to nije ni smatrao za umetnost. Umetnost je za njega bila nešto jako ozbiljno, uzvišeno, nešto što nije za svakog. Ili je mešetario u fazonu: sa prostacima moram ovako da razgovaram, ne treba ništa da im objašnjavam, jer oni to ionako neće ništa razumeti. On sam je bio u književnosti ono što je Tito bio u politici. Uostalom, obojica su odrasli na selu i to u ona vremena kada je to obično bilo presudno za razvojni put nekog ko je, na primer, odlučio da uči zanat. Jednostavno, nedostajao mu je ukus. Nije imao stila. Ali to je slučaj sa svim umetnicima (prerušenim političarima) koji su i suviše fascinirani stvarnošću, istorijom, a to znači, strogim sistemom vrednosti, društvenom hijerarhijom, patrijarhatom. "Istorija je sramota ljudskog roda", nedavno sam to negde pročitao. Istorija je istorija muške dominacije. "It’s a man’s man’s world", kako peva Džems Braun, "but nothing nothing without woman". Ipak, teško bi se moglo reći da Tito nije imao stila. He got it, but...Njegova figura i život imali su izvesnu estetsku dimenziju: sve te pudlice, bela odela, narukvice i prstenje, tompusi i šestopreg, druženje sa umetnicima. Moglo bi se reći da je on bio preteča današnjih turbo folkera, truli bogataš. U stvari, on je bio kum, godfather, trebao je ljude, tvrdio je pazar kao marvenski nakupec. Možda nije lepo tako govoriti o mrtvom čoveku, ali, naravno, nije to "on", uvek je reč o nekom drugom. To sam, zapravo, ja sam kao kum, kao truli bogataš, ma koliko se toga užasavao. Odvratnost je pouzdan pokazatelj. Kada je priča u pitanju, problem sa istorijom nije u tome što je ona strašna, nego što je ružna, ali nedovoljno, nezadovoljavajuće ružna. Ali, zaboravio sam se, zalećem se u propeler...

P. S.

Nažalost, ne mogu da završim text. Sada bi u igru trebalo ponovo uvesti Lazla. Kao, sreo sam ga poslednji put baš kada se spremao da ide u Pakistan. Eto, opet pričam pričanje, pišem pisanje, a to je već opšte mesto, to svi rade – piš, piš, obeležavaju teritoriju. Takođe, počeo sam da prodajem pamet, iznosim svoje stavove, polemišem, što je takođe loše. Morao bih nekako da opravdam Lazla, pošto je on ipak dobar tip. Ipak je Građanski rat u Španiji bio najveća euforija i najveći daun 20. veka. Iza njegovog bavljenja politikom i istorijom, krije se nešto drugo mnogo interesantnije. Nešto što ne probija ideološki plan, što je čista strast, eros, glad za doživljajem. Istorija je pre svega područje arheologije, ropotarnica, ništa nije nestalo zauvek, samo treba tražiti. Zato je i išao u Pakistan, ne zbog aktuelnih događaja, to je samo izgovor. Išao je tamo zato što je ta zemlja područje na kojem se u davna vremena širila kultura matrijarhata, zemlja Amazonki. Kada sam mu prilikom tog susreta rekao da čeznem za matrijarhatom, dočekao me je rečima: "Budalo, pa ti nemaš pojma šta je to". A onda mi je ispričao kako satima sedi pred televizorom i gleda Fashion TV da bi video top model Jasmin, poreklom Pakistanku. U njoj je prepoznavao upravo tu amazonsku rasu. Ako su sve Pakistanke takve, onda jedino vredi ići tamo, iako je to veoma opasno, ali Lazlo je uvek voleo opasnost. Ljubav i rat idu zajedno, "ili je opasno ili nije ništa". Ja sam mu na sve to odgovorio da mene u životu interesuje samo umetnost, da je za mene najlepše žensko stvorenje Mikelanđelova Bogorodica u Crkvi svetog Petra u Rimu, koja u naručju drži mrtvog Hrista (Pieta). Nijedna živa žena ne može da se poredi sa njom. Nije u pitanju samo princip, radi se o nečem stvarnom, konkretnom, o telu. Ali i Marijanski kult, obožavanje Bogorodice je za mene i dan-danas pravi izbor. To je moj matrijarhat: crnci (potomci robova), žene, ludaci i deca. Ženski princip kao odbrana od istorije, od politike, od cinizma, od grubog i ružnog sveta muškaraca o čemu zapravo peva Džems Braun, odbrana od spoljašnjosti, od površina kojima nas zasipaju mediji, pre svih televizija. Na sve to, sa ironičnim osmehom Lazlo mi je kratko odgovorio: "Ti ljubiš hladni kam!" To mu je bio neki citat, valjda? I tako smo se razišli. Pomislio sam: pa, TV je, takođe, hladan medij.

Dok je odlazio još jednom mi je dobacio: "Ne, ti ljubiš mlako kam! A šta ćemo sa onom tvojom tezom da je sve površina? E, frajeru..."

P. P. S.

Dimenzije grešaka, kratki spojevi
Marijanski kult – Matrijarhat, Amazonke (Lakoća – Težina, Meta-plan)
Bogorodica – Top model Jasmin (Mlako – Vruće-hladno)
Primarni autor – Površina (Pramama, pramaca – TV)
Svet muškaraca, istorija – Marijanski kult, supkultura (Utvara – Utvare)
Lazlo – Ja (Posvećenost, strategije – Otpadništvo, dopuštenost)
Svet muškaraca – Matrijarhat (Akt. čin – Arheologija, ropotarnica)
Tito – Jasmin (Svet muškaraca – TV)
"Ja" – Ja-ša (Praznina – Autor)
Pramama – "Ja" (Destrukcija – Autor)

URVIDEK

2010-03-22T05:11:00.000-07:00

"UTEHA KOSE
ILI
MOJA PRVA I POSLEDNJA PRIČA"

Moja žena je moja mama, iako ima običaj da kaže, nisam ti ja mama. Naš petogodišnji sin, to sam ja kada sam imao pet godina, ili koji mesec više. Tramvaj još uvek kruži oko sinagoge kloparajući. Ujvidek tone na kulisama večeri. Porcelan zvecka na policama i u špajzu truli zaboravljena hrana, a zvuk zvona meša se sa zvukom saksofona.

Pokušavam da pronađem ženu i sina u večernjoj gužvi luna-parka, ali nema ih. U stomaku osećam hladnoću sutona. U detinjstvu sam često morao da ostajem sam kod kuće. Otac nas je rano napustio, a mama je morala da radi nekada po ceo dan. Raznobojne svetlosne trake preleću preko gomile u kojoj vidim neku crvenu kosu, koja liči na kosu moje žene.

Jednog davno-budućeg prolećnog jutra izgubio sam se među tezgama Futoške pijace. Unezverenim pogledom tražio sam mamu, ali nje nije bilo nigde. A onda sam u pijačnom metežu video kosu neke žene koja je ličila na kosu moje mame. Iako sam u trenutku znao da to nije ona, bilo mi je lakše bar za mrvicu. Bio sam spreman da se utešim sa nekim ko je ličio na nju, nečim što me je podsećalo na nju, čak kosa je bila skoro ista, spreman sam da prihvatim bilo šta, makar komadić mame, i taj ne pravi, samo da se spasem strave. Kosa lažne mame me je smirila, miris bilo koje kose, prave ili lažne, njen kestenjasti odsjaj.
Provlačeći se kroz mnoštvo pomislio sam kako ništa nije jednako sa sobom, sve je samo gola opštost, takođe, nikad iskušana. Kao što ne postoji ništa pojedinačno, tako ne postoji ni opšte. Svuda je samo usmerenost, kretanje količina koje se smanjuju ili povećavaju kao neko lažno obećanje, varljiva nada da će se sve jednom skupiti u tačku, u ništa i onda eksplodirati. Ali to se nikada ne događa, jer to Sve ili Ništa, jednostavno ne postoji. Nastaju samo implozije, daleka potmula pomeranja u plavim uvalama pod mesečinom. Stvara se nered unutar utvrđenih granica, da bi se zatim, ponovo, uspostavljao stari poredak. Oblici plutaju u praznini udaljavajući se od plutajućeg središta, ili vraćajući mu se nikada ga ne nalazeći. Svet je samo delić nečeg nepostojećeg. Kao što nema tatice, koga se ne sećam jer je davno pobegao, nema ni žene ni sina, samo neka kosa što je seta prati. Tuga je samo razblažena radost večnosti. Moja osećanja, ili bolje, moja sećanja su nijanse radosti ili straha, njihova mešavina razdeljena svima na nejednake delove u obliku božićnih paketića u kojima nema ničeg posebnog, sve je zamenjivo. Osećam ispraznost tuge. U stvari, nema patnje. Ja sam nesrećan što nema pasije, nema istinske posvećenosti. Ako bi je bilo, trajala bi uvek, i kada prođe, bila bi nešto neizlečivo. Moj bol kao moj najveći užitak. Ali tega ni. Svuda samo bezimeni i besmisleni strah koji me zgušnjava i razređuje. Iako, možda je u pitanju samo moj inat, moje nepristajanje pre konačnog sunovrata u ljubavnu tugu noći.

Još malo sam tumarao okolo, a onda sam se vratio kući. Tamo sam zatekao ženu i sina. Žena je bila ljuta, nije mi verovala da sam ih tražio. Pokušala je da me šutne, ali sam se izmakao. Na kraju, ceh je platio sin, ali mamini šamari me nikada nisu nešto naročito boleli.

P.S.

Kada sam završio priču, ostavio sam tekst na pisaćem stolu. Žena ga je pročitala i rekla mi da je to javno ogovaranje, da sam je predstavio u najgorem svetlu. Rekao sam joj da je to samo tekst i da to, uopšte, nije priča o nama, samo je napisana u prvom licu. U priči postoji niz činjenica koje nemaju nikakve veze sa našim stvarnim životima. Istina je da sam odrastao u Ujvideku, u Pavlovoj ulici, da i danas tu živim i da je Ujvidek potonuo. Istina je da imamo sina i da sam se kao dečak izgubio jednog prolećnog jutra na Futoškoj pijaci. Ali sve ostalo sam izmislio. Kad smo bili u luna-parku? Nikada. «Uostalom», dodao sam, «kada bi Irena Petrović sve uzimala zdravo za gotovo, mislim na priče Nikole Petrovića, mogla bi odmah da traži razvod, ali ona zna da je sve to samo literatura, tekst.» Na to je žena rekla da to nije isto i da ja nisam Nikola Petrović. Naš svet je mnogo manji, skučeniji, što je tačno, mi nismo javne ličnosti. Kako će to čitati i razumeti naši rođaci ili komšije? Kada su, pak, u pitanju poznati sve je relativno, sve je istina i ništa nije istina. Treba se popeti na Olimp, pa onda možeš da radiš šta hoćeš. «Dobro», rekao sam, «ako tako misliš», a bila me je prilično ubedila, «ja ovu priču neću objaviti.»
Sutradan, ujutru kada smo se probudili, žena mi je rekla: «Možeš da objaviš onu priču, nema problema.»

P.P.S.

Onda sam ja seo i dopisao post scriptum. Dao sam ženi da ga pogleda. Kada ga je pročitala, rekla mi je: «Pa, ti si lud, uvredićeš te ljude.» Rekao sam da ne verujem da ću ih uvrediti, ali mogu, za svaki slučaj, da pokažem priču Nikoli Petroviću da čujem šta on misli o tome.

Poslepodne sam otišao u Dunavski park i tamo ga zatekao u društvu kompozitora Ivana Pavlovića, inače, mog prijatelja, koji svaki dan provodi u parku bez obzira na vremenske prilike, zapravo, on komponuje dok hoda, a park mu je idealan ambijent. Priključio sam im se slušajući njihov već ranije započeti razgovor. Posle izvesnog vremena tema je bila iscrpljena, nastajale su duže pauze, pa sam to iskoristio da se obratim Nikoli Petroviću. Rekao sam mu snebivajući se, s obzirom na poštovanje koje sam osećao prema njemu: «Ne bih hteo da Vas gnjavim, ali imao bihjednu molbu: napisao sam priču, nije dugačka, dve-tri stranice, da li biste mogli da je pogledate? U priči se spominjete Vi i Vaša supruga, gospođa Irena. Ako bi to za Vas bilo kompromitujuće, ja bih odustao od objavljivanja.» «Znate šta», rekao je Nikola Petrović, «ja priču mogu pročitati, ali Vam mogu odmah reći da Vam ne mogu dati savet da li da je objavite ili ne, o tome morate sami da odlučite. Sem toga, ako je štogod uvredljivo, ne morate ni da je objavite, dovoljno je da ste to napisali.» A onda je počeo da se smeje, očigledno, dajući mi na znanje da se šali. Izvadio sam tekst iz džepa i pružajući mu ga rekao: «Evo, ovo je ta priča. Za koji dan doći ću da, ipak, dobijem Vašu dozvolu, nadam se.»

Prošlo je nekoliko dana. Vreme se pokvarilo. Svraćao sam u park, ali Petrovića nije bilo. Ivan je hodao sam po kiši. Posle sam čuo da je Nikola Petrović otputovao u inostranstvo. Izašao mu je roman kod jednog uglednog pariskog izdavača. Imao sam vremena da razmišljam: može mi reći da tu nema ničega, da moguda činim sa pričom šta mi je volja. Ili da to, ipak, izbacim, taj deo u vezi sa njim i Irenom. Ali šta s tim? To nije nikakav kraj, priču moram nekako završiti bez obzira na sve. Imao sam, inače, običaj da stvari započinjem, ali da ih ne dovedem do kraja. Ovaj put sam morao staviti tačku.

Posle, otprilike, tri nedelje, a možda je proteklo i mnogo, mnogo više vremena, svratio sam u park i tamo našao Nikolu Petrovića. Bio je dobro raspoložen. Ivan mu je, izgleda, postavljao neka zanimljiva pitanja. Bilo mi je teško da ga pitam za priču. Očekivao sam da će mi on sam reći kako stvari stoje. Međutim, on priču nijednom reči nije spomenuo. Zaboravio je, ili je, možda, nije ni pročitao. Kružili smo okolo. Dok su on i Ivan pričali, zurio sam odsutno ispred sebe. Već sam se pomirio sa tim da ću morati da ubacim neka izmišljena imena, ali da to neće valjati, to je bilo jasno već na prvi pogled.

Kričeći labudovi su uzletali sa staklene ploče jezera vukući još dugo za sobom kristalne zavese kapljica kroz večernji sumrak. Na korzou Nikola Petrović nas je pozdravio i otišao nekim svojim poslom. Kad smo ostali nasamo, Ivan mi je odmah rekao da je, iako mu je neprijatno i ne želi da se meša, ipak odlučio da mi kaže, da je Nikola Petrović već sutradan, pošto sam mu dao priču, došao u park i rekao da ne vidi u njoj ništa kompromitujuće za njega i Irenu, ali da mu se čini da je priča veoma slaba i da baš nije oduševljen da mu se ime pojavljuje u jednom neuspelom domaćem radu.

Dok sam polako išao Bulevarom oslobođenja, razmišljao sam zašto priča nije dobra. Nikola Petrović je bio isuviše velik autoritet da bih njegovo mišljenje mogao tek tako da odbacim, a nisam sumnjao ni u njegovu dobronamernost. Brzo sam došao do rešenja. Jednostavno, priča nije dobra jer u njoj nema ironije, nema ironijske distance. Sve sam uzimao doslovno. Patetičan sam. Eto, to je moj problem. Ja, jednostavno, nemam smisla za ironiju, a u ironiji se ogleda i svest o tekstu. Ali, opet, s druge strane gledajući, danas svi koji dobro pišu ironiziraju. Ironija je postala oprobano literarno sredstvo, pretvorila se u rutinu, a to je loše. Sem toga, pokušao sam da proturim i nekakvu ideju, da budem pametan, a to je, takođe, pogrešno. Tekst je jedino dobar kao vrtlog, ako predstavlja sumu kontradikcija. Svaka rečenica treba da protivureči prethodnoj, čak svaka reč. Ali i to je nekakva ideja. Tendencioznost je, u krajnjoj liniji, nemoguće izbeći. Svaki tekst krije ideju, više ili manje, što je mistifikacija, vračanje. Ako je nema, onda je haos, tj. površnost. Banalnost je neizbežna, polovna svetlost dana, što bi rekao Hauard Divoto. Nema jezika. Sve je stvarno. Gomila kamenja u koju prži sunce.

Kada sam stigao kući, žena je odmah primetila da nešto nije u redu. «Najbolje da sve to zaboraviš», rekla je, «šta će ti to? Pomisli samo koliko ljudi piše, koliko se ljudskih prilika upinje oko toga. I da završiš tu priču i da je objaviš, da li će se nešto promeniti u životu? Neće. Pisanjem nećeš izmeniti svoju situaciju. Gde je tu poziv, profesija? To je stvar sudbine, zrelosti. Najbitnije je zadovoljstvo, moraš ga sebi priuštiti na neki drugi način. Očigledno, ti ne uživaš dovoljno u pisanju čim toliko razmišljaš o posledicama. Ja sam ti, doduše, rekla da ćeš ih uvrediti, ali, uostalom, zašto to ne učiniš? Završi priču, pa je objavi bez obzira što je loša, pa šta bude, neka mu se to ne sviđa. Pisati i objavljivati loše priče, možda je i to nešto, čak više nego pisati dobre. Ima jako puno dobrih priča. Sve dobre priče liče jedna na drugu, loša ne liči ni na šta.» Ćutao sam. Moje želje bile su sasvim nisko. «Moraš se odlučiti», nastavila je, «ili pisanje bez pardona, makar i loše i objavljivanje, ili da tražiš nekakav posao, što bi za sve nas bilo bolje.» Možda je bila u pravu. Moje uživanje u pisanju, uistinu, bilo je mlako. Bili su mi potrebni neki stvarniji eliksiri, stvarniji i privatniji. Trebalo je potponuti, utopiti se. Iznenada se pojavio sin i počeo da me moli da ga vodim u luna-park. Rekao sam mu da je kasno, nije mi se baš išlo. A onda se žena umešala, doviknula je iz kuhinje: «Možete otići na pola sata, taman da spremim večeru. I pazi, molim te, budi budan u gužvi, nemoj da toneš u razmišljanja.»

Luna-park je bio blizu kuće. Uskoro smo zaronili u šarenu papazjaniju zabave. Sin je zauzeo mesto u jednom letećem tanjiru i vrteška je krenula okićena decom. Pratio sam ga pogledom kako se udaljava, nestaje, nema ga, a zatim se pojavljuje iz krivine, približava se i maše mi. Zatim se opet u luku udaljava i nestaje i u stomaku osećam hladnoću, pa se opet pojavljuje, približava se i onda mi je toplo. Hladno, toplo, toplo, hladno. Plavo, crveno, žuto, zeleno i tako stalno. Iz te omamljenosti na karuselu čulnih senzacija prenuo me je nekakav metež. Čuo sam viku, a zatim sam ugledao tri vojna policajca kako vuku jednog mladića, gotovo dečaka. Neko iza mene je rekao: «Dezerter, uhvatili su ga, vode ga nazad na front, a možda ga čeka i preki sud.» ali ja sam dobro znao šta je moj posao. Opet sam usmerio pogled na vrtešku, ali sina nisam video nigde. Nema ga, nestao je. Osećam hladnoću u stomaku. Ali, eno, upravo se pojavljuje, u luku se priblližava i maše mi. Ali izgleda čudno, kao da je malo drugačiji.

FRAGMENTI

2010-03-22T04:25:00.000-07:00

O Luni
U to vreme smo se sakupljali u Muzičkoj Omladini u čijem podrumu je bila napravljena vežbaona. Fotomodeli su tu svirali, jedan opasan ska/new wave bend iza kojeg nažalost nije ništa ostalo. Muzička Omladina je organizovala mini turneju „ Novi Sad – Pančevo – Beograd“ na kojoj su trebali da sviraju Lačni Franz, Čista proza, Fotomodeli i La Strada, no nedelju dana pre početka, La Strada je ostala bez basiste, a Fotomodeli bez klavijaturiste, tako da sam ja uleteo na oba mesta, i sve je ispalo kako treba.
U La Stradi smo tada bili samo Tišma, Firči i ja, iz nje je izrasla Luna. Razlika u godinama između Tišme i nas je bila velika. On je imao 36, a ja samo 18. Stalno su se dešavali lomovi, ludila, postojala je velika tenzija, i tada bismo obično otišli do Peđe Vraneševića, možda najzaslužnije osobe za snimanje albuma, koji bi nas nekako izmirio. Jedne noći, nedelju dana pred snimanja, zaseli smo kod Peđe, Tišma je u jednom trenutku otišao da spava, i meni je Peđa rekao da pristanem na sve, jer će mi jednog dana biti žao ako to ne snimimo. Bilo je pet izjutra kad me je konačno ubedio, i bio je u pravu, Hvala mu.

O albumu „Nestvarne stvari“
U studio smo ušli odlično uvežbani sa ispisanim tracksheet-ovima, rasporedom šat se i kojim redosledom snima na koji kanal znali smo tačno šta hoćemo, tako da je Saša Habić, koji je ro producirao, u jedno trenutku rekao: „E, mene je sramota što dobijam pare za ovo“. On je bio navikao da mu drugačiji ljudi dolaze u studio, da ne znaju da se naštimuju, itd. Završili smo sa snimanjem „Nestvarnih stvraih“ negde u septembru, no album se nije b pojavio sve do proleća, i aj sma u međuvremenu, negde u januaru, otišao u vojsku. Helidon je imao nekih problema sa austrijskim štamparem koji im je do tada štampao ploče, i terbalo je preći na neke italijanks e šatmpare; moj odlazak u vojsku im je izgledao kao prsstanak rada benda, samim tim, mislili su „nema promocija“ i sl, tajko da su sračunali da i je neispaltivo da nastave štampanje. U trenutku pomene štamapra, na štanacvono jke tek 920 primeraka. Čuo sam da su kasnije ljudi tu ploču plaćali i po 150 dm. Nedavno sam zavrčio cd reizdanje, skidao sam pesme sa originalnih traka, očistio snimke od čumova, kvalitete zvuka ne mkože biti bolji. To bi trebalo da zabrši pričuo Lunu u pravom svetlu.

Zoran Bale Bulatović

-----------------------------------

Izgleda da ste ostali sudbinski vezani za “Lunu”, s obzirom na to da ste 1992, pred sam odlazak u SAD, pokušali da je obnovite, a 2000. ponovo ste štampali remiksovanu verziju “Nestvarnog sveta”?
- Za razliku od klasičnog rokerskog pristupa poslu gde je glavni fazon da muzičari na probu ili svirke dolaze pijani, pa su srećni što mogu da budalesaju, ja sam “najčistiji” u životu bio dok sam bio u “Luni”. Celim sam svojim bitisanjem osećao tu muziku, koja meni tehnički nije bila komplikovana za izvođenje. Nikada više nisam imao iskustvo takve posvećenosti.
Koliko vas je ograničavala Tišmina sklonost ka minimalističkom izrazu?
- Nimalo, čak me je takav, gotovo haiku pristup, ma koliko to zvučalo čudno - proširivao. Odavno sam spoznao činjenicu da se od samo četiri tona mogu napraviti savršene kompozicije, čim se nađe čvrsta uporišna tačka. “Lunin” minimalizam je bio pre svega u aranžmanima.

Zoran Bulatovic Bale

-----------------------------------------------------------------------------------

Preslusavajuci "Nestvarne stvari" po milioniti put mogu samo da konstatujem kako mi je i dalje nepojmljivo da je jedna ovako dobra ploca uopste moguca od strane nekog malog benda. Stvari kao: "Lambo", "Ogledalo lune" i "Balder na prozoru" jednostavno treba cuti da bi se poverovalo njihovoj velicanstvenosti...
Pa, kad nema dobrih novih izdanja daj nam stara u novom formatu! Da ne prosipam mudrost- siguran sam da znate za Lunu i da ste vec culi ovaj album. Ako ste, kao i ja, zaludjenik vinila verovatno vec imate Nestvarne stvari na ploci. U nedavnom intervjuu sa Baletom sam saznao da je ta ploca radjena samo u 920 primeraka, tako da mozete da se smatrate srecnikom ako je posedujete. Cinjenica da je cak jedan clan benda nedavno od mene dobio tu plocu (primerak vise) govori o kakvom se raritetu radi.
Vec sam rekao da Nestvarne stvari cak i na Helidonovom vinilu zvuci besprekorno, iskljucivo zahvaljujuci osmisljenosti celog albuma koju je bend imao pre ulaska u studio. Svaki ton, svaki prateci vokal, svaka tisina u pesmama je pazljivo razradjena i zabelezena na traci. A govorimo samo o jednom ultra- nekomercijalnom i 'neiskusnom' bendu.
Ono sto je Bale poceo u Pekinskoj Patki je vec u Luni doveo do savrsenstva: kompleksna muzika, vesto rukovodjenje dinamikom i 'ceprkanje' po gitari. Zajedno sa bubnajrem Firchijem on je i zapoceo svoju muzicku 'karijeru' u Novom Sadu. Pevac Artur (u stvari Slobodan Tisma) je pre, a narocito posle Lune imao La Stradu. Jos '60-ih je svirao na gitarijadama sa svojim bendom kontroverznog imena Tile i 7 Grbavaca. Jasmina Mitrusic je klavijaturama davala bendu prostor i istovremeno pokrivala posao bas gitariste, dok je pratecim i glavnim (Okean) vokalima znatno obogatila celokupnu zvucnu sliku.
Godina je bila 1983 i pank i novi talas su bili sve samo ne ono sto su bili na pocetku. Joy Division, Siouxie and the Banshees, Bauhaus, Clock DVA i slicni bendovi su ocigledno izvrsili jak uticaj na 'muzicku omladinu' sirom sveta, pa je takav slucaj bio i sa nama. Na svom jedinom albumu (a bend se raspao i pre nego je ploca stigla do prodavnica) Luna je radila slicnu stvar, ali ovog puta se nije radilo samo o pukom kopiranju omiljenih grupa.
Preslusavajuci Nestvarne stvari po milioniti put mogu samo da konstatujem kako mi je i dalje nepojmljivo da je jedna ovako dobra ploca uopste moguca od strane nekog malog benda. Stvari kao: Lambo, Ogledalo lune i Balder na prozoru jednostavno treba cuti da bi se poverovalo njihovoj velicanstvenosti, dok ni ostatak albuma ne zaostaje za njima.
CD izdanje zvuci superiornije u odnosu na vinil (sto nije tako cest slucaj), a da Bale nije otaljavao posao govore odlican novi omot, te ukljucivanje tekstova na isti. Jos samo da se objave rani demo i koncertni snimci koji su zavrsili na kaseti Hokej Klub Virginitas i da umremo srecni. Bravo!

Predrag Delibasic

-------------------------------------------------------------------------------------

ULICA ILUZIJA

Povodom tridesetogodisnjice emisije "Randevu sa muzikom" Radio Novi Sad je izdao ploce grupe La Strada i Rex Ilusiviija. Ovaj drugi album pod nazivom "Disillusioned" se pojavio u saradnji sa omladinskim magazinom "Stav". Obe ploce su stampane u skromnih 500 primeraka, ali predstavljaju vredan dokument i pokazuju da je ovo, po svemu sudeci, jedini nacin da kvalitetni a nekomercijalni materijali ugledaju svetlost dana.

Okean
Za sve ove godine novosadska scena je vecito glavinjala i nikako nije uspela da stane na svoje noge. I pored brojnih grupa koje se pojavljuju, rezultati su mrsavi. Visegodisnja nada ove scene, La Strada je nastala na rusevinama sjajnog sastava Luna. Slobodan Tisma i Jasmina Mitrusic su okupili nove ljude i poceli da razradjuju onu tamniju i mirniju stranu Lune. Vremenom je kroz grupu proslo mnogo muzicara, ali je glavni autor Tisma uspevao da ocuva osnovnu stilsku liniju neokrnjenu i odrzi grupu u zivotu uprkos totalnog ignorisanja diskografskih kuca. Na debi ploci su se pojavile njihove stare kompozicije snimljene jos jula 1985. godine.
"Ja iz dva razoga nisam bio za to da ova ploca izadje" - kaze Tisma - "Prvi je sto je taj materijal prestar. Tacno se secam da smo ga snimali onog jutra posle Live Aida. Cele noci smo gledali prenos koncerta i onda sam isao da snimam vokale. Mozes misliti kako je to izgledalo. Tu je bilo falsiranja, bio sam umoran a ionako nisam neki pevac. Drugo, ovo su u stvari demo snimci, to nije dovoljno dobro za ploèu. Ima tu gresaka, ja sam nisam dobro radio, nisam maksimalno iskoristio vreme koje sam imao u studiju. Medjutim, Vita Simurdic je insistirao na tome da se ovi snimci pojave na ploci, a posto je on nama puno pomogao, pristao sam da se to objavi iako sam rekao da cu se javno ograditi od ovih snimaka. Od tog vremena se puno toga promenilo. Od originalne postave smo ostali samo bubnjar Robert Radic i ja, radimo sa novim ljudima, vecinu ovih pesama vise ne sviramo na koncertima, tako da nije bilo mogucnosti da ovaj materijal ponovo snimimo."
Ipak, uprkos Tisminom nezadovoljstvu cinjenica je da je pojava ove ploce donela dozu ohrabrenja grupi. Demo-snimci sa novim pesmama su tu, a izlazak ploce je razlog za koncerte. Iako La Strada zauzima marginalan polozaj na domacoj sceni, njena pojava nije zanemarljiva. Oni koji redovno prate radijske demo liste dobro znaju vecinu pesama sa ove ploce. Tacno je da im se moze zameriti jednolicna atmosfera, Tismin nesiguran glas i tu i tamo nesrecno sklopljeni tekstovi, ali jasno je da su pravljene sa puno talenta i originalnosti. U pesmama "Okean", "Mama Luna", "Dosla su tako neka vremena" Tismin melanholicni glas se meko stapa sa sirokim, skoro akusticnim zvukom gitara. Izuzetno prisno i optimistièno deluje Jasminin drugi vokal u pesmi "Mama Luna" dajuci joj preko potrebnu energiju. Cela ploca odise prozracnom produkcijom (njom se bavio Rex Ilusivii) u kojoj nema pokusaja da se Tismina mestimicno turobna poetika sminka nekim kitnjastim efektima. Dok je svojevremeno grupa Luna u sebi nosila tako reci sizofrenicnu strukturu zbog razlilcitog pristupa muzici gitariste Baleta i bubnjara Fircija u odnosu na ono sto je radio (sto je davalo odlicnu kombinaciju), La Strada se povukla u jedan prikriveniji i misaoniji okvir za sta je najverovatnije zasluzno Tismino dugogodisnje bavljenje literaturom. Njegove pesme nose pritajenu energiju kojoj autor nikako ne dozvoljava da izroni na povrsinu. To posebno podcrtavaju Jasminine diskretne klavijature kojima je zadatak da boje osnovnu melodiju pesme. Nova postava La Strade radi bez klavijatura, ali je stil novih pesama ostao isti. Tisma se prihvatio elektro-akusticne gitare koja uz klasicnu elektricnu gitaru daje prijatnu dinamiku. Uprkos sporom razvoju karijere grupe njihove pesme ne stagniraju. Uostalom, dosla su tako neka vremena kad malo mudrosti u muzici uopste nije naodmet.

Bez Iluzija
Mitar Subotic - Suba ili Rex Ilusivii ili Kralj Iluzije, kako vam drago, ovom plocom objasnjava da je Disillusioned. Sudbina mu je slicna kao u prethodnom slucaju. Rex je vrlo specifican pojedinac u na¹im okvirima, ali je njegov rad jos uvek u off prostorima. Demo snimci sa pesmom "Plava Jutra" (peva Marina Peraziæ sto je ujedno najbolja stvar koju je imala prilike da snimi u svojoj karijeri) i verzija "Sex Machine" sa Milanom Mladenovicem bile su prave radijske poslastice. Vec par godina unazad se iscekuje pojava njegove ploce sa odabranim snimcima koje je pravio sa razlièitim autorima. Ali kao i kod La Strade, zainteresovanih nije bilo, i ploca se pojavljuje tek sada.
"Sve je to prekasno" - kaze Rex - "ove pesme su snimane davno i ja ih danas uopste ne bih na ovaj nacin uradio. Meni je vrlo bitna tehnologija i studijski rad, a ona je u medjuvremenu mnogo napredovala tako da bih danas sve ovo napravio drugacije. Namerno nisam hteo da stavim na plocu "Plava jutra" i "Sex Machine" jer su se one toliko izvrtele preko radija i zavrsile su svoj vek. Uglavnom ovakve stvari vise necu raditi."
Na ovoj ploci su pored Rexa radili Milan Mladenovic (vokali, tekstovi, gitara), Uros Secerovic (udaraljke), Massimo Savic, Zoran Radomirovic Svaba i Branka Parlic. Materijali na ploci su radjeni od marta 1985. do juna 1986. godine. Rex kroz svoju muziku prelama razlicite uticaje slobodno se poigravajuæi zanrovima. Prve dve stvari, "Nabor na postelji" i "Courage!" predstavljaju varijaciju iste teme i teksta, dok nas "Facedance" i "Alice" uvode u atmosferu druge strane. Mirni instrumentalni tokovi sugerisu Inoovu ambijentalnu tematiku. Na B strani se nalaze ambijenti na muziku Erika Satija pod nazivom "Thanx Mr. Rorschach". Malo poznat kod nas, Erik Sati je u Rexu dobio sjajnog sledbenika i rekao bih propagatora. Uostalom, da se posluzim tekstom koji je napisala madam Ornela Volta u ime pariske Fondacije Erika Satija: "Veliko nam je zadovoljstvo sto vidimo da u Jugoslaviji radi muzicar Mitar Subotic - Rex Ilusivii koji je komponovao zanimljive stvari, narocito jedno delo, jedan hommage Satiju, upravo na nacin koji je Sati najvise voleo - to je da svako pronadje svoj put i svoju licnost. Muzika Rexa Ilusivija predstavlja upravo ostvarenje te formule, tog postupka".
Kako stoje stvari, ova Rexova ploca predstavlja kraj jedne njegove faze. Nadam se da cemo zahvaljujuci nekim drugim izdavackim potezima uspeti da saznamo sta novo radi. Ipak, sudeci po ovoj ploci cini se da bi Rex bio odlican u takozvanoj primenjenoj muzici a tu ponajpre mislim na filmski medij.

Petar Janjatovic, "Rock", 1987. godine.

-------------------------------------------------------------------------------------

Luna - Exit live

Citav Novi Sad nedeljama pred pocetak EXITa brujao je o ovom dogadjaju, a kako i ne bi, jer covjek je mozda i ocekivao da jednog dana negdje vidi Iggya ili Massive, ali Lunu koju su prije 20 godina sile razvukle do te mjere da su gitarista Zoran Bulatovic -Bale i bubnjar Ivan Fece -Firci zavrsili cak u dalekom Njujorku. Zato su sad sile i bile toliko jake da ovaj bend ponovo spoji pa makar samo za ovaj koncert iako izgleda da ekipa ulazi u studio da bi pripremila CD. Klavijaturama Jasmine Mitrusic – Mine i stihovima Slobodana Tisme, Luna je ostala “ogledalo Lune”, a sa primjesama britanskog dark new wavea jedinstvena novotalasna pojava kod nas. Articizmom uklapajuci se u novosadsku scenu, predvodeci Obojeni program, Boje, Grad, uporno odbijajuci da se ukolopi u klise r’n’r-a stalno nametan sa raznih strana, Luna je ostala neprezaljeni biser jugoslovenskog novog talasa. Prerano napustivsi ovaj svijet da bi prvo napravila mjesta za ostale, a u isto vrijeme i predvidila kraj koji su mnogi drugi kasnije iskusili. Pored svega ovog, cudi potez organizatora da svirka bude u 7 uvece. A kakva je svirka bila? Kao u snu, nestvarno, a tek stvari– Nestvarne stvari! Luna i poslje dvadeset godina zvuci kao da nikad nije ni odlazila, kao da je tu stalno negdje bila, posmatrala nas sa visine i pazila, samo sad podsjetila– da li je muzika jos uvek zabava? Mina kao otelotvorenje same Lune donjela nam je Okean, inace svirajuci po klavijaturama, dok je Tisma u tom trenutku sjeo. To moze covjeka podsjetiti koliko je ustvari godina proslo. Ostale pjesme, melanholicni Tismin vokal koji prenosi stihove kao sa pozutjelih papira, a Bale u centru sa gitarom svirao je kao nikad, kao da mu je ovo zadnji put, dok u pozadini Firci izvodi svoje vragolije na bubnjevima. I, dok je sunce zalazilo nad gradom, u suton, tajne su deo nas.

LUNA NA EXIT-U

20 godina pomračenje
Gotovo niotkuda kultna novotalasna grupa Luna predvođena Slobodanom Tišmom nastupila je treće večeri Exita. Zastrašujuća snaga, provale dinamike i potpuno vladanje čak i najbizarnijim raspoloženjima i stihovima još su tu, nepomućeni i izvorni
U (ne)kulturi gde se termin kult, pogrešno i prečesto, olako koristi kao i tolike druge strane reči, Luna iz Novog Sada ostala je takoreći otelotvorenje kult-grupe. Neočekivano nabujao u doba dok je domaći novi talas bio na vrhuncu, taj sastav prosekao je tzv. alternativnu scenu kao puter, i spletom svojih kvaliteta izudarao razne recke tako visoko da mnoge ni do danas nisu dostignute. Pa su zato mogli mirno da sagore, čak i pre nego je mala slovenačka kuća Helidon 1984. u svega 1000 primeraka objavila njihov debi LP Nestvarne stvari, izvanredan album koji još stoji u samom vrhu jugoslovenske rok diskografije. Iako to nije neophodno za dokazivanje (o)kultnosti, zapravo sva izdanja vezana za Lunu su posthumna i malotiražna: prijateljska audio-kaseta drugde neobjavljenih snimaka Lune i La Strade Hokej klub Virginitas (1983, Ding Dong), memorijalni LP La Strade (1987, M-produkcija/Radio Novi Sad), i u SAD samizdat CD/ponovljeni Nestvarne stvari (2000). No ova Luna se svakome ko ih je sreo, a posebno drugim muzičarima, sudbinski urezala u pamćenje manijakalno jakim koncertima.
Tim je veće iznenađenje da opet gotovo niotkuda tih četvoro profunkcionišu, i to za veliki međunarodni festival u njihovom gradu. Izgleda kao da su baš lične suprotnosti, koje su ih svojevremeno elektrisale pa i rasturile, sada omogućile brzo uklapanje i obnavljanje. Tako su se sa satom besprekorno izvedenog, ubedljivog repertoara s jedinog albuma i oko njega, pojavili besprekorni bubnjar Ivan Fece Firči, eksplozivni gitarista Zoran Bulatović Bale, diskretna klavijaturistkinja (Jas)Mina Mitrušić i pevač Slobodan Tišma. U redovnim belim pantalonama, potonji je gotovo ispisnik Igija Popa (rođen 1946), koji je još ranih šezdesetih imao VIS koji je učestvovao na jednoj od legendarnih Gitarijada na beogradskom Sajmu, a posle duge rokerske pauze vodio je La Stradu s obe strane Lune (1979/80. i 1984/89), uporedo pišući te sporadično objavljujući poeziju i kratku prozu. Ako su pre dve decenije mladi postpankeri Bale i Firči smatrali S. Tišmu dedom, danas i oni imaju više godina nego on tada, mada su se i pojedinačno i grupno zaprepašćujuće malo izmenili.
Usred opreme i bine veće/bolje nego što su ikad imali na raspolaganju, R.I.P. Luna je izgledala drugačije samo po tome što je pokretljivi Bale zauzeo središnji položaj, dok je Tišma sa strane mirovao (a tokom Mininog pevanja prefinjenog Okeana čak i sedeo) za stalkom za note, valjda sumnjajući da će se setiti svih tekstova. I tu su izmene minimalne: poneki mrtvi rejver, i ... spori let bombi umesto ... ptica iz kataloga (prekrasni Lambo). Ali zastrašujuća snaga, provale dinamike i potpuno vladanje čak i najbizarnijim raspoloženjima/stihovima još su tu, nepomućeni i izvorni.
Bog & šeširdžija, ili bilo koje suprotnosti/poređenja tog tipa, sitnica su prema rasponu od Slobodana Tišme do Čede Čvorka, od novog talasa novosadske Lune ranih osamdesetih do turbo-densa šabačkog dueta Luna na pragu trećeg milenijuma. Provalija ispod toga – Naš pad u vrtlog estrade... – jedino je merilo propadanja ovdašnje popularne muzike u dvadesetak godina posle povlačenja novog talasa. Zato je bar za nas najstarije, među par hiljada raznolikih posetilaca, ovo bilo ne samo duboko osećajno iskustvo nego i dobrodošla provera da nam (nekom prva, nekom druga) mladost ipak nije sasvim zaludna, straćena. Još jedno iskupljenje.
Pitanje koje sam potom najčešće čuo bilo je prirodno: da li će ova Luna još koji put nastupiti? (Pošto sviračka osovina Firči/Bale, koja je 1992. pokušala obnovu bez Tišme, već dugo živi u SAD.) Čak i ako do toga nikad ne dođe, sve je OK; neka počiva u miru. Znatno ređe, međutim, pitalo se kako to da uz sve prekobrojne domaće bendove koji su samo reprodukovali svoje redovne nastupe, Luna bude uglavljena (doduše na glavnoj pozornici) u 19 časova, na sam početak, inače ne baš moćnog programa udarne subotnje večeri? Svejedno, suočena s niskim, blistavim suncem pred publikom koja je ohrabrujuće znala pesme, u areni zelenila Luna je delovala kao što istinski velike grupe i inače deluju. Ako imate numere kao Fakir, Vila, Amazon, i nenadmašnu magnum Ogledalo lune... Nobody Ever Really Dies.
Ljubav je na nebu...
Dragan Kremer

Spisak pesama odviranih na EXIT-u

01> Metropolis
02 > Amazon
03 > Nestvarne Stvaru
04 > Fakir
05 > Vila
06 > Povratak
07 > Muzika
08 > Hulica
09 > Okean
10 > Lambo
11 > Intima
12 > Ogledalo Lune
13 > Balder

TEKSTOVI

2010-03-22T04:23:00.000-07:00

LUNA "NESTVARNE STVARI" (1984.)

Povratak

U autu
pod svetlima,
na skveru bit,
na sceni u banci,
na staklu krik,
u autu,
na skveru,
u banci sum,
na filmu,
pod svetlima
u liftu krv
taman je dan
pod suncem
grad klizi u etru
na vetru svetli lisce
niz ulice tajne teku
bol je tvoj uzitak
cuju se zvuci svud
u vazduhu cista bica
senke igraju na vodi
u podzemnim prolazima.

Okean

Spavam sam na obali
cujem dalek huk
mesec vraca talase
nevidljivi krug
Okean je tako tih
zelim ostati
vodu lako pokrecu spori talasi
nema vise vremena
moram ustati
nema vise vremena
mozda zakasnim
talasi su ogromni
moram krenuti
plima sada vraca se
moram ustati.

Amazon

Ja sam, ja sam, ja sam
porodicni covek
moja zena sprema caj
u vrtu svako vece
dok sanjam budan isti san
suton dok pada
drvece je cudno
svetovi se otvaraju
ispod svakog stabla
iza zida tamnog,
visokog i tamnog
plasim se
tiger dolazi u suton
posmatrac u senci cuti
plasim se da izadjem.

Lambo

Na putu za Lambo
ovo je moj dan
ne vracam se vise
boje niskog neba
zovu me
volim njihov spori hod
senke pored puta
to moze biti neko
ko je sam
ko prati spori let
ptice iz kataloga.

Fakir

Zivim bez ikakvih misli
Malo reci znam
Tesko ja pamtim reci
Neke smislim sam
Zasto ponavljam stalno
Pod a, pod b, pod a…
Zasto ponavljam reci
Ko zna, ko zna, ko zna…
Da li sam spreman,
Da li sam lak
Da budem tren,
Da budem plen
Vrtloga sna
Lakoga fakira
Zasto ponavljam stalno
A b c, a b a
Zasto izmisljam reci
Ko zna, ko zna, ko zna…
Spavam u kucnom vrtu
Mojih suseda
Mene ne vidi niko
Iza brsljana
Zasto ponavljam stalno
Pod a, pod b, pod a…
Zasto sanjam stalno
Ko zna, ko zna, ko zna…

Nestvarne stvari

Prostorom lete
Nestvarne stvari
Grle me il’ ostavljaju
One su uvek tu
Uspavan sam,
Al’ osecam ih
Smeju mi se
I na brodu I sa broad
Ali jai h I ne vidim
Spreman sam
Da se branim
Macem ili prackom
Bolje oprosti
Uzivaj u suncu
Nemas sanse
Nestvarne stvari
Nanose rane
Alki rane su
Sasvim lake
Macem ili prackom
One se sale
Nestvarne stvari,
Nestvarne stvari.
Prostorom lete
Nestvarne stvari
Grle me il’ ostavljaju
One su uvek tu
Uspavan sam,
Al’ osecam ih
Smeju mi se
I na brodu
I sa broda
Ali jai h I ne vididm
Spreman sam
Da se snadjem

Vila

Vila je dusa,
Magijski broj
Vila je sestra,
Opasan spoj
Za pranje suda
Vila je stroj
Poruke kratke
Vracene njoj
Vila je marka,
Magijski znak
Otrovni mantil
Pod kim si mrak
Vila je dusa,
Magijski broj
Vila je sestra,
Opasan spoj
Carobna zemlja,
Pakleni kraj
Muzika sfera,
Otrovni sal
Ti si vila,
Tvoji sam san ja

Ogledalo Lune

Nocni dani, ogledala
Pod led stavi prste
Uspavljiva doba
Ja vas volim
I zaborav trazim
Svaki korak ispred kuce.
Moj pad u vrtlog reci
Na prozoru,
U mom svetu pogled,
Hod, sat, zid, kip.
Luna je ogledalo Lune
Luna je ogledalo Lune
Ne vidim se
U tom casu zvoni,
Halo na brojcanik stavi prste
Smeh I krik
Osmeh osmeh Lune

Intima

Ljubav je na nebu
Videces ko sam ja
Zvuci su na nebu
Saznaces ko sam ja
Ulazim u tvoj svet
Istine I lazi se ljube
Zakopcanost kisnog mantila
Zagonetna slika
U kuci pustinje
Ljubav je na nebu
Saznaces ko sam ja
Zvuci su na nebu
Ljubav je na nebu
Saznaces ko sam ja
Senke su na nebu
Videces ko sam ja
Lubav je na nebu
Videces ko sam ja
Zvezde su na nebu
Ritualno pijanstvo
Ulazak I krik
Pogledi laserski
Bez misli,bez secana
U kuci pustinje
Ritualno poijanstvo
Ulazak I krik
Bez misli,bez secana

Balder na prozoru

Po staklu klizi kap
Iz senke gleda vrac
Tvoj lik se menja
Sam mnogo boja
Pod kosim kapima
Ples u vrtu ti I ja
Razbijen krik na dnu
U liftu slomljen mac
Bal lezi mlad I lud
U vlaznom liscu
Prizor neki vidi
Odsjaj u njemu brz
Ponocnog sunca
Telom I dusom tu
Bal lezi mald I lud
U vlaznom liscu sna

Metropolis (neobjavljena)

Metropolis je skrovište sanjara
Lavirnt kojim luta duh koji je telo
Gradom kruže oblici I senke
Nad gradovima lebde dani I snovi
Strah mi daje novi život
Govori o novom životu
U meropolisu postajem divljak
Postajem vrač I luda
Metro u kom cveta cvet
Pod crnim suncem melanholije
Moj život je tako daleko od mene
Moja žeđ je tako daleko
Krotka šizofrenija je moja uteha
Ludilo viri iza svake pametne reči
Moja uljudnost prikriva rasulo u mojoj glavi
Živim u svetu bez oblika…
Primećujem stvari koje su slobodne
I ništa ih više ne drži
Sebe ne poznajem
Osećam samo da postoji nešto…
…ali ko, šta, gde, kada?
Danas, juče, danas, sutra
Nema bizarnosti za mene u ovom svetu
Sunce polako upada u okean
Ogromna voda bez svetlosti
Zaroni u materiju, u stvar
Možda izroniš u nekom gradu
Bićeš mlad I snovi će te zgrabiti
Metro će te odvesti u samo srce lavirinta
Gde te čeka ona ili on
Ili nešto, nešto treće
Hajde, baci se…

-----------------------------------------

LA STRADA "LA STRADA" (1986.)

Okean

Tvoja mladost,
Tvoja hrabrost
Je tako lepa,
Tako snazna predstava.
Tvoja mladost,
Tvoja hrabrost
Je tako lepa,
Tako divna komedija.
U suton,u srcu,
Cujes neku nepoznatu muziku,
U suton,u suton
Tajne su deo nas
Dok klizimo uz obalu.
Okean,
Pun je reci, pun je maceva.
Okean je tih I tuzan
Iza sutona.
Slobodan si,
Oslobodjen
Sta ces uciniti sa sobom u praznoj kuci?
Slobodan si za vecnost.
Sta ces uciniti sa sobom u pustom vrtom?
Okean,
Pun je reci,pun je sapata.
Grad je tih I tuzan
Iza sutona.

Pesak i sunce

Ja ostajem, ja ostajem
Oni odlaze
Pustinja beskrajna svud je
Pesak I sunce
Ja trazim uvek
Nista za mene
Ja lazem, lazem
Nesto zbog tebe
Ja sam tako nevesto nesretan
Dok pazim na suvisne stvari
Ja sam tako nevino nasmejan
Dok lezim u visokoj travi
Doci ce taj dan
Doci ce taj dan
Kad cu moci reci slobodno
Svim svojim zabludama
Doci ce taj dan
Doci ce taj dan
Kad cu moci setat s vama
u svojim papucama
U senci krosnji stojim
Razmisljam o tipu koji
Peva na teveu
Peva na teveu
Ali I to I nije nesto
On u stvari ne postoji
On u stvari ne postoji
On u stvari ne postoji
Njegov glas je tako dobar
Zeleo bih ovde da ga cujem
Pustinja beskrajna svud je
Stranac glasove cuje
On ostaje, on ostaje
Oni odlaze
Pesak I sunce

BIOGRAFIJA

2010-03-22T04:18:00.000-07:00

www.myspace.com/lunanovisad
www.myspace.com/lastradaserbia

Lunu i La Stradu, dve grupe čiji je Slobodan Tišma bio ključni član i tekstopisac, prakticno niko nije klonirao u muzičkom smislu, ali ih mnogi novosadski bendovi do današnjih dana ističu kao nedvosmislene uzore. Snaga ta dva benda proističe, pre svega, iz savršenog spoja artističko-pesničkih pretenzija i novotalasne komunikativnosti, koja je pre dve decenije donela toliko dobrog posustaloj pop kulturi. Način na koji su Luna i La Strada pokazali da artificijelnost ne mora biti suprotstavljena prijemčivosti, originalan je i u svetskim razmerama, bez obzira na to što u toj muzici nije tesko pronaći pandan "dark" struji britanskog newwavea. Svesni misticizam i stvaranje kulta naneli su dosta štete i Luni i La Stradi, pošto su mnogi pogrešni Ijudi pokušavali da se prošvercuju uz njihov elitni status.
Iz danasnje perspektive postoji samo muzika koja u svakom slučaju predstavlja srž istorije domaćeg rokenrola. La Stradu je Tišma osnovao 1979. godine, sa basistom Danielom Starim. Dva studijska snimka iz te, prve inkarnacije La Strade, zabeležena su na kasetnom izdanju Hokej klub virginitas (Ding Dong, 1980), na kom se nalaze i koncertni zapisi embrionalne Lune. La Stradu su, pored Tisme, činili još: Boris Oslovčin - bas (svirao u Pekinškoj patki), Dragan Nastasić i Siniša llić (svirao u grupi Grad) - gitare i Ivan Fece Firči koji se bavio ritam mašinom. Na pepelu ove La Strade (koja je kratko trajala) nastala je Luna, tako što su se Tišmi i Firčiju priključili gitarista Zoran Bulatović Bale (ex Pekinška patka) i klavijaturistkinja Jasmina Mitrušić (danas profesor muzike). Svoj jedini album Nestvarne stvari Luna je objavila za Helidon 1984. godine. Kuriozitet je da se grupa raspala pre izlaska ploče, (Bale je otišao u vojsku, a Firči u EKV), a ironija je da je za album Nestvarne stvari Luna dobila nagradu Sedam sekretara Skoja (koju su tih godina "zaslužili" još Pankrti, Leb i sol i Lačni Franz). Snaga i nestvarnost Nestvarnih stvari ogleda se i u tome što je uhvaćen zapravo jedini trenutak kad su dva potpuno različita ega i senzibiliteta (Bale i Tišma) uspela da se spoje i kreiraju zajedno. Čak i da nije bilo više sile, raspad Lune bio je neminovan. Tišma sa Jasminom ponovo osniva La Stradu u kojoj su još bili gitarista Žolt Horvat i bubnjai Robert Radić (obojica iz sastava Kontraritam), te basista Daniel Stari. Ova postava, sa producentom Mitrom Subotićem (Rex llusivii) 1986. godine snima jedini album - La Strada. Produkcija Radio Novog Sada objavljuje tu ploču naredne godine, u ekstremno malom tiražu od 500 primeraka, razgrabljenom već prvog dana prodaje. La Strada je u ponečem čak i nadmašila Lunu. lako snimljen samo za jedan dan (jutro posle Live Aida), album La Strade je po atmosferi kompaktniji i tužniji (premda manje mracan) od Nestvarnih stvari. Tišma se u to vreme protivio objavljivanju (pre svega nezadovoljan svojim pevanjem), ali su njegove slikovite reči (naročito u ključnim temama: Mlad i radostan, Pesak i sunce i Neautentični sneg), ekspresivna irrterpretacija i autentičnost nadživeli trenutak nastanka ove ploče. Album je promovisala izmenjena postava u kojoj su uz Tismu i Radica, svirali gitarista Zoran Lekić (ex Ove sezone vedri tonovi) i, tada tinejdžer, supertalentovani basista Bebec. Nakon godinu dana Bebec prelazi u Boye, La Strada se raspada, a Tišma potpuno prestaje da se bavi muzikom.

Muzička lična karta
Retro istorija
"XZabava", br. 21;
novembar 1998.
Saša M. Marković

-------------------------------------------------------------

Slobodan Tišma, pesnik i konceptualni umetnik (rođen 1946. u Novom Sadu) počeo je da se bavi muzikom ranih šezdesetih godina. Prvi sastav koji je osnovao zvao se Tile i 4 bogalja i sem nastupa na jednoj od gitarijada na beogradskom Sajmištu, nisu postigli nikakvu afirmaciju. Tišma se povukao iz muzike i posvetio pisanju, a poeziju je objavljivao u literarnim časopisima. Prve pesme objavljene su mu u novosadskim studentskim novinama „Index“ 1967. Sledeće godine je postao urednik kulturne rubrike u istim novinama, a radio je i na Tribini mladih, kultnom mestu koje je promovisalo nove umetničke tendencije. Na njega je u to vreme uticala poezija Artura Remboa, te mu je često tokom muzičke karijere pseudonim bio Artur.
Sa pojavom panka i novog talasa odlučio je da se aktivira pa je 1979. godine osnovao sastav La Strada. U grupi su bili i basissta Borislav Oslovčan, bubnjar Ivan Pece Firči i gitaristi Dragan Nastasić i Siniša Ilić. Studentski snimci La Strade „On“ i „Sat“ objavljeni su na kaseti „Hokej Klub Virginitas“ (Ding Dong, 1980.). Te 1980. La Strada je prerasla u Lunu koji su činili gitarista Zoran Bulatović Bale (ex Pekinška Patka), Ivan Pece Firči bubnjevi, Jasmina Mitrušić klavijature i Slobodan Tišma vokal. Spoj različitih senzibiliteta dao je vrlo osobenu muzičku sliku. Bale i Firči su doneli neisfiltriranu novotalasnu energiju a gotovo mističan preliv pesmama davali su Tišma i Jasmina Mitrušić. Zahvaljujući nastupu u Rijeci kada ih je čuo Marko Brecelj i odneo Borisu Beleu u Helidon, dobili su priliku da snime album „Nestvarne stvrai“ koji je producirao Saša Habić. Dok je Bale bio zaduzen za aranzmane i muziku, Tišma je radio tekstove i melodijsku liniju vokalnih delova pesama. Ploču su obelezile poetske vinjete kao „Lambo“, „Okean“ (glavni vokal Jasmina Mitrušić), „Amazon“ i „Ogledalo Lune“ sa dosledno ispoštovanom formom minimalizma. Grupa je za tu ploču, 1984. godine u Zagrebu dobila priznanje 7 sekretara SKOJ-a, a u anketama rok kritičara proglašena je jednim od najboljih debija u domaćoj muzici. Na zalost, pre izlaska ploče Luna je prestala sa radom. Bale je otišao u vojsku, a Firči je prešao u grupu Ekaterina Velika. Poslednjih godina obojica zive u New Jork-u.
Tišma je sa Jasminom Mitrušić 1984. godine obnovio sastav La Strada, a pridruzili su im se bubnjar Rober Radić (ex Konraritam), gitarista Zolt Horvat (ex Kontraritam) i basista Daniel Stari koji je svojevremeno svirao u prvoj La Stradi. Sa snimkom „Zelje“ pojavili su se na ploči „Demo Top Vol. 3“ (PGP RTB, 1985.) koju je osmislio Zoran Modli u okviru svoje emisje „Ventilator 202“. Njihov jedini album „La Strada“ producirao je Rex Ilusivii. Ploča je snimljena za jedan dan, a u tirazu od 500 primeraka objavila ga je 1987. godine M produkcija Radio Novog Sada. Na ploči su se našle Tišmine „Mlad i radostan“, „došla su tako neka vremena“, „Okean“, „Mama Luna“, i druge pesme koje su se naslanjale na zvuk Lune, ali u njima je dominirala melodijoznija, akustišna muzika u maniru 60’ih godina. N a koncertima povodom ploče u La Sradi su uz Tišmu i Radića svirali gitarista Zoran Lekić (ex Ove sezone vedri tonovi) i basista Ilija Vlaisavljević Bebec. Kada je 1989. god. Bebec prešao u Boye, Tišma je rasformirao grupu i povukao se iz muzičkog sveta. u medjuvremenu je u ograničenom tirazu izašla kaseta „La Srada / Luna 1980-1983 Hokej klub virginitas“ (Ding Dong „ na kojoj su se pesme La Stade „on“ i „Sat“, studijski snimci Lune iz 1982 i 1983. godine i koncertni zapis sa nastupa Lune u Novom Sadu 1983. godine. Na zajedničkom disku „Korak napred dva koraka nazad“ (Free B92 1999.) grupa Veliki prezir obradila je pesmu „Okean“ sastava La Strada.
Početkom 1992. godsine Bale i Robert Radić su sa Zorano Lekićem (ex Obijeni Program), koji je prešao na bas na kratko reaktivirali sastav Luna. Ali ideja je sa Baletovim preseljenjem u Ameriku, pala u vodu. Ipak, on je 2000. godine u NJu Jorku remasterizovao i na disku objavio materijal sa ploče „Nestvarne Stvari“. U Americi je pisao muziku za pozorišne prdtsave, svirao sa sastavima Furniture i I see you. Sa basistom Draškom nikodijevićem Drakulom (ex Igra Stakelnih Perli, White Rabbit Band) snimio je pod imenom White Rabbit Cuult cd „...and Gods made wars.“. (White Rabbit Cult publishing, 1999.) sa temama i semplovima vezanih za Nato bombardovanje Jugoslavije.
Tišma se vratio literaturi i objavio knjige poezije „Marinizmi“ (Ruza Lutanja, 1995.) i „Vrt Kao To“ (Ruza Lutanja, 1997.). U knjizevnim casopisima povremeno je objavljivao dnevničke zapise pod nazivom „Blues Diary“. Jasmina Mitrušić je komponovala muziku za pesmu „Vladaj, Boze“ na stihove Vladike Nikolaja Velimirovića i ona je objavljen ana disku „Pesme iznad istoka i zapada“ (Radio Svetigora / PGP RTS, 2001.)